Evropske obaveštajne agencije se spremaju da nadgledaju metapodatke automobila
Moćna mreža policijskih agencija, regulatora i industrijalaca odlučuje o etičkom i regulatornom okviru po kojem vlasti mogu koristiti podatke prikupljene iz motornih vozila. Nemačke obaveštajne agencije posebno zahtevaju da Mercedes-Benz i Folksvagen ubace potrebne interfejse kako bi omogućili nadzor.
Prema izveštajima nemačke štampe, sastanci između proizvođača automobila i organa za sprovođenje zakona traju od proleća. Obaveštajne agencije zahtevaju podatke u realnom vremenu o lokaciji automobila, istoriji vozača, pa čak i broju ljudi koji sede u vozilu u bilo kom trenutku.
Nadzor podataka koje generišu automobili je zakonska siva zona, uprkos presudi EU iz januara 2023. da standardizuje procese prikupljanja podataka, omogućavajući sudijama i tužiocima da pristupe informacijama na zahtev, uz obavezu da kompanije imaju deset dana da odgovore na zvanične zahteve.
Pokušaji EU da policiji omogući pristup podacima o automobilima ranije su kritikovani kao preterani i bez neophodnih mera zaštite. Grupe za digitalna prava upozoravaju da bi „novi zakon tretirao veliki deo stanovništva kao kriminalce pre nego što se dokaže suprotno“. Drugi kritičari strahuju da će postojeći evropski propisi o zaštiti podataka biti prekršeni.
Već poznata po državno sankcionisanom maltretiranju populista Alternativa za Nemačku (AfD), Nemačka savezna kancelarija za zaštitu ustava traži nova ovlašćenja za nadzor podataka o automobilima. U širem smislu, pitanje kako i kada policijske agencije mogu da nadziru vozače treba da odluči Evropski institut za standarde telekomunikacija, koji već razgraničava slična pravila za korišćenje telefonskih podataka.
Španska vlada prskala hemijske tragove na gradove tokom zaključavanja, otkrivaju zvanični dokumenti https://t.co/SzrYzpQurU
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 9, 2024
Izgledi za panevropsku bazu podataka za identifikacione dokumente vozača izazvali su negativan odgovor akademika. Profesorka prava na Univerzitetu Northumbria Kerol Makartni žalila je da bi građani EU uskoro mogli biti tretirani kao „osumnjičeni“ čak i bez izvršenja krivičnog dela.
Spor o tome kako upravljati podacima prikupljenim putem automobilske industrije dolazi usred šire diskusije širom EU o AI i prepoznavanju lica. Zastupnici za otvorene granice uspešno su uneli zakonske klauzule za ograničavanje upotrebe biometrijskih podataka za kontrolu granica u nedavnom zakonu o veštačkoj inteligenciji usvojenom u Briselu ove godine.
BMW, Tojota i Nisan bili su među osam kompanija koje su prošlog meseca američki zakonodavci naveli da su koristile korisničke podatke bez odgovarajućih mera zaštite kada su se suočile sa potraživanjima iz osiguranja. U međuvremenu, General Motors se suočava sa grupnom tužbom zbog prodaje korisničkih podataka firmi treće strane.
Globalni fenomen, rastući nadzor nad automobilima, isprovocirao je jednu organizaciju za zaštitu privatnosti, „Stop špijuniranju“, da objavi izveštaj u kojem se obrušila na porast „prisluškivanja u automobilima“. Autori tvrde da su američke službe za sprovođenje zakona instrumentalizovale sumnjive podatke o automobilima od najmanje 2013. godine.
Nulta Tačka/InfoWars