Rasturen je „klimatski“ narativ! Nova studija dokazuje da ugljen dioksid nema nikakav uticaj na „globalno zagrevanje“
Velika nova studija razotkrila je narativ da povećanje ugljen-dioksida u atmosferi usled ljudske aktivnosti izaziva takozvano „globalno zagrevanje“.
Studija, objavljena u časopisu Science Direct , potvrđuje ono što su „klimatolozi” odavno trebali da kažu javnosti.
Efekat zagrevanja ugljen-dioksida u atmosferi je prirodno ograničen, prema novoj studiji.
U stvari, ta granica je već dostignuta, pre više decenija.
Studija je otkrila da emisije ugljen-dioksida nemaju nikakav uticaj na globalne temperature na Zemlji.
Čak i kada bismo iskopali sav svetski ugalj i izvukli svu svetsku naftu i spalili je u jednoj ogromnoj lomači, njegove emisije CO2 ne bi zagrejale planetu.
Nalazi ove studije direktno su u suprotnosti sa globalističkom narativom o „klimatskoj krizi“ koju promoviše „naučna“ zajednica koju finansira Ujedinjene nacije .
POGLEDAJTE! Mario Zna prošle nedelje najavio da će pokušati da UBIJU DONALDA TRAMPA! Kako je znao?! (VIDEO) https://t.co/DVp2zX7P3V
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 14, 2024
Čak i Nacionalna uprava za aeronautiku i svemir (NASA) koju finansiraju poreski obveznici nastavlja da gura ove „tvrdnje o globalnom zagrevanju“.
U izjavi koja deci objašnjava „klimatske promene“, NASA predstavlja „efekat staklene bašte“ kao jednostavan uzrok i posledicu:
Kako ljudi utiču na efekat staklene bašte?
Ljudske aktivnosti menjaju prirodni efekat staklene bašte na Zemlji. Sagorevanje fosilnih goriva poput uglja i nafte dovodi više ugljen-dioksida u našu atmosferu.
NASA je primetila povećanje količine ugljen-dioksida i nekih drugih gasova staklene bašte u našoj atmosferi. Previše ovih gasova staklene bašte može prouzrokovati da Zemljina atmosfera zadržava sve više toplote. Ovo uzrokuje zagrevanje Zemlje.
Ono što NASA ne pominje je da ugljen-dioksid ne izaziva beskrajno zagrevanje Zemlje.
Tri poljska naučnika sa Vojnog tehnološkog univerziteta u Varšavi, koji su autori ove najnovije studije, pratili su stope drugih naučnika koji su izvukli slične zaključke u sopstvenom istraživanju, objavljenom u poslednjih nekoliko godina.
Kako je pisala Nulta Tačka , jedna nedavna studija je otkrila da atmosfera postaje zasićena ugljen-dioksidom.
Slično kao sunđer, može da zadrži samo toliko, što znači da ugljen-dioksid više ne može da povećava temperaturu pošto je tačka zasićenja dostignuta odavno.
Korporativni mediji su, međutim, odbili da izveštavaju o ovim studijama.
Sve ove studije prate isti osnovni koncept.
Najnovija studija koristi hipotetički koncept požara unutar staklenika koji stalno emituje toplotu.
Staklenik postaje sve topliji, ali u nekom trenutku, toplota će početi da se gubi, a temperatura u njoj se smanjuje.
Stakleni zidovi i plafon mogu da sadrže samo toliko toplote pre nego što počnu da je emituju napolje.
Slučaj CO2 u atmosferi je veoma sličan.
Može da deluje kao gas „staklene bašte“, ali sav CO2 zajedno može da sadrži samo toliko toplote, slično kao hipotetički staklenik.
CO2 koalicija objašnjava :
„Efekat zagrevanja svakog molekula CO2 opada kako se koncentracija [ukupne CO2] povećava.”
NOVO! CELA SRBIJA OVO GLEDA! PROFESOR NESTOROVIĆ U PODKASTU MARIO ZNA
Kada se dostigne ukupna granica, dodavanje više CO2 nema više uticaja.
Zanimljivo je da je granica staklenika možda dostignuta pre nego što je prva fabrika na ugalj uopšte izgrađena.
Poljski naučnici tvrde, na osnovu svojih nalaza, da „trenutno postoji višestruko prekoračenje mase zasićenja ugljen-dioksida u Zemljinoj atmosferi“.
Prema studiji, već smo davno stigli do tačke kada je CO2 izgubio svoju efikasnost u zagrevanju planete.
Naučnici sa Univerziteta McGill istakli su prošle godine:
Prenos u centru opsega CO 2 je nepromenjen povećanjem CO 2 pošto je apsorpcija već zasićena.
Pod „već zasićenim“, oni su podrazumevali da je apsorpcija zasićena vekovima — u stvari, od „predindustrijskog doba“.
Nivo CO2 u atmosferi je danas nešto iznad 400 ppm .
Prema profesoru Diteru Šildknehtu sa Univerziteta Bilefeld, Nemačka, nivo zasićenja ugljen-dioksidom je samo 300 ppm , nivo koji je verovatno dostignut oko 1950. godine, kao što ilustruje grafikon ispod.
Na osnovu prethodnih istraživanja, Šildkneht piše da iznad ovog nivoa, emisije izazvane ljudskom aktivnošću nemaju značajan uticaj na svojstva staklene bašte ugljen-dioksida.
Međutim, prema National Geographic-u , nivo CO2 koji je dostigao 400 ppm bio je „klimatska prekretnica“:
Poslednji put kada je koncentracija glavnog gasa staklene bašte na Zemlji dostigla ovu oznaku, konji i kamile su živeli na visokom Arktiku.
More je bilo najmanje 9,1 metar (30 stopa više) – na nivou koji bi danas preplavio velike gradove širom sveta.
Međutim, National Geographic ne pruža nikakve dokaze koji bi dokazali ove izuzetne tvrdnje.
Ipak, priznaje da je „poslednji put kada je koncentracija CO2 bila čak 400 ppm verovatno u pliocenskoj epohi…“
Zatim pokušava da potkrepi slučaj tvrdnjom:
Ali pre desetina miliona godina, CO2 je morao biti mnogo veći nego sada — ne postoji drugi način da se objasni koliko je Zemlja tada bila topla.
U stvari, postoji mnogo načina, poput promena u solarnoj aktivnosti, da se objasni zašto je Zemlja možda bila toplija i hladnija u prošlosti.
Ali ono što National Geographic i klimatski alarmisti pokušavaju da promovišu je strah od nepoznate budućnosti:
Planeta je bila toplija za oko 2 do 3 stepena Celzijusa (3,6 do 5,4 stepena Farenhajta).
Ali Zemlja je tada bila u završnoj fazi produžene epohe staklenika, a koncentracije CO2 su se smanjivale.
Međutim, čitanje iz maja 2013. predstavljalo je nešto drugačije.
Ovog puta, 400 ppm je bila kilometraža na daleko bržem usponu uzbrdo ka neizvesnoj klimatskoj budućnosti.
Roditelji će možda želeti da provere koliko su udžbenici nauke njihove dece ispunjeni strahom za razliku od prave fizike.
Objašnjenja o tome kako funkcionišu staklenici i gasovi staklene bašte ključna su za razumevanje činjenica o klimi na Zemlji.
