Izrael bi trebalo dvaput da razmisli pre nego što pošalje neke od svojih Patriot sistema u Ukrajinu preko SAD
Ruski stalni predstavnik pri UN Vasilij Nebenzja upozorio je Izrael na „određene političke posledice“ ako pošalje neke od svojih Patriota u Ukrajinu preko SAD, o čemu je CNN nedavno izvestio da se trenutno pregovara o tome.
Sledećih pet članaka dokumentuju početak ovog najnovijeg razvoja:
* 25. januar: „Rusija je zabrinuta da izraelski udari rizikuju da uvuku Siriju dublje u zapadnoazijski konflikt“
* 6. februar: „Novi izraelski ambasador u Rusiji potpuno greši u vezi sa regionalnom politikom Moskve“
* 7. mart: „Izraelsko delimično poštovanje antiruskih zahteva SAD rizikuje da uništi veze sa Moskvom“
* 19. april: „Zahtev Rusije za sankcije SB UN protiv Izraela je principijelan potez meke moći“
* 7. jun: „Koga može Rusija da naoruža kao asimetričan odgovor na to da Zapad naoružava Ukrajinu?“
Pred nama su odlučujući dani, slušajte pažljivo i budite spremni na sve | Mario Zna, 284 Uživo
Da rezimiramo, Izrael je počeo da pogrešno prikazuje moć Rusije u poslednjem sukobu i flertuje sa idejom slanja sistema ranog upozorenja u Kijev, što je navelo Rusiju da eskalira svoju retoriku protiv Izraela i flertuje sa naoružavanjem njihovih neprijatelja. Do sada je njihova svađa ostala u domenu uzajamnih percepcija i retorike, ali potencijalno izraelsko naoružavanje Ukrajine sistemima protivvazdušne odbrane moglo bi dovesti do recipročnog ruskog naoružavanja pokreta otpora.
Prerogativ je na Izraelu jer mu je lakše da indirektno naoruža Ukrajinu nego Rusiji da indirektno naoruža pokret otpora. Štaviše, Netanjahu bi mogao izračunati da slanje odbrambenog oružja tamo neće preći rusku političku crvenu liniju, ali bi mu moglo doneti olakšanje od pritiska SAD. Nejasno je da li će proći kroz ono što je CNN nedavno objavio, ali ako to uradi, Nebenzia je nagovestio da će početna reakcija Rusije biti politička.
SAD će platiti Moderni 176 miliona dolara za razvoj mRNA vakcine protiv pandemijskog gripa https://t.co/87eR1Mxj5v
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 3, 2024
Ono što je verovatno želeo da nagovesti jeste da bi njegova zemlja mogla da ugosti više delegacija Hamasa u budućnosti, ali ovog puta da razgovara o bilateralnim vezama umesto o oslobađanju talaca kao tokom prethodnih poseta od izbijanja poslednjeg sukoba, i/ili naredi svojim medijima da odlučno promovišu antiizraelski narativ. Do sada su bili prilično izbalansirani, ali to bi se moglo promeniti ako se odluka donese. Druga mogućnost je da se Siriji dozvoli da konačno koristi S-300 za odbranu uprkos tome što joj je do sada uskraćivano to pravo u svrhu deeskalacije:
* 10. oktobar 2023: „Malo je verovatno da će Rusija dozvoliti Siriji da bude umešana u najnoviji rat Izraela i Hamasa“
* 22. oktobar 2023: „Ne očekuje se da će Rusija zaustaviti izraelske udare u Siriji“
* 27. oktobar 2023.: „Evo zašto Rusija nije odvratila niti odgovorila na najnovije bombardovanje Sirije od strane SAD“
* 11. februar 2024: „Poslednje izraelsko bombardovanje Sirije dokazuje da Rusija neće rizikovati širi rat da zaustavi Tel Aviv“
* 11. april 2024: „Ruska protivvazdušna odbrana sa sedištem u Siriji neće pomoći Iranu ako Izrael odgovori na njegovu odmazdu“
Malo je verovatno da će Rusija odmah preokrenuti kurs po ovom ultra osetljivom pitanju nakon što je već izazvala toliko gneva mnogih svojih pristalica u zajednici Alt-Media tako što ga je tako dugo držala pod kontrolom. Bez obzira na to, i dalje ostaje odgovarajuća recipročna mera ako Izrael naoruža Ukrajinu, iako se očekuje da će za sada odložiti jer nema povratka nakon što se ovo ovlašćenje da. U tom slučaju, bilateralni odnosi se godinama ne bi oporavili, čime bi se negirao sav naporan rad predsednika Putina na ovome.
Uz to, čini se da Rusija zaista gubi strpljenje sa Izraelom, i može se izneti argument da ima mnogo više da dobije ovim davno zakasnelim potezom i učvršćivanjem svojih strateških veza sa Osovinom otpora koju predvodi Iran nego što mora izgubiti držeći se nade u regionalno partnerstvo sa Izraelom. Ova škola mišljenja praktično nije postojala u ruskim zajednicama koje donose politiku pre poslednjeg sukoba, ali to samo pokazuje koliko se sve promenilo od tada.
Uspon frakcije za kreiranje politike otpora paralelno je sa usponom one pro-BRI, o kojoj čitaoci mogu da saznaju više ovde, a oni su praktično jedno te isto zbog svojih preklapajućih pogleda na svet. Njihovi rivali su proizraelska i balansirajuća/pragmatistička frakcija, koje su takođe praktično jedna te ista u ovom regionalnom kontekstu jer žele da spreče potencijalno nesrazmernu regionalnu zavisnost od Irana održavanjem strateških veza sa Izraelom, iako su one na iransku štetu.
Dok Rusija ponovo kalibrira svoju azijsku strategiju kako je ovde objašnjeno i na taj način izgleda da kontroliše dosadašnju astronomsku ekspanziju uticaja pro-BRI frakcije, pro-Otpor bi mogao da dobije ključni podsticaj ako Izrael pošalje svoje Patriote u Ukrajinu preko SAD. To bi mogla biti kap koja je poslovično lomila leđa kreatorima politike i koja bi ih navela da svoju podršku stave iza političkih preporuka ove grupe, zbog čega bi Rusija ovlastila Siriju da koristi S-300 protiv Izraela, kako je objašnjeno.
Da budemo jasni, pro-Otpor frakcija uglavnom postoji samo u ruskim javno finansiranim međunarodnim medijima i među njihovim saradnicima (uključujući i one neformalne), sa jedva ikakvim uticajem unutar svojih istraživačkih centara, iako se neki tamo zagrevaju za njihove stavove. Proizraelska/balansirajuća/pragmatistička frakcija ostaje dominantna i zato je trenutna politika ostala na snazi tako dugo uprkos ponovljenim provokacijama Izraela koje su mogle da dovedu do promene politike davno da je bila prisutna politička volja.
Ovakvo stanje bi se, međutim, moglo presudno promeniti ako Izrael indirektno naoruža Ukrajinu svojim Patriotima. Netanjahu i oni oko njega možda ne shvataju kolika bi to mogla biti promena u pogledu drastične promene ruske regionalne politike s obzirom na način na koji Kremlj sve više percipira događaje s obzirom na razvojni kontekst Novog hladnog rata. Izrael bi stoga trebalo dvaput da razmisli o tome kako ne bi rizikovao da katalizuje najgori scenario u odnosima sa Rusijom.
