Tehnofašizam: Vlade vrše pritisak na tehnološke kompanije da cenzurišu korisnike

„Internet platforme imaju snažan podsticaj da udovolje važnim vladinim zvaničnicima, a podaci u ovom slučaju pokazuju da su visoki zvaničnici vešto iskoristili ranjivost Fejsbuka… Nije iznenađujuće da su ovi napori urodili plodom. Facebook je usvojio nova pravila koja su bolje odgovarala željama zvaničnika, a mnogi korisnici koji su izrazili neodobrene stavove o pandemiji ili vakcini protiv COVID-19 bili su „deplatformisani“ ili na neki drugi način ograničeni.“ (Sudija Semjuel Alito, protivno mišljenje u predmetu Murthi protiv Misurija)

Mark Zakerberg, izvršni direktor kompanije Meta, konačno je priznao ono što smo sve vreme znali: Fejsbuk se udružio sa vladom da cenzuriše pojedince koji izražavaju „neodobrene“ stavove o pandemiji COVID-19.

Zakerbergovo priznanje dolazi nakon niza sudskih presuda koje zatvaraju oči pred vladinim tehnofašizmom.

U odluci 2-1 u predmetu Dečija zdravstvena odbrana protiv Mete, Deveti okružni apelacioni sud odbacio je tužbu koju je Dečija zdravstvena odbrana pokrenula protiv Meta platformi zbog ograničavanja CHD-ovih postova, prikupljanja sredstava i oglašavanja na Fejsbuku nakon komunikacije između Mete i zvaničnika savezne vlade.

U jednoglasnoj odluci u kombinovanim predmetima NetChoice protiv Paxtona i Moodi protiv NetChoicea, američki Vrhovni sud je izbegao odluku o tome da li bi države mogle da donesu zakone o zabrani cenzure od strane Big Tech kompanija na platformama društvenih medija kao što su Facebook, TikTok i YouTube.

A u presudi 6-3 u predmetu Murthi protiv Misurija, Vrhovni sud je zaobišao osporavanje napora savezne vlade da primora kompanije društvenih medija da cenzurišu komentare korisnika koji su u skladu sa Prvim amandmanom.

ŠEF UN-a ponovo širi paniku o takozvanoj KLIMATSKOJ KRIZI https://t.co/HjLTD4ANP4

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) August 28, 2024

Dobrodošli u doba tehnocenzure.

Na papiru – barem prema Prvom amandmanu u SAD – tehnički su slobodni da govore.

U stvarnosti, međutim, sada smo slobodni da govorimo onoliko koliko državni službenici – ili korporativni entiteti kao što su Fejsbuk, Gugl ili Jutjub – mogu da dozvole.

Slučaj za to: interni dokumenti koje je objavila Podkomisija Predstavničkog doma pravosuđa za instrumentalizaciju savezne vlade potvrdili su ono što smo dugo sumnjali: da vlada radi u tandemu sa kompanijama društvenih medija na cenzuri govora.

Pod „cenzorom“ mislimo na usaglašene napore vlade da ućutka i potpuno iskoreni svaki govor koji je u suprotnosti sa narativom koji je odobrila vlada.

Ovo je politička korektnost dovedena do najstrašnijeg i opresivnog ekstrema.

Otkrića da je Fejsbuk radio u dogovoru sa Bajdenovom administracijom na cenzuri sadržaja u vezi sa COVID-19, uključujući šaljive dosetke, verodostojne informacije i takozvane dezinformacije, usledila su nakon odluke saveznog suda u Luizijani koja zabranjuje zvaničnicima izvršne vlasti da komuniciraju sa kompanijama društvenih medija o kontroverznim sadržajima na njihovim onlajn forumima.

Uporedivši vladine žestoke pokušaje da izvrši pritisak na kompanije društvenih medija da potisnu sadržaj koji je kritičan prema vakcinama protiv COVID-a ili izborima sa „gotovo distopijskim scenarijem“, sudija Teri Dauti je upozorio da „izgleda da je Vlada Sjedinjenih Država preuzela ulogu sličnu orvelovskom „Ministarstvu istine“.

Ovo je sama definicija tehnofašizma.

Zaodenut u tiransku samopravednost, tehnofašizam pokreću tehnološki divovi (i korporativni i vladini) koji rade u tandemu da bi postigli zajednički cilj.

Vlada nas ne štiti od „opasnih“ kampanja dezinformacija. To je postavljanje temelja da nas izoluje od „opasnih“ ideja koje bi nas mogle navesti da razmišljamo svojom glavom i, na taj način, osporiti elitama da kontrolišu svaki aspekt naših života.

Do sada su tehnološki giganti mogli da zaobiđu Prvi amandman zahvaljujući svom nevladinom statusu, ali to je u najboljem slučaju sumnjiva razlika kada marširaju u skladu sa diktatom vlade.

Kao što su Filip Hamburger i Dženin Junes pišu za TheWall Street Journal: „Prvi amandman zabranjuje vladi da ’ograničava slobodu govora‘. Doktrina Vrhovnog suda jasno pokazuje da vlada ne može po ustavu da izbegne amandman radeći preko privatnih kompanija.“

Ništa dobro ne može proizaći iz toga što se dozvoli vladi da zaobiđe Ustav.

Stalna, sveobuhvatna cenzura koju nam nameću korporativni tehnološki giganti uz blagoslov moći koja preti da će dovesti do restrukturiranja stvarnosti pravo iz Orvelove 1984., gde Ministarstvo istine kontroliše govor i obezbeđuje da činjenice su u skladu sa bilo kojom verzijom stvarnosti koju vladini propagandisti prihvate.

Orvel je 1984. nameravao kao upozorenje. Umesto toga, koristi se kao distopijski priručnik sa uputstvima za društveno projektovanje stanovništva koje je popustljivo, konformističko i poslušno Velikom bratu.

U svetu koji se sve više automatizuje i filtrira kroz sočivo veštačke inteligencije, nalazimo se na milost i nemilost nefleksibilnim algoritamima koji diktiraju granice naših sloboda.

Jednom kada veštačka inteligencija postane potpuno integrisani deo vladine birokratije, biće malo izbegavanja: svi ćemo biti podložni nepopustljivim presudama tehno-vladara.

Ovako to počinje.

Prvo, cenzori su krenuli na takozvane ekstremiste koji su izgovarali takozvani „govor mržnje“.

Zatim su krenuli za takozvanim ekstremistima koji su pisali takozvane „dezinformacije“ o ukradenim izborima, Holokaustu i Hanteru Bajdenu.

Do trenutka kada su se takozvani ekstremisti našli na nišanu zbog širenja takozvanih „dezinformacija“ o pandemiji COVID-19 i vakcinama, cenzori su razvili sistem i strategiju za ućutkivanje nekonformista.

Na kraju, u zavisnosti od toga kako vlada i njeni korporativni saveznici definišu šta predstavlja „ekstremizam, „mi ljudi“ bi se svi mogli smatrati krivima za neki misaoni zločin.

Šta god da tolerišemo sada – na šta god da zatvorimo oči – šta god da racionalizujemo kada se to nanese drugima, bilo u ime obezbeđivanja rasne pravde ili odbrane demokratije ili borbe protiv fašizma, na kraju će se vratiti da nas zatvori, sve nas.

Gledajte i učite.

Svi bi trebalo da budemo uznemireni kada bilo koji pojedinac ili grupa – istaknuti ili ne – budu cenzurisani, ućutkivani i naterani da nestanu sa Fejsbuka, Tvitera, Jutjuba i Instagrama zbog iznošenja ideja koje se smatraju politički nekorektnim, mržnjom, opasnim ili konspirativnim.

Imajući u vidu ono što znamo o tendenciji vlade da definiše sopstvenu stvarnost i pridaje sopstvene etikete ponašanju i govoru koji osporava njen autoritet, ovo bi trebalo da bude razlog za uzbunu u čitavom političkom spektru.

Evo šta je poenta: ne morate da volite ili da se slažete sa bilo kim ko je zbog svojih stavova ugušen ili nateran da nestane sa interneta, ali ignorisati dugoročne posledice takve cenzure je opasno naivno, jer koje god moći dozvolite, Vlada i njeni korporativni operativci će to na kraju upotrebiti protiv vas od strane tiranina koje ste sami napravili.

Kako Glen Grinvald piše za Intercept:

Eklatantna zabluda koja uvek leži u srcu procenzurnih osećanja je lakoverno, obmanjujuće uverenje da će cenzura biti korišćena samo da bi se potisnuli stavovi koji im se ne sviđaju, ali nikada nečiji sopstveni stavovi… Facebook nije neki dobronamerni, ljubazni, saosećajni roditelj ili subverzivni, radikalni akter koji će nadzirati naš diskurs kako bi zaštitio slabe i marginalizovane ili služio kao plemenita provera nestašluka moćnih. Oni će skoro uvek uraditi upravo suprotno: zaštititi moćne od onih koji žele da potkopaju elitne institucije i odbace njihov narativ. Tehnološki giganti, kao i sve korporacije, po zakonu moraju da imaju jedan najvažniji cilj: maksimiziranje vrednosti za akcionare. Oni će uvek koristiti svoju moć da umire one za koje smatraju da imaju najveću političku i ekonomsku moć.

Budite upozoreni: klizav je put od cenzure takozvanih nelegitimnih ideja do prećutkivanja istine.

Na kraju će, kako je Orvel predvideo, govoriti istinu postati revolucionarni čin.

Ako vlada može da kontroliše govor, može da kontroliše misao i, zauzvrat, može da kontroliše umove građana.

Sa svakim danom, pomeramo se dalje na putu ka totalitarnom društvu koje karakteriše vladina cenzura, nasilje, korupcija, licemerje i netolerancija, a sve to upakovano za našu navodnu korist u orvelovski dvostruki govor o nacionalnoj bezbednosti, toleranciji i tzv. „Govor tolerancije“.

Ono čemu smo svedoci je savremeni ekvivalent spaljivanju knjiga koje uključuje ukidanje opasnih ideja – legitimnih ili ne – i ljudi koji ih podržavaju.

Sedamdeset i više godina nakon što je roman Reja Bredberija Farenhajt 451 prikazao izmišljeni svet u kome se spaljuju knjige da bi se potisnule različite ideje, dok se televizijska zabava koristi da anestezira stanovništvo i učini ga da se lako smiri, omete i kontroliše, nalazimo se u sablasno sličnoj stvarnosti.

Nulta Tačka/InfoWars