Danas je Velika Gospojina – Dan kada se Bogorodica uznela na nebo
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavju praznik Uspenja Presvete Bogorodice, jedan od najvažnijih hrišćanskih praznika posvećenih Bogorodici, poznatiji u narodu kao Velika Gospojina. Ovaj dan se smatra praznikom majki i dece, a tradicija nalaže da se tada ne obavljaju nikakvi poslovi.
Velika Gospojina predstavlja sećanje na Bogorodičinu smrt i prema jevanđelju, to je dan kada se ona uznela na nebo i predala svoj duh Spasitelju. Ovaj praznik spada u red Bogorodičnih praznika i obeležava se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru. Praznik je propraćen dvonedeljnim postom.
Gospojinski post je najkraći od četiri velika godišnja posta i poznat je još i kao Uspenski post. Ustanovljen je u čast Bogorodice, pa se veruje da ima poseban značaj za žene i majke, te se vernici pričešćuju na Veliku Gospojinu. Post se završava 28. avgusta, ali ako praznik padne u sredu ili petak, tada se ne mrsi, već se jede riba.
Uspenje Bogorodice često je predstavljeno na zapadnim zidovima pravoslavnih manastira, a jedno od najlepših prikaza nalazi se u manastiru Žiča, zadužbini Nemanjića. Nakon Velike Gospojine sledi i Rođenje Presvete Bogorodice, poznato kao Mala Gospojina, koje se obeležava 21. septembra.
Predanje kaže da je Presveta Bogorodica, nakon Hristovog rođenja, živela još 48 godina. Smatra se da je Bogorodica doživela 60, a prema nekim izvorima 72 godine. Preživela je svog sina, nastavila njegovu misiju i bila svedok mnogih događaja. Poslednjih 15 godina provela je kod svetog Jovana Bogoslova, kome ju je Hristos poverio na čuvanje.
Prema predanju, često je odlazila na Maslinovu goru, odakle se njen sin uzneo na nebo, i tamo se molila Bogu, želeći da se i ona pridruži Hristu i gleda njegovo lice.
Period između Velike i Male Gospojine, koji traje do 21. septembra (8. septembra po julijanskom kalendaru), u narodu je poznat kao Međudnevnica. U tom periodu žene beru međudnevničke trave, poput hajdučke trave, kičice, ugaslice i drugih biljaka koje se koriste za lečenje raznih bolesti.
Narodno verovanje kaže da je ovo vreme najpovoljnije za branje plodova, ali se smatra da nije prikladno za sklapanje brakova, jer mladenci neće imati sreće. Takođe, veruje se da ko se u tom periodu razboli, teško će se izlečiti.
Uspenje Presvete Bogorodice ili Velika Gospojina je i slava manastira Gračanica. U Grčkoj i Rumuniji, ovaj praznik je i državni. Vernici masovno posećuju čudotvorne ikone Bogorodice, a posebno je svečano u Jerusalimu, gde se održava obred simbolične sahrane Bogorodice.
