Dobrodošli u Skajnet: Ukrajina se pojavljuje kao centar razvoja za dronove ubice sa veštačkom inteligencijom
U tekućem sukobu sa Rusijom, Ukrajina se pojavila kao baza autonomne tehnologije bespilotnih letelica, pomerajući granice naoružane veštačke inteligencije i podižući etičku zabrinutost za budućnost ratovanja.
Njujork tajms izveštava da su polja oko Kijeva postala poligoni za novu eru ratovanja, gde autonomni dronovi prate ciljeve sa jezivom preciznošću. Kompanije kao što je Vyriy su na čelu ove tehnološke revolucije, razvijajući bespilotne letelice koje mogu da se usmere na ciljeve i jure bez ljudske intervencije. Ovaj napredak predstavlja značajan skok u vojnoj tehnologiji, vođen hitnom potrebom da se nadmaše ruske snage.
Ministar za digitalnu transformaciju Ukrajine, Mihail Fedorov, naglašava kritičnost ove tehnologije, navodeći: „Potrebna nam je maksimalna automatizacija. Ove tehnologije su fundamentalne za našu pobedu.” Vlada aktivno finansira kompanije dronova kako bi brzo povećale proizvodnju, prepoznajući potencijalnu prednost koju bi ovi sistemi mogli da pruže protiv ruskih snaga.
Pred nama su odlučujući dani, slušajte pažljivo i budite spremni na sve | Mario Zna, 284 Uživo
Razvoj autonomnog naoružanja u Ukrajini nije ograničen samo na jednu kompaniju ili pristup. Firme kao što je Saker su preinačili AI procese prvobitno dizajnirane za sortiranje voća kako bi stvorili smrtonosne sisteme ciljanja. Viktor, izvršni direktor kompanije Saker, objašnjava njihovu tehnologiju: „Ona je otporna na vetar. Otporan je na ometanje. Samo treba da budete precizni sa onim što ćete pogoditi.“ Kompanija sada proizvodi hiljade štampanih ploča mesečno, omogućavajući bespilotnim letelicama da se automatski lociraju na mete i udaraju sa razornom preciznošću.
Ono što ove razvoje čini posebno značajnim je njihova niska cena i pristupačnost. Mnoga od ovih oružja su napravljena korišćenjem lako dostupnih komponenti i otvorenog koda, a koštaju samo hiljade dolara ili manje. Ova dostupnost, međutim, izaziva zabrinutost zbog potencijalne zloupotrebe, a neki američki zvaničnici su zabrinuti zbog tehnologije koja se koristi za terorističke napade.
Otpečaćena nova gomila EPŠTAJNOVIH DOKUMENATA – Na svakom koraku pominje se Bil Klinton (FOTO) https://t.co/8QWhKoVQR8
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 2, 2024
Etičke implikacije autonomnog oružja nisu izgubljene za međunarodnu zajednicu. Stjuart Rasel, naučnik veštačke inteligencije sa UC Berkli, upozorava: „Postojaće oružje za masovno uništenje koje je jeftino, skalabilno i lako dostupno na tržištima oružja širom sveta. Grupe za ljudska prava i zvaničnici UN zalažu se za ograničenje autonomnog oružja, plašeći se nekontrolisane globalne trke u naoružanju.
Međutim, za ukrajinske snage na prvim linijama fronta, takve etičke brige su sekundarne u odnosu na neposrednu potrebu za pobedom, iako to nije realno. Inovacije nisu ograničene samo na bespilotne letelice; kompanije poput DevDroida razvijaju autonomne topovske kupole koje mogu pratiti i pogađati mete sa udaljenosti. Jurij Kloncak, 23-godišnji rezervista, vidi ove napretke kao ključne: „Shvatio sam da je ovo jedini način, ako ne da dobijemo ovaj rat, onda da bar zadržimo svoje pozicije.
Brz razvoj ovih tehnologija privukao je međunarodnu pažnju i ulaganja. Erik Šmit, bivši izvršni direktor Gugla i istaknuti levičar, osnovao je firmu pod nazivom D3 za ulaganje u nove tehnologije na bojnom polju u Ukrajini. Ovaj priliv kapitala i stručnosti ubrzava tempo inovacija, pri čemu se ukrajinske kompanije kreću brže od mnogih svojih inostranih kolega.
Dok trenutna generacija autonomnog oružja i dalje zahteva ljudsku intervenciju za donošenje odluka o pucanju, tehnologija se brzo razvija. Neki sistemi, poput onih koje je razvio Svarmer, već omogućavaju jednom operateru da istovremeno kontroliše više dronova u misijama bombardovanja i izviđanja. Osnivač kompanije, Serhii Kupriienko, predviđa budućnost u kojoj piloti dronova mogu upravljati sa „pet ili 10 dronova u isto vreme“.
