Konzumiranje voća i povrća povećava alkalnost, štiti bubrege i srce
Konzumiranje 2 do 4 šolje voća ili povrća dnevno pomaže u snižavanju krvnog pritiska, usporava oštećenja bubrega i smanjuje rizik od srčanih bolesti, prema novoj studiji objavljenoj u utorak u The American Journal of Medicine.
Većina voća i povrća ima alkalizirajući efekat kada ih naša tela razgrađuju, što znači da pomažu u neutralizaciji kiselosti (pH) našeg tela. Smanjenje kiselosti štiti krvne sudove i bubrege, štiteći filtere bubrega i sluznicu krvnih sudova od oštećenja.
Ishrana bogata proizvodima pomaže u snižavanju krvnog pritiska kroz nekoliko mehanizama. Povećanje nivoa azotnog oksida poboljšava vaskularnu funkciju i opušta krvne sudove. Takođe su bogati kalijumom i sadrže magnezijum i kalcijum. Kalijum smanjuje krvni pritisak, a magnezijum i kalcijum štite sluznicu krvnih sudova.
Ova zaštita sprečava oksidativni stres i upale uzrokovane nagomilavanjem kiseline, pomažući u smanjenju rizika od hronične bolesti bubrega i kardiovaskularnih bolesti.
Slični efekti se mogu postići uzimanjem natrijum bikarbonata ili sode bikarbone. Soda bikarbona je standardni tretman za nakupljanje kiseline kod ljudi sa hroničnom bolešću bubrega, za koju se zna da doprinosi progresiji bolesti.
Ovo kriju od naroda a mnogo je važno, pred nama su dani borbe | Saša Jovičić | Mario Zna, 288 Uživo
Kisela ishrana šteti bubrezima
Istraživači sa Univerziteta Teksas u Ostinu sproveli su petogodišnje randomizovano, kontrolisano ispitivanje kako bi uporedili zaštitne efekte na bubrege i potonje koristi za srce smanjenja kiseline u ishrani voćem i povrćem u odnosu na tablete natrijum bikarbonata.
Oni su procenili 153 učesnika sa hipertenzijom i hroničnom bolešću bubrega. Jedna trećina je dobila standardnu medicinsku negu i dodatno voće i povrće, jedna trećina je dobila standardnu medicinsku negu i dopunila svoju ishranu sodom bikarbonom, a preostala trećina je dobila samo standardni tretman.
Bubrezi uklanjaju otpad iz tela, uključujući kiseli otpad koji nastaje razgradnjom mesa i proteina koji se konzumiraju u ishrani. Ljudima sa bubrežnim oboljenjima se često savetuje da se pridržavaju biljne ishrane ili da dopune ishranu sodom bikarbonom jer ona olakšava teret već ugroženih organa.
Većina voća i povrća postaje alkalno u telu. Čak i visoko kiselo voće poput limuna stvara značajan alkalizirajući efekat nakon što ih pojedemo.
Glavni istraživač dr Donald E. Vesson sa Odeljenja za internu medicinu na Univerzitetu Teksas na Medicinskom fakultetu Dell u Ostinu rekao je za Epoch Times da, iako proces uklanjanja kiseline u bubrezima ne uzrokuje štetu u kratkom roku, može dovesti do povreda bubrega tokom mnogo godina.
„Izgleda da se to dešava kada jedemo ishranu koja stvara kiselinu modernih društava koja sadrže više životinjskih proizvoda nego voća i povrća“, rekao je on.
Koristi za bubrege i srce
Konzumiranje voća i povrća i suplementacija sodom bikarbonom dali su slične rezultate, nudeći dodatnu zaštitu bubrega pored prednosti lekova za hipertenziju datih svim učesnicima.
Obe metode su značajno usporile napredovanje oštećenja bubrega bolje od standardne medicinske nege.
Prevazišli su i GEBELSA! Mediji sada tvrde da su vakcine protiv COVID-a smanjile broj srčanih i moždanih udara https://t.co/nEGn8BFxGL
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 4, 2024
Do druge godine studije, istraživači su primetili značajne nalaze u dve grupe, sa povećanjem količine krvi koju bubrezi filtriraju svakog minuta. Ova poboljšanja su nastavljena i nakon toga.
Učesnici grupe voća i povrća jeli su sledeće proizvode:
Voće: jabuke, kajsije, pomorandže, breskve, kruške, suvo grožđe i jagode
Povrće: šargarepa, karfiol, patlidžan, zelena salata, krompir, spanać, paradajz i tikvice
Na pitanje zašto su se značajni rezultati pojavili tek u drugoj godini, Vesson je objasnio da, baš kao što je potrebno dugotrajno izlaganje ishrani koja proizvodi kiselinu da bi se oštetili bubrezi, takođe je potrebno vreme da ishrana koja proizvodi baze pokaže koristi. Pored toga, pošto je tim merio rezultate bubrega godišnje, najranije koristi su mogle biti otkrivene nakon godinu dana.
Sve tri grupe su pokazale niži krvni pritisak u prvoj godini studije, zahvaljujući leku za snižavanje holesterola koje su sve grupe primale. Međutim, grupa koja je jela voće i povrće pokazala je značajnije smanjenje od ostalih.
Pored toga, samo voće i povrće je povezano sa poboljšanim parametrima kardiovaskularnog rizika, kao što su niži „loši“ holesterol i indeks telesne mase (BMI). Ova poboljšanja su se pojavila u prvoj godini intervencije i povećala zaštitu koju su pružali lekovi za snižavanje holesterola.
Značajno je da je voće i povrće donelo ove prednosti pri nižim dozama lekova, iako su učesnici u početku uzimali iste doze kao i oni u drugim grupama.
Voće i povrće kao osnovni tretman
Ishrana bogata voćem i povrćem dokazano snižava krvni pritisak kod hipertoničara i preporučuje se uz lekove za lečenje visokog krvnog pritiska. Međutim, lekari obično započinju lečenje lekovima, predlažući promene u ishrani samo kao dodatak.
Vesson je rekao da lekari možda nerado preporučuju biljnu ishranu jer je teško pratiti pacijente jer se toliko razlikuje od zapadne ishrane zasnovane na životinjama na koju je većina navikla.
U studiji, učesnicima je naloženo da dodaju određene količine voća i povrća u svoju ishranu kako bi smanjili opterećenje kiselinama na bubrege za polovinu, a da se od njih ne traži da modifikuju svoju ukupnu ishranu. Imajući to u vidu, moglo bi se pretpostaviti da bi dodavanje adekvatnih porcija voća i povrća dalo slične rezultate. Iako Vesson veruje da je to istina, on je izjavio da je potrebno dodatno testiranje da bi se to potvrdilo.
On podstiče sve da povećaju unos voća i povrća kako bi snizili krvni pritisak i iskoristili beneficije za bubrege i kardiovaskularni sistem.
Za jednostavan način povećanja unosa voća i povrća, Vesson predlaže usvajanje strukturirane ishrane bogate voćem i povrćem i malo životinjskih proizvoda poput mesa. „Uobičajene takve ishrane su dijetetski pristupi zaustavljanju hipertenzije (DASH) i mediteranska dijeta“, rekao je on.
Dr Džošua Barzilej, endokrinolog sa Southeast Permanente Medical Group i pomoćni profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Emori, koji nije bio uključen u studiju, slaže se sa značajem dobre ishrane.
On je za The Epoch Times putem e-pošte podelio: „Svaka modifikacija ishrane koja smanjuje visoko obrađeni unos i fokusira se na prirodnu hranu biće korisna.
On je objasnio da rafinisana hrana povećava štetna jedinjenja koja se nazivaju krajnji proizvodi napredne glikacije (AGE), koja se formiraju kada se proteini ili masti kombinuju sa šećerom u krvotoku. AGE povećavaju upalu i oksidativni stres i povezuju se sa hroničnim bolestima poput bolesti bubrega i srca.
Pored promovisanja ishrane zdrave za srce i bubrege, istraživači takođe zagovaraju rutinske skrininge na albumin u krvi ljudi sa hipertenzijom, jer visok albumin može biti znak oštećenja bubrega i progresije kardiovaskularnih bolesti. Uprkos mnogim studijama koje ga podržavaju kao biomarker rizika od bolesti, mnogi kliničari ga još uvek nedovoljno koriste.
Istraživači su objasnili da će rutinsko merenje albuminurije kod ljudi sa hipertenzijom pomoći u identifikaciji osnovne hronične bolesti bubrega i njihovog rizika od opadanja funkcije bubrega i kardiovaskularnih bolesti. Barzilej je dodao: „Ako se ne vrši skrining na albuminuriju, postoji propuštena prilika za ranu prevenciju. On je napomenuo da rano otkrivanje omogućava preventivne mere za usporavanje progresije hronične bolesti bubrega.
