Papa Franja suočen sa istragom UN zbog nezakonitih prisluškivanja tokom suđenja Vatikanu za proneveru

(LifeSiteNews) — Papa Franja se suočava sa istragom UN zbog navodnog odobrenja nelegalnog prisluškivanja telefona tokom suđenja Vatikanu za proneveru vezanog za prodaju luksuznih nekretnina u Londonu.

Telegraf je u nedelju objavio da su advokati britanskog finansijera Rafaela Minićonea, koji je optužen za prevaru Vatikana u londonskom poslu sa nekretninama, podneli žalbu Ujedinjenim nacijama zbog navodnih kršenja ljudskih prava koje je papa počinio tokom suđenja.

Kako prenosi Telegraf, žalba je upućena specijalnom izvestiocu Ujedinjenih nacija za nezavisnost sudija i advokata, profesorki Margaret Satertvejt, i navodi papu kao „počinioca” kršenja ljudskih prava.

Vodeći advokat za ljudska prava Rodni Dikson, koji zastupa Minćonea, optužio je Franju da je lično odobrio nezakonito prisluškivanje Minćoneovog telefona tokom istrage o navodnom nedelu investitora.

„Ovo nerazumno ovlašćivanje tužiocima od strane apsolutnog monarha zeleno je svetlo preduzimanja nadzora bez artikulacije određenih razloga, stalnog sudskog ili drugog nezavisnog i nepristrasnog nadzora, ili mehanizma kojim se osporava sprovođenje nadzora pred nezavisnim i nepristrasnim sudom“, tvrdio je Dikson.

Tokom suđenja za proneveru u Vatikanu, koje je počelo 2021. godine, pojavili su se izveštaji da je rimski papa odobrio prisluškivanje telefona tokom istrage o finansijskom skandalu.

Njujork post je istakao da je papa Franja u aprilu 2021. izmenio vatikanski zakon kako bi olakšao krivično gonjenje kardinala i biskupa. Nekoliko dana kasnije, Papa je navodno naredio „usvajanje tehnoloških alata pogodnih za presretanje fiksnih i mobilnih uređaja, kao i bilo koje druge komunikacije, uključujući i elektronske“, prema dokumentima koji su procurili.

Ubrzo nakon toga, zvaničnici Vatikana i italijanski policajci su navodno zaplenili Minćoneove telefone i kompjuter dok je biznismen bio na odmoru.

U decembru prošle godine, Vatikanski tribunal je osudio Minćonea, zajedno sa kardinalom Anđelom Bečijuom i još nekoliko optuženih, osudivši ga na pet i po godina zatvora.

U svojoj žalbi UN-u, Dikson je tvrdio da Minćone ne može biti osuđen od strane Vatikanskog suda na osnovu kanonskog prava za „sekularnu transakciju“.

Vlada SAD će platiti 500 miliona dolara za studije o novim oralnim i nazalnim vakcinama protiv Covida https://t.co/W6P2HZsGzo

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 18, 2024

„Nije prikladno da se verska načela nameću regulisanju sekularne transakcije bez saglasnosti onih koji su uključeni u transakciju“, rekao je Dikson u žalbi.

Dikson je takođe kritikovao navodni nadzor Minćoneovih advokata dok su bili u Rimu na suđenju pred Vatikanskim tribunalom. On je rekao da se činilo da su advokati „žrtve mešanja ako ne i zastrašivanja” na „podsticaj” Vatikana.

Minćone je rekao za Telegraf:

Moja osnovna prava su pogažena i ignorisana. Kako može biti tačno da sam dobio krivične kazne za kršenje duhovnog zakona koji se odnosi samo na članove Crkve, a koje izgleda ne važe ni za koga drugog ko se bavi investicijama Vatikana, a nisam znao ništa o tome?

U izveštaju Telegraph-a se navodi da se Minćone žali na njegovu osudu vatikanskog suda „na osnovu toga što je zapravo oslobođen krivičnih dela iz prvobitne optužnice i osuđen samo za nova dela uvedena u 11. satu i na osnovu vatikanskog kanonskog – verskog , a ne krivičnog prava.”

Vatikan je ostao pri stavu da je postupio zakonito. Telegraf citira portparola Vatikana koji je rekao: „Različiti strani sudovi priznali su legitimitet istraga i usklađenost vatikanskog pravosudnog sistema sa principima pravičnog suđenja.

Vatikansko suđenje oko luksuznog stana u Londonu

Suđenje za proneveru u Vatikanu u kojem su učestvovali Minćone, kardinal Bečiu i drugi optuženi uglavnom se fokusiralo na investiciju Vatikana u imovinu u Londonu, koju je Bečiju ovlastio kao zamenu za opšte poslove u Državnom sekretarijatu Vatikana. 2014. godine, Bečiu je kupio udeo u 60 Sloane Avenue, luksuznoj londonskoj zgradi za nekretnine koristeći dobrotvorna sredstva iz Vatikana kao zalog za zajmove od 200 miliona evra (oko 260 miliona dolara korišćenjem kursa konverzije u to vreme) koji su potom vođeni kroz fond kojim upravlja Rafaele Minćone.

Minćone se pridružio Bečijuu na optuženičkoj klupi, proglašen je krivim za „proneveru” i pranje novca, a izrečena mu je ista kazna od pet i po godina zatvora, novčana kazna od 8.000 evra i trajna zabrana obavljanja javnih funkcija.

Minćoneova kompanija je kupila imovinu 2012. i prodala udeo u njoj Vatikanu. Kada je Vatikan završio otkup 2018. godine – zahvaljujući Bečiu i monsinjoru Mauru Carlinou, Bečiuovom bivšem sekretaru – Minćone je u tom procesu zaradio od Vatikana oko 128 miliona funti.

Veruje se da je Bečiu za upravo ove transakcije imao „lično ovlašćenje“ i da ih je sakrio od pažnje kardinala Džordža Pela, tadašnjeg prefekta Sekretarijata za privredu.

Kako su kontroverze i skandal rasli oko imovine krajem 2020. godine, Vatikan je pokrenuo sopstvenu istragu o korupciji o Bečiuovim poslovima krajem 2020. – do tada je on bio prefekt Kongregacije za svete, a u 2018. Franjo je prihvatio Bečijuovu ostavku, kada se kardinal odrekao kardinalskih privilegija, a da je zadržao titulu.

U julu 2021. Vatikanski sud je tada optužio Bečiua zajedno sa Minćoneom i još osam drugih optuženih za korupciju. Bečiu je lično optužen za „proneveru i zloupotrebu službenog položaja, takođe u saradnji, kao i podstrekivanje“.

U julu 2022. Vatikan je prodao zgradu u Londonu u središtu istrage koja je u toku, sa prijavljenim gubitkom od 200 miliona dolara, pošto je AP procenio da je Vatikan potrošio oko 350 miliona evra na prvobitnu kupovinu zgrade.

Vatikanski sud je u decembru 2023. osudio devet od 10 optuženih, uključujući Minćonea i Bečiua, na novčane kazne i zatvorsku kaznu.

Bečiu i njegovi advokati su tvrdili da su nevini i da je sam papa Franja podržao londonski investicioni sporazum.

Nulta Tačka/InfoWars