Norveška planira da do kraja decenije uskladišti 82.500 tona useva, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede
Norveška vlada potpisala je sporazum o početku skladištenja žita, jer članica NATO-a želi da se pripremi za „nezamislivo“, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede zemlje.
Sporazum između Ministarstva poljoprivrede i četiri privatne kompanije objavljen je u utorak, a kao razlog za odluku navodi se pandemija Covid-19, sukob u Ukrajini i takozvane klimatske promene.
„Izgradnja rezervnih zaliha žitarica za hranu je priprema za nezamislivo“, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i hrane.
Prema sporazumu, vlada skandinavske zemlje nastoji da skladišti 30.000 tona od sledeće godine, sa ciljem da poveća rezerve na 82.500 tona do 2029. godine, rekao je ministar poljoprivrede i hrane Geir Pollestad.
Žito, koje će pripadati norveškoj vladi, kompanije će skladištiti u objektima širom zemlje „kako bismo tada imali dovoljno žita za tromesečnu potrošnju stanovništva Norveške u kriznoj situaciji“, rekao je Pollestad za norvešku radionicu NRK.
Oslo je skladištio rezerve žitarica 1950-ih, ali je skladište zatvorio 2003. Godine 2022. komisija koja je nadgledala spremnost zemlje za vanredne situacije preporučila je da se ova praksa nastavi.
Prošle godine, ova skandinavska zemlja je najavila planove da ponovo potroši 63 miliona kruna (6 miliona dolara) godišnje na skladištenje žitarica. Norveška je dom Globalnog trezora za seme na arktičkom arhipelagu Špicbergen, nazvanog trezorom „sudnjeg dana“ . Objekat je izgrađen da zaštiti svetske zalihe hrane i u njemu se nalazi oko 1,2 miliona uzoraka semena iz celog sveta.
