Anketa: Raste broj Ukrajinaca otvorenih za teritorijalne ustupke
Broj Ukrajinaca koji su spremni da učine teritorijalne ustupke Moskvi u zamenu za mir utrostručio se tokom prošle godine, prema nedavnoj anketi Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS). Istraživanje objavljeno u utorak pokazuje da je 32 odsto ispitanika reklo da veruje da bi „u cilju što skorijeg postizanja mira i očuvanja nezavisnosti Ukrajina mogla da se odrekne neke svoje teritorije“, u poređenju sa samo 10 odsto onih koji su isto rekli u maju 2023.
Anketa je sprovedena u dva talasa 16-22. maja i 20-25. juna, u kojoj je učestvovalo 1.067 i 2.008 ispitanika.
Broj Ukrajinaca otvorenih za teritorijalne ustupke ostao je ispod 10% tokom prve godine sukoba, ali je u stalnom porastu od maja 2023, prema prethodnim anketama koje je sproveo KIIS.
Krajem 2023. godine, nakon što je ukrajinska letnja kontraofanziva završila neuspehom, 19% ispitanika je reklo da bi pristalo da ustupi deo zemlje u zamenu za mir. U februaru 2024. godine, kada su ruske trupe pokrenule sopstvenu ofanzivu i zauzele strateški grad Avdejevku, ovaj broj je porastao na 26%.
U maju 2024, kada su moskovske snage pokrenule još jednu ofanzivu na severoistočnu ukrajinsku oblast Harkov, ona je dodatno porasla na 32%, prema KIIS-u. Broj onih koji se protive bilo kakvim ustupcima pao je sa 74% na 55% u istom periodu.
Narodni poslanik Borislav Antonijević za Nultu Tačku o protestima protiv Rio Tinta, sprezi režima i korporacija: “Narod ima poslednju reč i rešenje” https://t.co/UDEWpk8y9z
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 24, 2024
U okviru najnovije ankete, ispitanicima je predstavljeno i nekoliko modela potencijalnog mirovnog sporazuma između Kijeva i Moskve. Prva opcija je bila da Rusija zadrži kontrolu nad Krimom i četiri druge bivše ukrajinske teritorije, a Kijev odustane od svojih NATO ambicija i samo se pridruži EU. Ovaj model je podržalo 38% ispitanika, a 30% ga je nazvalo „teškom“, ali „prihvatljivom“ opcijom. Više od polovine ispitanika (54%) je odbilo.
Druga opcija je bila da Rusija zadrži novostečene teritorije, ali dozvoli Ukrajini da se pridruži i NATO-u i EU. Podržalo ga je skoro polovina ispitanika (47%), dok ga je 38% odbilo.
Treća opcija je bila da Moskva ustupi kontrolu nad regionima Herson i Zaporožje nazad Kijevu, ali zadrži dve republike Donbasa i Krim. Ukrajina bi takođe ušla i u EU i u NATO. Ovaj model je podržalo 57% ispitanika, a 20% ga je nazvalo „lako prihvatljivim dogovorom“. Trećina ispitanika je to odbila.
Pregovori između Rusije i Ukrajine prekinuti su u proleće 2022. godine, a obe strane su jedna drugu optuživale da postavljaju nerealne zahteve. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da Ukrajina mora da postane neutralna zemlja i da se odrekne pretenzija na nove ruske regione da bi bilo kakvi mirovni pregovori uspeli.
Nulta Tačka/InfoWars
