Ove NATO države prihvataju regrutaciju za budući rat sa Rusijom
Dok NATO eskalira svoj proksi rat u Ukrajini i približava se direktnoj borbi sa Rusijom, blok predvođen Vašingtonom prihvata obaveznu vojnu službu. Mnoge evropske članice NATO-a proširile su ili ponovo uvele regrutaciju u sklopu velikih priprema za takav rat. Rusija ih je već nadmašila u pogledu vojnoindustrijskih kapaciteta, a u novim borbenim planovima alijanse biće pokušaj da se poveća proizvodnja oružja i formira 35-50 brigada od 3.000-7.000 vojnika spremnih za borbu.
Odlazeći generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je insistirao: „Danas po prvi put imamo 500.000 vojnika u borbenim grupama visoke spremnosti u istočnom delu Alijanse. Ali blok se bori da ispuni svoje ciljeve okupljanja 300.000 vojnika spremnih da budu aktivirani u roku od mesec dana i još pola miliona za šest meseci. Takođe se postavlja pitanje da li blok može da podnese vojni rok za dugotrajni rat sličan ukrajinskom sukobu.
Nakon završetka Hladnog rata, nekoliko evropskih država je prestalo da regrutuje svoje građane. Iako je sve veći broj zemalja članica NATO-a pribegao drakonskoj praksi poslednjih godina, posebno na Baltiku i Skandinaviji. Otprilike trećina NATO alijanse praktikuje neki oblik obaveznog vojnog roka.
Ove godine, prvi put otkako je ukinut 2006. godine, Letonija je ponovo primenila svoj nacrt. Građani muškog pola podležu regrutaciji u roku od godinu dana od navršenih 18 godina. Pored toga, Norveška je predstavila dugoročni plan da poveća svoje redove obavezno regrutovanih vojnika, zaposlenih i rezervista za 20.000, kao i da udvostruči vojni budžet. Oslo je 2015. godine postao prva vlada NATO-a koja je uspostavila rodno neutralan nacrt.
Litvanija je 2015. godine vratila obaveznu vojnu službu, svake godine regrutujući 3.500 do 4.000 muškaraca između 18 i 26 godina u periodu od devet meseci. Iako finske odbrambene snage u miru zapošljavaju samo 13.000 ljudi, Helsinki tvrdi da ima sposobnost da aktivira preko 900.000 rezervista sa 280.000 vojnika spremnih za borbu. Švedska regrutuje i muškarce i žene, Stokholm je regrutovao 7.000 svojih državljana, a vojska očekuje da će sledeće godine regrutovati 8.000. Šveđani imaju regrutaciju od 1901. godine.
Vrhunski doktori upozoravaju da lipidne nanočestice u mRNA vakcinama izazivaju tešku bolest i smrt https://t.co/tSBmiJCwR2
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 24, 2024
Pozivajući se na navodnu rusku pretnju Evropi, Robert Hamilton, šef istraživanja Evroazije u Institutu za istraživanje spoljne politike, rekao je „Tragično je tačno da smo ovde, 2024., i da se borimo sa pitanjima kako da mobilišemo milione ljudi da budu bačeni u ratnu mašinu za mlevenje mesa.” Hamiliton je 30 godina služio kao oficir američke vojske. „Mlin za meso“ je izraz koji vojnici na frontu u Ukrajini često koriste, posebno tokom bitke kod Bahmuta, gde je prosečan životni vek takvog vojnika bio samo nekoliko sati.
U Ujedinjenom Kraljevstvu, regrutaciju trenutno guraju konzervativni poslanici. Zakon o ovlašćenju za državnu odbranu 2025, godišnji zakon o vojnoj potrošnji, može uključivati odredbe koje će, između ostalog, tražiti da se svi muškarci i žene koji ispunjavaju uslove automatski registruju za selektivnu službu, oblik regrutovanog rada, koji bi neizbežno mogao da uključi vojnu službu.
Bivši vrhovni komandant savezničkih snaga za Evropu general Vesli Klark ponovio je Hamiltonova osećanja, ističući „nejasno je da li je ovo novi hladni rat ili vrući rat u nastajanju“. On je dodao da NATO „mora da obnovi našu odbranu“, uključujući obavezne vojne nacrte.
„Mislim da će mladi ljudi u Evropi i SAD shvatiti da ova generacija, kao i generacija koja se borila u Drugom svetskom ratu, nije tražila da bude ’najveća generacija’, već su okolnosti stavili taj teret na njih“, dodao je Klark.
Rizik od direktnog rata sa Rusijom raste iz dana u dan usred rata u Ukrajini, pošto je alijansa u velikoj meri odobrila da se rakete NATO-a koriste za napade na rusko kopno. Blok će uskoro Kijevu obezbediti F-16 i eksplicitno zeleno svetlo za ratne avione da izvrše direktne udare i na rusku teritoriju. Bez ironije, Stoltenberg je tvrdio da Rusija ovo ne treba da posmatra kao eskalaciju.
Dok NATO razmatra povećanje raspoređivanja nuklearnog oružja, SAD takođe planiraju da u Nemačkoj rasporede ranije zabranjene rakete srednjeg dometa, sposobne za nuklearno oružje, što je navelo Rusiju da nagovesti da bi mogla da uzvrati na sličan način. Ukazujući na masovno jačanje rata sa Kinom predvođeno SAD, predsednik Vladimir Putin optužio je NATO da stvara velike bezbednosne pretnje Rusiji u Aziji.
NATO je pre četiri godine usmerio pogled na Kinu, identifikujući Peking kao vojnu pretnju evropskoj bezbednosti. Kina održava partnerstvo bez ograničenja sa Rusijom. „NATO se već ’seli’ tamo (u Aziju) kao u stalno mesto boravka. To, naravno, stvara pretnju za sve zemlje u regionu, uključujući i Rusku Federaciju. Dužni smo da odgovorimo na ovo i uradićemo to“, obećao je Putin ranije ove godine. Istog meseca, Stoltenberg je naveo Kinu kao razlog zašto blok razmatra „adaptaciju“ svog nuklearnog arsenala.
