Regulatori EU nastoje da formalizuju „kodeks dezinformacija“ odnosno Zakon o cenzuri
Nakon izbora za EU, oni na čelu bloka rade na tome da već sporni Zakon o digitalnim uslugama (DSA) – za koji kritičari kažu da je sveobuhvatan zakon o cenzuri – bude još kontroverzniji.
Naime, regulatori EU sada žele da ono što je ranije bio skup „dobrovoljnih“ smernica koje su sprovodile onlajn platforme – Kodeks prakse za dezinformacije – učine formalnim delom DSA.
Ovo je stav koji je zauzeo Odbor za digitalne usluge, koji je upravo izdao izveštaj koji sada želi da se taj „dobrovoljni kod“ „brzo konvertuje“ tako da postane predmet DSA. Odbor se sastoji od koordinatora iz nacionalnih država EU.
U izveštaju se navodi da njihov zahtev da se Kodeks stavi pod okrilje DSA podržava Komisija EU (EK).
U 2022. Kodeksu su se prvobitno pridružila 34 potpisnika, dok je ovaj broj trenutno 44. Među njima su Adobe, Google, Meta, Microsoft, Twitch, TikTok, ali i nekoliko novinarskih i istraživačkih grupa, grupa za proveru činjenica, i Svetska federacija oglašivača (WFA).
Srbi i Mađari protiv demonskih agendi | Karolj Ružanji | Mario Zna, 287
Kada je objavljen, EU je rekla da Kodeks predstavlja „pojačanu“ verziju onog iz 2018. godine i napomenula da je rezultat smernica EK izdatih 2021.
Čak i pre ove najnovije inicijative, bilo je nejasno u kojoj meri su pravila „dobrovoljna” u praksi, s obzirom da u mnogim prilikama vrhunske birokrate EU nisu krile da je, posebno kada je reč o onlajn platformama, tu da se „ samoregulišu” – ili bi EU to uradila umesto njih.
Ako je Kodeks uključen u DSA, to će značiti da se upravo to dogodilo.
„S obzirom na važnu dodatnu vrednost Kodeksa u pogledu ublažavanja sistemskih rizika, Komisija smatra da je brza konverzija Kodeksa ključna, sa ciljem da se ovaj proces završi u narednim mesecima“, navodi se u izveštaju.
Problemi sa električnim vozilima: Tesla Ilona Maska povlači 1,8 miliona vozila https://t.co/9WBqtAI3ul
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) July 31, 2024
U tekstu Kodeksa iz 2022. stoji da je njegova svrha, između ostalog, da se napravi kontrola plasmana oglasa, što uključuje demonetizaciju „dezinformacija“ i „saradnje sa relevantnim akterima“; odeljak „integritet usluga“ se račva na „opšte razumevanje nedozvoljenog manipulativnog ponašanja“ i „obaveze transparentnosti za sisteme veštačke inteligencije“.
Kodeks dalje nastoji da „osnaži” i korisnike i istraživačku zajednicu. Prva kategorija je bila da se od potpisnika očekuje da se fokusiraju na „poboljšanu medijsku pismenost“ i „bolje osposobljavanje korisnika da identifikuju dezinformacije“, kao i na „funkcionalnost označavanja štetnih lažnih i/ili obmanjujućih informacija“.
U međuvremenu, istraživačima je trebalo da budu dostavljeni podaci potpisnika, u svrhu „istraživanja dezinformacija“.
