Podaci SZO: Lek za mršavljenje povezan sa 45 posto većom stopom samoubistava
Nova studija je povezala semaglutid, aktivni sastojak leka u lekovima za mršavljenje i za dijabetičare kao što su Vegovi i Ozempic, sa samoubilačkim idejama.
Nalaz „zahteva hitno pojašnjenje“, napisali su autori.
Istraživači su analizirali bazu podataka Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za neželjene događaje u vezi sa lekovima. Oni su uporedili stope prijavljivanja samoubilačkih ideja i drugih suicidalnih ponašanja iz izveštaja o semaglutidu i drugom leku za mršavljenje iste klase, liraglutidu (brend Victoza i Saxenda). Stope prijavljivanja samoubilačkih ideja i drugog samopovređivanja su zatim upoređene sa svim drugim lekovima u bazi podataka SZO. Nalazi su takođe upoređeni sa drugim antidijabetičkim lekovima kao što su dapagliflozin, metformin i orlistat.
Rezultati, objavljeni u sredu u JAMA Network Open, pokazuju da je semaglutid povezan sa 45 odsto većom verovatnoćom samoubilačkih ideja u poređenju sa drugim lekovima. Liraglutid nije imao značajnu vezu sa samoubistvom.
Autori su primetili blagi porast u izveštajima o neželjenim događajima i za semaglutid i za liraglutid do avgusta 2023. Međutim, porast je bio znatno izraženiji za semaglutid, popevši se sa 0 procenata u 2017. na 0,8 procenata u 2023, u poređenju sa povećanjem liraglutida od 0.09 procenata. u 2014. godini na 0,4 odsto u 2023. godini.
Semaglutid je odobren 2017, dok je liraglutid odobren 2011.
„Kliničari i pacijenti ne bi trebalo da tumače ove rezultate kao dokaz uzročno-posledične veze između samoubilačkih ideja i semaglutida, jer studije farmakovigilance to ne mogu dokazati, već samo pokazuju povezanost“, glavni autor studije Chiara Gastaldon, koja je takođe naučni saradnik SZO, rekla je The Epoch Times.
„Ono što shvatam iz ovoga je da postoji povećano izveštavanje, toga treba da budemo svesni“, rekao je za Epoh tajms dr Rodžer Mekintajer, profesor psihijatrije i farmakologije na Univerzitetu u Torontu, koji nije bio uključen u studiju. „Izveštavanje o povišenom signalu u bazi podataka farmakovigilance ne može da utvrdi uzročnost, to je samo povezanost“, rekao je on.
Velika Britanija: Hapse decu i od 12 godina! Uhapšen muškarac (40) samo zato jer je podelio objavu protiv VLASTI https://t.co/MAyCoWzbdT
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 16, 2024
„Većina lekova koji su proučavani za lečenje gojaznosti su lekovi za centralni nervni sistem. I tako dugo postoji zabrinutost zbog bilo kakvih psihijatrijskih neželjenih događaja povezanih sa tim lekovima, bilo da se radi o anksioznosti, nesanici, depresiji, bilo čemu od ovih stvari“, rekao je za The Epoch Times Patrick O’Neil, profesor psihijatrije i bihejvioralnih nauka na Medicinskom univerzitetu Južne Karoline i nije bio uključen u studiju.
Portparol za medije kompanije Novo Nordisk, proizvođača Ozempic i Vegovi, rekao je za Epoch Times da američka administracija za hranu i lekove (FDA) i zaključci analize Evropske agencije za lekove (EMA) nisu pronašli vezu između leka i samoubistva. Kompanija je saopštila da nedavna studija ima „nekoliko ograničenja, uključujući nedostajuće podatke o dozi lekova i trajanju lečenja, ograničenu sposobnost prilagođavanja postojećim samoubilačkim idejama ili samoubilačkoj depresiji i zloupotrebi alkohola i supstanci, kao i visok procenat upotrebe van namene.”
„Novo Nordisk kontinuirano vrši nadzor podataka iz tekućih kliničkih ispitivanja i upotrebe u stvarnom svetu“, dodao je portparol.
Većina izveštaja povezanih sa upotrebom van namene
Autori su procenili preko 36 miliona izveštaja u bazi podataka farmakovigilance. Oni su identifikovali 110 slučajeva samoubistva među korisnicima semaglutida i 160 slučajeva među korisnicima liraglutida.
Između ova dva leka, oko polovine slučajeva samoubistava dogodilo se kada su ljudi koristili lek van namene, rekli su istraživači.
„Uočeni visok procenat slučajeva zbog moguće upotrebe van namene i nedavno objavljen postmarketinški signal zloupotrebe zahtevaju hitno razjašnjenje faktora rizika koji se odnose na pacijente i lekove“, napisali su autori.
Uzimanje semaglutida sa antidepresivima ili benzodiazepinima, lekom koji se često prepisuje za anksioznost, bilo je povezano sa 150 do 300 procenata većim povećanjem.
Gastaldon je rekao da veći izveštaji o samoubistvu među onima koji su uzimali antidepresive i/ili benzodiazepine mogu biti pokazatelj osnovnih bolesti kao što su depresija i anksioznost. „Predlažemo da lekari koji propisuju semaglutid treba da obaveste svoje pacijente o rizicima od lekova i da procene psihijatrijsku istoriju i procene mentalno stanje pacijenata pre početka lečenja.
Veoma je teško proučavati suicidalnost kod gojaznih pacijenata s obzirom na dvosmerni odnos između gojaznosti i depresije, rekao je O’Nil. To jest, ljudi koji su depresivni imaju veću verovatnoću da postanu gojazni, a ljudi koji su gojazni imaju veću verovatnoću da razviju depresiju.
Konfliktni nalazi
Studija je jedna od mnogih koje su povezale semaglutidne lekove sa samoubilačkim idejama i drugim samoubilačkim ponašanjima. Takođe su postojale studije koje su otkrile da je semaglutid povezan sa smanjenom suicidalnošću, kao i studije koje nisu pronašle značajnu vezu između upotrebe takvih lekova i suicidalnog ponašanja.
I američka administracija za hranu i lekove i Evropska medicinska agencija su istraživali vezu između semaglutida i samoubistva. Obe istrage su dale neuverljive rezultate, iako je istraga FDA još uvek u toku.
„Sasvim su očekivani kontradiktorni rezultati u studijama zasnovanim na podacima farmakovigilance“, rekli su Francesco Salvo i Jean-Luc Faillie, koji su napisali uvodnik koji prati studiju JAMA Network Open. Nesrazmerno velika studija, kao i sadašnja studija, ima tendenciju da koristi veći izbor metoda i modela od drugih studija, tako da ima širi spektar rezultata, primetili su.
„Naša studija ima snagu studije iz stvarnog sveta, što znači da su pacijenti koji prijavljuju ove neželjene efekte (izveštaji o neželjenim lekovima) pravi ljudi koji uzimaju ove lekove“, rekao je Gastaldon.
„Druge objavljene analize disproporcionalnosti baza podataka EMA i FDA sugerišu signal o samoubilačkim neželjenim reakcijama prijavljenim za GLP-1 RA. Naši rezultati proširuju prethodne analize.“
„Postoji verovatno više studija koje ne vide vezu nego što su ih otkrile. Da li to znači da možemo isključiti samoubistvo? Ne“, rekao je O’Nil.
Nema uspostavljenog mehanizma
Trenutno ne postoji mehanizam koji može objasniti razliku u stopama prijavljivanja neželjenih događaja između ova dva leka, prema Mekintajeru.
Za razliku od rimonabanta, leka za gojaznost koji je povučen sa tržišta zbog ranih izveštaja o samoubistvu, postojao je mogući jasan mehanizam za rimonabant koji objašnjava zašto neki ljudi mogu imati samoubilačke ideje. Rimonabant je ciljao endokanabinoidne receptore kako bi smanjio apetit ljudi i nagon za više hrane, koji su isti receptori meta kanabisa da izazovu psihoaktivne efekte.
Studije o barijatrijskim operacijama otkrile su da su oni koji imaju depresiju ili anksioznost izloženi većem riziku od samoubistva, a istraživači su predložili da velika očekivanja od barijatrijske hirurgije mogu doprineti mentalnom stresu, rekao je Gastaldon.
„Alternativna hipoteza može uzeti u obzir veoma brz gubitak težine povezan sa problemima prilagođavanja kao što je nemogućnost da jedu kako se očekuje i na kraju pogoršava mentalni stres kod veoma ranjivih pacijenata“, dodala je ona.
Mekintajer je ranije prokomentarisao da semaglutid i liraglutid, za koje se pokazalo da smanjuju žudnju za hranom i kod životinja i kod ljudi, treba povezati sa smanjenjem impulsivnosti, a time i samoubistva.
