Nova uredba EU o zdravstvenim podacima ugrožava privatnost i bezbednost

U pokušaju da unapredi dostupnost i efikasnost zdravstvene zaštite preko evropskih granica, nedavni zakon nastoji da uspostavi centralizovanu bazu podataka za kritične medicinske podatke. Iako je predlog dobronameran, postoji razlog za zabrinutost zbog njegovih potencijalnih posledica po bezbednost i privatnost podataka. Uprkos ovim bojaznima, evropski kreatori politike su pogurali dalje usvajanje zakona, naizgled zanemarujući značajne rizike po privatnost koje on nosi.

U razvoju evropske zdravstvene zaštite, nedavno usvajanje zakona o Evropskom prostoru zdravstvenih podataka (EHDS) i propisa za supstance ljudskog porekla (SoHO) od strane Evropskog parlamenta označava značajan korak ka integrisanijem pristupu zdravstvenoj zaštiti u EU. Dana 24. aprila, sa velikom većinom od 445 glasova za, 142 protiv i samo 39 uzdržanih, Evropski parlament je podržao uspostavljanje EHDS-a, naglašavajući njegov potencijal da osnaži i pacijente i zdravstvene radnike.

EHDS ima za cilj da unapredi pružanje zdravstvene zaštite centralizacijom i standardizacijom medicinskih podataka u zemljama članicama, olakšavajući na taj način pristup kartonima pacijenata i omogućavajući besprekornu prekograničnu zdravstvenu zaštitu. Ovo, zajedno sa propisima SoHO koji imaju za cilj da obezbede bezbednost i kvalitet supstanci koje se koriste u medicinskim procedurama, u teoriji bi moglo da najavi novu eru efikasnosti i bezbednosti zdravstvene zaštite u Evropskoj uniji.

Bez sumnje, namere iza ovih propisa su plemenite, sa ciljem da se poboljšaju rezultati zdravstvene zaštite, podstiču medicinska istraživanja i garantuje bezbednost medicinskih procedura. Međutim, ključno je kritički ispitati obim prikupljanja podataka i potencijalne implikacije na privatnost podataka i individualne slobode. Ravnoteža između potrage za dobrobitima za javno zdravlje i zaštite prava građana na privatnost mora biti pažljivo kalibrisana kako bi se sprečilo potencijalno prekoračenje i zloupotreba vlasti i zaštitile osnovne slobode.

Velika Britanija: Hapse decu i od 12 godina! Uhapšen muškarac (40) samo zato jer je podelio objavu protiv VLASTI https://t.co/MAyCoWzbdT

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 16, 2024

U širem spektru evropskog upravljanja podacima, EHDS se ukršta sa propisima kao što su Zakon o upravljanju podacima (DGA), Zakon o podacima (DA) i Opšta uredba o zaštiti podataka (GDPR). Dok se DGA fokusira na horizontalna pravila za dostupnost podataka u javnom sektoru bez obaveznog deljenja, EHDS nalaže centralizovanu razmenu medicinskih podataka među državama članicama. DA naglašava komercijalno deljenje podataka i pristup podacima u hitnim slučajevima, prazninu koju ispunjava zakonska odredba EHDS-a za otkrivanje podataka. Slično, GDPR pruža ciljana prava subjekta podataka i zaštitne mere za zdravstvene podatke, usklađujući se sa ciljem EHDS-a da omogući istraživanje kroz korišćenje sekundarnih podataka.

Nova uredba obećava budućnost u kojoj pacijenti imaju neposredan i lak pristup svojim digitalnim zdravstvenim podacima preko granica. On predviđa scenario u kojem zdravstveni radnici mogu neometano pristupiti kartonima pacijenata iz različitih zemalja EU, olakšavajući donošenje odluka zasnovano na dokazima i obezbeđujući kontinuitet nege.

Međutim, usred optimizma, zabrinutost je velika u pogledu privatnosti podataka i potencijalnog nadzora. Kako zdravstveni podaci postaju sve više digitalizovani i centralizovani, postavljaju se pitanja u vezi sa bezbednošću osetljivih medicinskih informacija i rizikom od neovlašćenog pristupa ili kršenja. Nedavni visokoprofilni sajber napadi na institucije poput LastPass-a i Britanske biblioteke naglašavaju rasprostranjenu pretnju koju predstavljaju zlonamerni akteri koji žele da iskoriste ranjivosti u digitalnoj infrastrukturi. EHDS, sa svojim ogromnim repozitorijumom osetljivih zdravstvenih podataka iz cele EU, predstavlja privlačnu metu za hakere koji žele da ukradu vredne informacije ili ometaju zdravstvene usluge.

Mogućnost agregacije podataka velikih razmera takođe izaziva opravdanu zabrinutost u vezi sa državnim nadzorom. Vladine agencije bi mogle lakše da pristupe sveobuhvatnim zdravstvenim profilima pojedinaca, što bi potencijalno dovelo do kršenja privatnosti i građanskih sloboda. Centralizovana priroda EHDS-a takođe izaziva zabrinutost u vezi sa potencijalom zloupotrebe podataka, bilo u političke, diskriminatorne ili komercijalne svrhe. Bez uspostavljenih čvrstih zaštitnih mera i mehanizama nadzora, postoji stvarni rizik da bi EHDS mogao narušiti individualna prava na privatnost i potkopati poverenje u zdravstvene sisteme.

Obim državnog pristupa zdravstvenim podacima mora biti ograničen radi zaštite privatnosti pacijenata i osnovnih građanskih sloboda. Svaki takav pristup mora biti striktno opravdan i podložan nezavisnom nadzoru. Trebalo bi uspostaviti jasne smernice u vezi sa dozvoljenim svrhama za koje vladine agencije mogu da pristupe zdravstvenim podacima, uz snažne mere zaštite kako bi se sprečila zloupotreba ili neovlašćeno korišćenje.

Mehanizmi za transparentnost i javnu odgovornost treba da budu ojačani, omogućavajući građanima da nadgledaju postupke državnih organa i pozivaju ih na odgovornost za svako kršenje privatnosti ili zloupotrebu podataka. Štaviše, poboljšanje mera bezbednosti podataka, kao što su šifrovanje, kontrola pristupa i redovne revizije, od suštinskog je značaja za smanjenje rizika od kršenja podataka i neovlašćenog pristupa.

Na kraju, uspeh EHDS i SoHO propisa zavisi od transparentnosti, odgovornosti i stalne posvećenosti očuvanju individualnih prava. Postizanje ove delikatne ravnoteže između olakšavanja pristupa podacima u zdravstvene svrhe i zaštite lične privatnosti zahteva stalnu budnost i rigorozan nadzor. Što se tiče ključnog pitanja privatnosti pacijenata i građanskih sloboda, ne smemo skidati pogled sa lopte. Da bi se ulilo poverenje u regulatorni okvir, neophodno je uspostaviti transparentne mehanizme upravljanja i sprovesti stroge mere odgovornosti.

Građani moraju biti osnaženi znanjem i alatima da razumeju kako se njihovi medicinski podaci koriste, bilo za direktnu negu pacijenata, istraživanja ili inicijative javnog zdravlja, i da vrše kontrolu nad njihovim širenjem. Isto tako, zdravstveni radnici i kreatori politike moraju ostati oprezni u pogledu zaštite privatnosti pacijenata i pridržavanja najviših etičkih standarda u medicinskoj praksi.

Nulta Tačka/InfoWars