Prekomerna upotreba interneta ometa ključne delove mozga tinejdžera
Internet pokreće cikluse vesti i dotiče praktično svaki aspekt naših života — od komunikacije sa prijateljima i porodicom do pronalaženja posla. Trenutni broj tinejdžera je jedinstven u odnosu na bilo koju prethodnu generaciju po tome što su uronjeni u virtuelni svet koji se može predstaviti veoma različito od stvarnosti. Mnogi tinejdžeri su postali zavisni od toga.
Istraživanje Statista iz 2023. pokazalo je da američki tinejdžeri provode u proseku 4,8 sati na platformama društvenih medija svakog dana, a devojčice provode u proseku 5,3 sata u poređenju sa 4,4 sata za dečake.
„Budući da se prekomerno korišćenje ekrana i koje izaziva zavisnost rutinski navodi kao jedna od najvećih briga roditelja za decu, mislim da je naša dužnost da počnemo da edukujemo decu što je ranije moguće o opasnostima nezdravog i bezumnog korišćenja ekrana“, rekao je za Epoch Times Entoni Anzalon, klinički psiholog iz Stoni Brook Medicine.
Pogođen razvoj mozga tinejdžera
Naučnici su počeli da istražuju posledice nečijeg života na internetu, a ono što su otkrili je obeshrabrujuće.
Ovo kriju od naroda a mnogo je važno, pred nama su dani borbe | Saša Jovičić | Mario Zna, 288 Uživo
U sistematskom pregledu Univerzitetskog koledža u Londonu, objavljenom u junu u PLOS Mental Health, analizirano je 12 studija koje su uključivale 237 mladih uzrasta od 10 do 19 godina koji su imali formalnu dijagnozu zavisnosti od interneta između 2013. i 2023. Sve studije su sprovedene u azijskim zemljama.
Istraživači su zavisnost od interneta definisali kao nesposobnost da se neko odupre nagonu za korišćenjem interneta, što negativno utiče na mentalno blagostanje, kao i na aspekte društvenog, obrazovnog i radnog života.
Sve pregledane studije koristile su funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) da ispitaju kako oblasti mozga međusobno komuniciraju (funkcionalna povezanost) kod učesnika koji žive sa zavisnošću od interneta dok su u mirovanju i dok obavljaju zadatak. Efekti su primećeni u više regiona mozga adolescenata.
Studije su pokazale mešavinu povećane i smanjene aktivnosti u delovima mozga koji se aktiviraju tokom odmora, zajedno sa ukupnim smanjenjem funkcionalne povezanosti u delovima mozga koji se koriste u aktivnom razmišljanju.
Nalazi ukazuju da ove promene dovode do zavisničkog ponašanja i tendencija kod adolescenata i promena ponašanja povezanih sa intelektualnim sposobnostima, fizičkom koordinacijom i mentalnim zdravljem i razvojem.
Funkcionalne promene u mozgu
Druga studija, objavljena 2023. u JAMA Pediatrics, istraživala je grupu od 169 učenika šestog i sedmog razreda srednje škole u ruralnoj Severnoj Karolini. Istraživači su podelili učenike u manje grupe prema tome koliko često su prijavili da proveravaju svoje Fejs, Instagram i Snapchat fidove.
Članovi grupe uobičajenih korisnika proveravali su svoje fidove 15 ili više puta dnevno, umereni korisnici između jedan i 14 puta, a neuobičajeni korisnici manje od jednom dnevno.
Deca su dobila tri skeniranja mozga u otprilike jednogodišnjim intervalima dok su igrala kompjutersku igricu koja je nudila nagrade i kazne u obliku nasmejanih ili namrgođenih lica.
Dok su igrali igru, česte provere su pokazale promene u regionima mozga povezane sa obradom nagrada, što obično reaguje na iskustva poput osvajanja novca ili preuzimanja rizika. Takođe su imali poteškoća da kontrolišu impulsivno ili uobičajeno ponašanje.
Naučnici NASA-e: Politike zelene agende mogu izazvati „globalno zagrevanje“ https://t.co/A239Vpik3f
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 5, 2024
Nalazi pokazuju da tinejdžeri koji odrastaju prateći društvene mreže češće postaju preosetljivi na povratne informacije druge dece. Oni takođe doživljavaju manje intenzivna pozitivna osećanja od prethodno nagrađivanih stimulansa, što bi ih moglo naterati da traže snažnija osećanja kroz pojačano ponašanje u potrazi za nagradom.
Međutim, prema autorima, efekti uobičajene provere mogu zavisiti od pojedinca.
Kod neke dece provera može postati „kompulzivna i problematična“, dok se druga bave „prilagodljivim ponašanjem koje im omogućava da se bolje snalaze u svom sve digitalnijem okruženju“, sugerišu autori.
Znaci poremećaja
Anzalone je rekao da, kao i kod drugih zavisnosti, ljudi zavisni od interneta imaju tendenciju da ispolje obrazac ponašanja koji ometa svakodnevno funkcionisanje, kao što je preterana zaokupljenost korišćenjem ekrana i simptomi povlačenja kada upotreba ekrana nije moguća.
Druge značajne karakteristike zavisnosti od interneta uključuju sledeće:
- Nemogućnost smanjenja vremena provedenog na mreži
- Nedostatak interesovanja za druge aktivnosti
- Kontinuirano korišćenje ekrana uprkos problemima iz stvarnog sveta
- Korišćenje igara za uklanjanje negativnih raspoloženja
- Ugrožavanje poslova, škole ili veza zbog korišćenja ekrana
Tretman
Prema Anzaloneu, lečenje tinejdžerske zavisnosti od interneta zahteva snažno učešće porodice.
On je istakao da se većina dokaza u vezi sa lečenjem zavisnosti od interneta vrti oko kombinacije porodične terapije „kako bi pomogla u promovisanju efikasne komunikacije i saradnje između staratelja i dece“, promovišući druge aktivnosti koje zamenjuju „opasnu upotrebu medija“ i kognitivne bihejvioralne terapije. (CBT) za rešavanje izobličenja koje pacijenti mogu imati o sebi ili korišćenju ekrana.
CBT se zasniva na ideji da način na koji ljudi razmišljaju o situacijama može uticati na njihova osećanja i ponašanja. Porodična terapija je vrsta terapije razgovorom koja se fokusira na poboljšanje odnosa između članova porodice, što može pomoći u lečenju specifičnih mentalnih problema ili problema u ponašanju.
Sistematski pregled i meta-analiza 57 randomizovanih kontrolisanih studija otkrili su da je CBT, u kombinaciji sa drugim tretmanima, bila među terapijama koje su najbolje rangirane za efikasno lečenje zavisnosti od interneta.
„U mnogim slučajevima, zavisnost od interneta je simptom, a ne uzrok problema, tako da je od suštinskog značaja da se pozabavimo svim osnovnim mentalnim zdravstvenim stanjima koja mogu pogoršati probleme, kao što su depresija, anksioznost ili ADHD (deficit pažnje/ hiperaktivni poremećaj),“ dodao je Anzalone.
Međutim, on je naglasio da u teškim slučajevima može biti potrebna „digitalna detoksikacija“. U ovoj detoksikaciji, izloženost nebitnom korišćenju ekrana se postepeno smanjuje, a svesne navike i aktivnosti boljeg kvaliteta zamenjuju stalnu digitalnu stimulaciju. Tek nakon ove detoksikacije deca se mogu bezbedno ponovo uvesti u tehnologiju.
Prevencija
Anzalone je predložio da se roditelji edukuju o tome koliko je prekomerna upotreba ekrana štetna za decu i da im se obezbede alati koji će im pomoći da odgajaju decu sa zdravim navikama na ekranu, od kojih je najvažnija podrška i interakcija roditelja.
„Za malu decu, ništa nikada neće zameniti kvalitetno vreme koje roditelj provodi sa svojim detetom“, rekao je on.
Dodao je da što više roditelji pomažu svojoj deci da istražuju svoje okruženje, podstiču igru napolju i pružaju deci emocionalno, socijalno i uporno podučavanje kako bi im pomogli da se bolje povežu sa svetom i izgrade otpornost da se nose sa životnim stresorima, „manje ćemo videti da se upuštaju u različita negativna i neprilagođena ponašanja.”
