Nova analiza krvi Torinskog platna ‘podržava biblijsku priču o Isusovom raspeću’

Mučno Isusovo raspeće iz Biblije opisuje kako je izdržao teške batine, ubode i eksere zabijane u njegove ruke i noge.

Hrišćani veruju da su te rane čudesno utisnute na pogrebni pokrov nakon što je Isus uskrsnuo iz mrtvih, utisnute u vlakna naletom energije kada se vratio u život.

Sada, nova analiza Torinskog pokrova – takođe poznatog kao Sveta plaštanica – tvrdi da je otkrila dokaze da je raspeće možda istorijski tačno.

Inženjer sa Univerziteta u Padovi u Italiji koristio je savremenu tehnologiju da ponovo analizira uzorke uzete sa tkanine 1970-ih, pronalazeći sitne čestice krvi koje pokazuju znake otkazivanja organa, traume, bolesti i zračenja.

Rečeno je da su otkriveni i materijali koji su bili tipični za drevni Jerusalim, što sugeriše da je pokrov možda nastao u regionu, a ne u Evropi gde mnogi skeptici misle da je stvoren kao srednjovekovni falsifikat.

Nezavisni stručnjaci su, međutim, odbacili nalaze, navodeći da je krv mogla kontaminirati tkaninu u bilo kom trenutku u proteklih 700 godina.

Torinski pokrov je 4.2m dugačak komad platna sa bledom slikom prednje i zadnje strane čoveka za koga hrišćani veruju da je Isus.

Platno je prvi put predstavljeno javnosti 1350-ih, kada je bilo izloženo u maloj sabornoj crkvi u Lireju, selu u severnoj Francuskoj. Neki veruju da je to srednjovekovni falsifikat.

Tek 1978. godine prvi fizički uzorci su uklonjeni sa tkanine, uzeti pomoću lepljive trake za pažljivo podizanje čestica sa prednjih vlakana i vakuma za prikupljanje prašine sa zadnje strane.

Dr Robert Maloun: Majmunske boginje su „psihološki rat“ koji je kreiralo „zlo“ https://t.co/fI2sJX6rMO

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 21, 2024

Ali, tada su rezultati bili neubedljivi o tome da li je u uzorcima bila prisutna krv ili ne.

Sada je profesor sa Univerziteta u Padovi Đulio Fanti stavio te uzorke pod moderne mikroskope koji mogu da istaknu detalje sve do veličine pojedinačnih čestica.

Njegova studija je objavljena u Archives of Hematology Case Reports and Reviews, koja je recenzirala njegovo istraživanje.

Ponovo analizirane čestice pokazale su prisustvo hemoglobina, koji je ključna komponenta krvi, kao i dve različite vrste krvi koje je Fanti označio kao tip A i tip B.

Fanti kaže da ovo sugeriše da je tkanina korišćena na nekome sa krvavim povredama, umesto da je nanošena mastilom, bojom, farbom ili drugim tehnikama.

Tragovi kreatina su takođe identifikovani u uzorku omotača, koji se oslobađa u krvotok kada osoba doživi povredu mišića ili neku vrstu traume.

Vaše telo proizvodi kreatin iz aminokiselina u jetri, u bubrezima i pankreasu. Takođe je prisutan u hrani.

Telo oslobađa hemikaliju u krvotok kada su ćelije u mozgu, srcu ili skeletnim mišićima oštećene.

„Visoki procenat kreatinina koji se nalazi u [uzorcima lepljive trake] može se objasniti, posebno tokom Isusovog poslednjeg sata pre smrti na krstu, smanjenim protokom krvi u bubrezima takođe uzrokovanim hipovolemijom i teškom dehidracijom“, kaže studija.

Fanti je tvrdio da se njegovi nalazi poklapaju sa Jovanom 19:28 u kojem se kaže „Isus je rekao: žedan sam.“

Uzorci su takođe pokazivali znakove da je osoba čija je krv navodno zaprljala pokrov patila od uremičnog sindroma koji se javlja kada bubrezi nisu u stanju da eliminišu otpadne materije.

Iako se stanje obično dešava od bolesti bubrega, može biti izazvano i tupom traumom organa, za koju Fanti veruje da se možda dogodila kada je Isus bičevan.

Jovan 12:1 glasi: „Tada je Pilat uzeo Isusa i dao ga bičevati.“

„Ja bih nazvao krv A grupe kao onu koja je izašla iz leša i stoga postmortem krv; sastoji se od mikrocita koji ukazuju na respiratornu patnju Isusa na krstu“, rekao je Fanti, hrišćanin koji proučava plaštanicu već 25 godina.

Iako testiranje ne može da dokaže čija je krv na tkanini, nova nedavna studija tvrdi da je pronašla dokaze da pokrov datira pre 2.000 godina.

Ovo novo otkriće bilo je u potpunoj suprotnosti sa studijom iz 1988. koja je otkrila da je pokrov lažan, nakon što su istraživači utvrdili da je proizveden između 1260. i 1390. godine nove ere.

U svojoj studiji, Fanti je otkrio da čestice krvi koje je označio kao ‘Tip B’ uglavnom imaju tamniju boju od krvi ‘Tip A’ i oštrije ivice.

On tvrdi da ovo sugeriše da je tip B došao pre nego što je Isus umro, s tim da su razlike posledica karakteristika zgrušavanja.

„Tip B se sastoji od koaguliranih krvnih kora koje su verovatno nastale kada je Isus bio na krstu ili išao na Golgotu“, rekao je Fanti.

Obe vrste krvi takođe su imale tragove zemljanih materijala za koje Fanti kaže da se obično nalaze u Jerusalimu, kao što su glina i krečnjak, što sugeriše da je pokrov možda nastao u regionu.

Marko 15:46 objašnjava kako je Josif, jedan od Isusovih učenika, skinuo Hrista sa krsta i ’kupio platneni pokrov, i uzevši ga, umotao ga u platneni pokrov i položio u grob koji je bio izrezan iz stena.’

Neki veruju da Isusovo telo za to vreme nije oprano, već brzo stavljeno u grob, što znači da nije očišćeno od zemljanih materijala pre nego što je umotano.

„Kada sam otišao u Jerusalim da analiziram zemljani materijal uzet iz Svetog Pokrova, geolog Amir Sandler iz Geološkog zavoda Jerusalima prepoznao je između ostalog smektit i ilit, koji su tipični za jerusalimsko tlo, kao i drugi materijal koji dolazi iz saharskih vetrova“, objasnio je Fanti.

Za krv koju je Fanti otkrio takođe je rečeno da ima dokaze o mogućem zračenju u različitim oblicima.

Krv grupe A je sadržala beta čestice koje su elektroni velike kinetičke energije koje emituju neka radioaktivna jezgra, kao što je kalijum-40 koji se koristi u eksplozivima i vatrometima.

Čestice fotonskog zračenja identifikovane su u uzorcima tipa B – oni su poznati i kao gama zraci, koji se obično formiraju nuklearnom reakcijom.

Međutim, dr Lorens Kobilinski, forenzičar koji je profesor emeritus na koledžu Džon Džej, rekao je za DailyMail.com da je ‘krv’ verovatno bila ‘sporedna misao’.

„Raniji rad… pronašao je pigment [sredstvo za bojenje] koji je činio sliku“, rekao je on.

Zaista, američki hemičar dr Valter McCrone, koji je analizirao trake 1978. godine, otkrio je da se slika sastoji od crvenog okera i rastvora želatina.

„Najjednostavnije objašnjenje je da je ovaj pokrov postavljen preko statue prekrivene pigmentom u određenim delovima, koji je prešao na tkaninu i dao joj ovu trodimenzionalnu konfiguraciju kada pravite pravu vrstu fotografije“, rekao je dr Kobilinski.

Studija iz 2018. godine takođe je utvrdila da je pokrov lažan nakon što je nova forenzička istraga pokazala da je mrlje krvi ostavio neko ko je stajao – umesto razapet.

Istraživači su zaključili da uzorci mrlja od krvi takođe nisu u skladu sa lešom okrenutim nadole.

Dr Mateo Borini, forenzičar sa Univerziteta Džon Murs u Liverpulu, radio je sa hemičarem Luiđijem Garlašelijem sa Univerziteta u Paviji u Italiji, posmatrajući orijentaciju mrlja na pokrovu.

Tražili su da odgovore da li je raspeće prikazano na pokrovu bilo u obliku slova T, u obliku slova Y ili je otkrilo drugu vrstu drevnog rimskog pogubljenja.

Međutim, otkrili su da mrlje od krvi nisu u skladu ni sa jednom pozom. Ovo sugeriše da je neko ko je stajao korišćen za utiskivanje poznatih šara pod različitim uglovima za ruke, grudi i leđa.

Hrišćani su tvrdili da su otisci stvoreni energijom oslobođenom iz Hristovog tela u trenutku vaskrsenja.

Nulta Tačka/DailyMail