Vels hoće da kazni političare za iznošenje laži
Vil Rodžers je jednom rekao da „ako biste ikada ubacili istinu u politiku, ne biste imali politiku“. U Velsu se čini da vlada osporava tu procenu. Međutim, ako novi zakon koji kriminalizuje političke laži bude uspešan, Velšani će se verovatno suočiti sa istim obiljem laži, ali malo slobode govora.
Predlog u velškom parlamentu (ili Senedu) bi učinio da to bude prva zemlja na svetu koja bi uvela krivične sankcije za lažljive političare. Adam Prajs, bivši lider liberalne stranke Plaid Cimru, zalaže se za kriminalizaciju, navodeći „jaz kredibiliteta“ u politici Ujedinjenog Kraljevstva.
Zapanjujuće, ova jedinstveno loša ideja dobila je podršku ključnog komiteta. Jednom na putu za usvajanje, ovo je vrsta zakona koja može postati samohodna kroz zakonodavnu vlast. Malo političara želi da glasa protiv zakona o zabrani političkih laži. Implikacije slobode govora se lako gube u prenošenju vesti.
Novim zakonom bi bilo krivično delo da član Seneda, ili kandidat za izbor u Sened, namerno ili sa namerom da dovede u zabludu, da ili objavi izjavu za koju se zna da je lažna ili obmanjujuća. Postoji šestomesečni rok za donošenje korekcija.
Zakon dozvoljava odbranu da se izjava može „razumno predstaviti“ da bude izjava mišljenja, ili da je povučena uz izvinjenje u roku od 14 dana. Ako je kriv, političar bi bio diskvalifikovan da bude član Seneda.
Odbrana jedva da pomaže.
To stvara neizvesnost u pogledu toga koje izjave bi se smatrale mišljenjem, a koje bi se tretirale kao izjava o činjenicama. Poziva se na selektivno i pristrasno krivično gonjenje. Uostalom, šta znači optužiti političara da pokušava da „obmane“ javnost?
Rak je rutinski izazivan vakcinama od 1960. godine https://t.co/YaQeIxIAYW
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 23, 2024
Vinston Čerčil je rekao da „političaru treba sposobnost da predvidi šta će se dogoditi sutra, sledeće nedelje, sledećeg meseca i sledeće godine. I da nakon toga imam sposobnost da objasnim zašto se to nije dogodilo.“
To je standard jako opterećen subjektivnošću i potencijalnom selektivnošću u krivičnom gonjenju. Veća je verovatnoća da će se utvrditi ne da li se laži mogu reći, već koje se laži mogu izgovoriti. Vlada i većina javnosti će verovatno smatrati da su određene „obmanjujuće“ tvrdnje političara istinite ili mišljenje, dok imaju oštriji stav prema tvrdnjama opozicije.
Uzmite u obzir masivni sistem cenzure u našoj zemlji.
Tokom Covid-a, bili ste označeni kao lažov, zaverenik ili rasista zbog stavova koji se sada smatraju verodostojnim.
Na primer, akademici su se pridružili ovom horu u marginalizaciji svakoga ko promoviše laboratorijsku teoriju.
Jedna studija je tu teoriju navela kao primer „anti-kineskog rasizma“ i „toksične bele muškosti“.
Još u maju 2021, reporterka New York Times-a za nauku i zdravlje Apoorva Mandavilli nazvala je svako pominjanje laboratorijske teorije „rasističkim“.
Mandavili i drugi su jasno stavili do znanja da su novinari koji pokrivaju teoriju bili Covidov mali Bul Konors. Sa čežnjom je tvitovala „jednog dana ćemo prestati da pričamo o teoriji curenja iz laboratorije i možda ćemo čak priznati njene rasističke korene. Ali, avaj, taj dan još nije došao.”
Sada su federalne agencije izjavile da veruju da je poreklo virusa zaista kineska laboratorija.
Da je ovaj zakon bio na snazi, političari bi mogli biti optuženi za laganje i bio bi im zabranjen dolazak u zakonodavnu vlast — to bi samo dodatno umanjilo različita mišljenja u vladi.
Političari su dugo bili optuženi da lažu javnost.
Predsednici rutinski lažu o velikim i malim stvarima. Mnoge od tih laži skupo koštaju građane SAD, od „držanja doktora“ pod ObamaCare-om do gubitka života u Vijetnamu. Kriminalizacija laži u kampanjama zbog širenja dezinformacija ili nereda je klizav teren koji ima moć bez presedana u Ministarstvu pravde.
Očigledno je da postoji obilje izjava političara koje bi se mogle smatrati namerno obmanjujućim. Zvaničnici tada mogu jednostavno da izaberu koje političare žele da optuže za optužbe i potencijalno im zabrane vršenje dužnosti.
Predloženi zakon je nastavak napada na slobodu govora u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Čovek je osuđen jer je pijan poslao tvit u kojem se pozivao na mrtve vojnike. Još jedan je uhapšen zbog anti-policijske majice. Drugi je uhapšen jer je irskog dečka svoje bivše devojke nazvao „leprekonom“. Još jedan je uhapšen jer je pevao „Kung Fu Fighting“. Tinejdžer je uhapšen zbog protesta ispred sajentološkog centra sa natpisom na kojem se religija naziva „kultom“.
Razgovarali smo i o hapšenju žene koja se molila u sebi u blizini klinike za abortuse. Engleski sudovi su videli kriminalizovane „toksične ideologije“ kao deo ovog gušenja slobode govora.
Škotska je nedavno usvojila novi zakon o kriminalu koji pokriva „raspirivanje mržnje“ u vezi sa godinama, invaliditetom, religijom, seksualnom orijentacijom, transrodnim identitetom ili interseksualnošću. Taj zločin obuhvata uvredljive komentare i sve „što bi razumna osoba smatrala pretnjom ili uvredom“.
Sloboda govora je u slobodnom padu nakon godina kriminalizacije govora. Generacije su u obrazovnom sistemu oblikovane da se plaše slobode govora. Savez vlade, medija i akademskih snaga stvorio je generacije fobičnih govora.
Pokret protiv slobode govora u Ujedinjenom Kraljevstvu trebalo bi da bude priča upozorenja za svakog Amerikanca. Plima ovog pokreta stigla je do naših obala i isti savez radi na smanjenju zaštite slobode govora.
Kao što je navedeno u knjizi, Neizostavno pravo: Sloboda govora u doba besa, ovaj međunarodni pokret ostavio je slobodu govora u dronjcima na Zapadu. Sada postoje profesori prava koji traže da se prvi amandman prepravi kako bi se uklonila njegova „preterano individualistička“ zaštita.
Zajednica slobode govora u Ujedinjenom Kraljevstvu hrabro se borila da sačuva ovo pravo uprkos svim izgledima. Vels je podsetnik da ovo ostaje globalna borba koja zahteva da se zagovornici slobode govora ujedine protiv ove rastuće plime.
