Novi nemački državljani sada moraju da potvrde „pravo na postojanje“ Izraela
Kako se rat u Gazi nastavlja, zapadne vlade teže uznemirujućim putevima iskorenjivanja ideja i govora koji osporavaju pro-izraelske narative. U poslednjoj demonstraciji takve preterane politike, nemački zakon sada zahteva od podnosilaca zahteva za državljanstvo da potvrde da Država Izrael ima „pravo na postojanje“.
„Dodana su nova pitanja za testiranje na teme antisemitizma, prava Države Izrael na postojanje i jevrejskog života u Nemačkoj“, saopštilo je Ministarstvo unutrašnjih poslova Fajnenšel tajmsu. Novi zakon stupio je na snagu u četvrtak. Dva dana ranije, ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer rekla je:
„Svako ko deli naše vrednosti i uloži napor sada može brže da dobije nemački pasoš i više ne mora da se odriče dela svog identiteta odričući se svoje stare nacionalnosti. Ali isto tako smo jasno stavili do znanja: svako ko ne deli naše vrednosti ne može dobiti nemački pasoš. Ovde smo povukli kristalno jasnu crvenu liniju i učinili zakon mnogo strožijim nego ranije.
Nekako, „deljenje nemačkih vrednosti“ sada uključuje prihvatanje veoma specifičnog političkog stava o jednoj stranoj zemlji koja je udaljena 3000km.
Šta god da mislite o Izraelu, ideja da bilo koja zemlja na Zemlji ima „pravo na postojanje“ je duboko problematična. „Na kraju krajeva, šta je država — ili, preciznije rečeno, država — osim političkog uređenja? pitao je Brian McGlinchey u Stark Realities-u. „I zašto bi se bilo koji politički aranžman smatrao da ima ‘prava’, a još manje navodno pravo da se nikada ne menja ili otkazuje?
U martu je nemački nedeljnik Der Spiegel izvestio da će podnosioci zahteva za nemačko državljanstvo takođe morati da upamte godinu osnivanja Izraela i nemačke kazne za negiranje holokausta.
Ovo čeka sve koji misle da šire istinu! U ITALIJI uhapšen urednik popularnog X kanala “Radio Genoa” jer je delio videa migranata u Evropi https://t.co/mgCvez08OC
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) June 30, 2024
Nemačka vlada je saopštila da su njeni novi zahtevi neophodni da bi se suprotstavili navodnom porastu antisemitskih incidenata. Kako piše Tajms, „antisemitski incidenti koje je zabeležio [nemački komesar za borbu protiv antisemitizma] porasli su za 83 odsto, na godišnjem nivou, 2023. godine na 4.782“.
U elaboratu gde bi čitaoci trebalo da se zamisle, Tajms dalje napominje da je „ogromna većina“ incidenata za koje se tvrdi da su „delovi javno dokumentovanog govora mržnje“. Imajte na umu da je Nemačka 2017. zvanično usvojila kontroverzno ekspanzivnu definiciju antisemitizma koju je promovisala Međunarodna alijansa za sećanje na holokaust (IHRA). Među primerima te definicije: „tvrdnja da je postojanje Države Izrael rasistički poduhvat“ i „uskraćivanje prava jevrejskom narodu na samoopredeljenje“ – drugim rečima, navodno „pravo“ Države Izrael da postoje.
Stavite sve zajedno, i porast broja „antisemitskih incidenata“ u Nemačkoj 2023. godine nesumnjivo je u velikoj meri vođen pukim političkim govorom, koji je napravljen kao odgovor na rat u Gazi, koji uključuje sve zahteve za novim političkim poretkom u sadašnjem Izraelu, Zapadnoj obali i Gazi, ili tvrdnjama da je država Izrael rasistički poduhvat. Svaki znak, etiketa i govor koji kaže „Cionizam je rasizam“ ili „od reke do mora, Palestina će biti slobodna“ može se stoga smatrati „antisemitskim incidentom“. (Naravno, to ne poriče da u ukupnim iznosima ima bona fide antisemitskih incidenata.)
Novi zahtev Nemačke da potencijalni građani potvrde „pravo na postojanje“ Države Izrael samo je poslednji od mnogih primera kontrole mišljenja zapadnih vlada u ime te zemlje.
Pošto je Izrael počeo svoj napad na Gazu kao odgovor na Hamasovu invaziju 7. oktobra na južni Izrael, Nemačka i Francuska su zabranile propalestinske proteste. Ovog meseca Nemačka je označila pokret „Bojkot, oduzimanje, sankcije“ (BDS) – koji cilja na Izrael – kao „ekstremistički pokret“. Poput protesta koji su bili meta aparthejda u Južnoj Africi 1980-ih, aktivisti BDS-a zagovaraju ekonomski pritisak da se uspostavi novi politički poredak u Izraelu.
U Sjedinjenim Državama, ista ekspanzivna IHRA definicija je ugrađena u Zakon o svesti o antisemitizmu koji je Predstavnički dom usvojio u maju. Izlaže fakultete saveznoj kazni ako studenti ili profesori daju zabranjenu izjavu ili argument o Izraelu. Iako je prošao kroz Dom sa 320 za i 91 protiv, tek treba da bude razmatran u Senatu.
