Retka „bakterija koja jede meso“ i koja može da ubije za 2 dana širi se u Japanu: Hoće li to uticati na ostatak sveta?
Zastrašujući porast slučajeva retke, ali smrtonosne bakterijske infekcije koja jede ljudsko meso, zahvatio je Japan nakon što je ta zemlja ublažila ograničenja COVID-19, navodi se u izveštaju Blumberga.
Poznata kao sindrom streptokoknog toksičnog šoka (STSS), ova bolest je sposobna da ubije u roku od samo 48 sati od infekcije. Podaci Nacionalnog instituta za zarazne bolesti otkrivaju da je Japan već zabeležio skoro 1.000 slučajeva samo ove godine, što je više od prošlogodišnjih brojeva.
Sa sposobnošću da izazove uništavanje tkiva i brzo otkazivanje organa, nekontrolisano širenje ove „bakterije koje jedu meso“ upalilo je alarm u medicinskim zajednicama u Japanu i svetu.
Sada ćete čuti sve! Budite spremni za istinu koju skrivaju | Goran FES | Mario Zna, 282 Uživo
Šta je zapravo STSS? Šta ga čini tako smrtonosnim?
Dr Jagadish Hiremath, službenik za javno zdravlje, daje neke uvide. On kaže: „STSS je teška infekcija uzrokovana bakterijom Streptococcus grupe A (GAS). Brzo napreduje, što dovodi do visoke temperature, jakog bola, niskog krvnog pritiska i potencijalnog otkazivanja organa.
U Japanu je nedavno zabeležen porast slučajeva STSS, kaže on. Stručnjaci ovom porastu pripisuju nekoliko faktora. Uz ublažavanje ograničenja COVID-19, ljudi se više druže, povećavajući širenje infekcija. „Došlo je do opšteg porasta GAS infekcija, zbog čega je veća verovatnoća da će se pojaviti slučajevi STSS, posebno kod ljudi starijih od 50 godina. Oni su podložniji teškim ishodima“, kaže dr Hiermat.
Šta dovodi do teških simptoma kod STSS?
Bakterije Streptococcus grupe A proizvode toksine koji izazivaju hiperinflamatorni odgovor u telu, kaže dr Hiremat. „Ovi toksini dovode do široko rasprostranjenog oštećenja tkiva i teške upale, što rezultira brzom nekrozom tkiva (jedenjem mesa), ekstremnim bolom i šokom.“
On dodaje: „Bakterije mogu brzo da uđu u krvotok i organe, uzrokujući otkazivanje više organa u kratkom periodu. Ova brza progresija objašnjava zašto STSS može biti fatalan u roku od 48 sati, ako se ne leči blagovremeno. Toksini ometaju imuni sistem, što dovodi do teških simptoma koji zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju kako bi se sprečila smrt.
Idemo ka sve većem nadzoru: Gejts fondacija dodelila grant od 4 miliona dolara za finansiranje inicijative Digitalnog ID-a https://t.co/VSH2uPPWBQ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 14, 2024
Globalni rizik i preventivne mere
Iako je trenutna epidemija u Japanu, dr Hiremat upozorava da postoji potencijal za globalno širenje zbog međunarodnih putovanja. „Da bismo sprečili STSS, održavanje dobre higijene, kao što je redovno pranje ruku i blagovremeno lečenje bilo kakvih povreda kože, je ključno. Rani znaci kao što su iznenadni jak bol, visoka temperatura i crvenilo na mestu rane trebalo bi da podstaknu hitnu medicinsku pomoć“, naglašava on.
Zemlje mogu poboljšati nadzor i javno zdravstveno obrazovanje kako bi efikasno upravljale i kontrolisale epidemije. Mere javnog zdravlja, uključujući praćenje i brzu reakciju na nove slučajeve, su od suštinske važnosti da bi se zaustavilo širenje ove opasne infekcije.
Koraci se sada preduzimaju u Japanu i druge nacije mogu naučiti na ovom primeru kaže dr Hiremathu, japanske zdravstvene vlasti aktivno prate situaciju i rade na suzbijanju širenja STSS-a. Kampanje za podizanje svesti javnosti informišu ljude o simptomima i ozbiljnosti STSS-a, podstičući hitnu medicinsku negu ako se simptomi pojave.
On nastavlja: „Bolnice su u pripravnosti da brzo identifikuju i leče STSS slučajeve, a unapređuju se higijenske prakse. Postoji pritisak za bolju negu rana i blagovremeno lečenje infekcija. Ove mere imaju za cilj smanjenje prenošenja i smrtnosti povezane sa STSS-om.
Druge zemlje mogu da uče iz sveobuhvatnog pristupa Japana da poboljšaju sopstvene strategije spremnosti i odgovora, kaže on. „Obrazovanje zdravstvenih radnika i javnosti o prepoznavanju ranih simptoma i traženju blagovremene medicinske nege je veoma važno“, kaže dr Hiremat.