Mađarski premijer Viktor Orban nastavio je svoju mirovnu misiju putovanjem u Kinu pre nego što je prešao u Sjedinjene Države u ponedeljak, 8. jula. Nakon posete Kijevu i Moskvi prošle nedelje, uputio se ka prestonicama dve globalne sile, koje — po rečima premijera — imaju mogućnost da utiču na ishod rusko-ukrajinskog rata.
Mađarska je 1. jula preuzela rotirajuće predsedavanje Savetom Evropske unije, a Orban tu ulogu koristi da promoviše svoju „mirovnu misiju“, pokušaj da se rat u Ukrajini privede kraju. Iako je premijer jasno stavio do znanja da nema mandat da vodi razgovore u ime drugih zemalja članica EU, rekao je da bi želeo da sazna koliko daleko su Ukrajina i Rusija spremne da idu — i da obavesti druge zemlje članice EU o svom nalazima.
Od početka ruske vojne operacije u Ukrajini, Mađarska je jedina država članica EU koja je pozvala na prekid vatre i mirovne pregovore umesto da produžava rat slanjem oružja Ukrajini. Kako smo nedavno objavili , Orban je prošle nedelje posetio i Kijev i Moskvu u pokušaju da razgovara sa oba učesnika rata koji besni već skoro dve i po godine. Lideri EU su ga kritikovali zbog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, a predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da „pomirenje neće zaustaviti Putina“.
Međutim, Balaž Orban, premijerov politički savetnik (koji nije u porodičnom smislu povezan sa Viktorom Orbanom), rekao je u intervjuu u nedelju da mađarsko predsedavanje EU pruža dobru priliku da se otvore kanali komunikacije između strana u ratu. Objavljujući dnevni red predsedavanja u junu, mađarski ministar za pitanja EU Janoš Boka rekao je da „EU mora da garantuje bezbednost i mir Evrope i svaki naš prioritet će se tumačiti u tom okviru“.
U kratkom video snimku koji je postavljen na njegov X nalog nakon sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom u Pekingu, premijer je rekao:
Naravno, zaraćene strane imaju poslednju reč u ratu, ali odlučujući uticaj imaju tri svetske sile: Kina, SAD i Evropska unija. Oni takođe utiču na to kada će se ovaj rat završiti.
Orban je u Pekingu rekao da je sa Sijem razgovarao o kineskom mirovnom planu , rekavši da je „Kina jedina svetska sila koja je od početka jasno posvećena miru“. Kineska i brazilska mapa puta navodi da su „dijalog i pregovori jedini održivi izlaz iz krize“. Kina nije prisustvovala mirovnom samitu koji je podržavao Zapad održan prošlog meseca u Švajcarskoj, rekavši da je besmisleno održavati takvu konferenciju bez učešća jedne od zaraćenih frakcija, Rusije. Kako prenosi AP , Si je nakon sastanka sa Orbanom pozvao Rusiju i Ukrajinu da zaustave borbe—i druge velike sile da stvore okruženje pogodno za razgovore.
„Kina ima mirovni plan. Amerika ima ratnu politiku. A Evropa, umesto da ima sopstveni strateški pristup, jednostavno kopira američku poziciju“, rekao je Viktor Orban nemačkom dnevniku Die Velt u intervjuu neposredno pre svog puta u Peking.
Nakon posete Pekingu, Orban je odleteo pravo u Vašington, gde bi trebalo da prisustvuje samitu lidera NATO-a koji je počeo danas. Zemlje članice planiraju da obećaju da će nastaviti sa isporukom oružja i municije u Ukrajinu na sadašnjem nivou još najmanje godinu dana. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da 32 zemlje članice alijanse troše oko 40 milijardi evra svake godine na vojnu opremu za Ukrajinu od početka rata i da bi to trebalo da bude „minimalna osnova“ u budućnosti.
Pre samita se pričalo da će se Orban sastati sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom koji je tvrdio da bi mogao da okonča rat u roku od 24 sata nakon što se vrati u Belu kuću. Orban otvoreno podržava Trampovu predsedničku kandidaturu i izjavio je da bi bivši predsednik vratio mir Ukrajini. „Premijer Orban, kao i moj otac, želi da se MIR vrati u svet. Dosta je bilo stalnih ratova i beskrajnih suma novca za njihovo finansiranje. … Mir mora biti krajnji cilj“, objavio je Donald Tramp mlađi – Trampov sin, koji je nedavno posetio Budimpeštu – na X.
Mađarski analitičar Gabor Torok nazvao je Orbanovu „mirovnu misiju” međunarodnom pričom o uspehu, dodajući da je premijer u stanju da iskoristi činjenicu da Mađarska predsedava EU. „Proračunati i precizno izvedeni napadi sada ga zaista samo jačaju… u međuvremenu, stvara se jaka frakcija [u Evropskom parlamentu] koju međunarodna štampa jasno povezuje sa imenom mađarskog premijera“, piše Gabor Torok.
