Deset razloga zašto se ljudski procvat preokrenuo
Donedavno, većina nas je pozdravljala inovacije, ali nešto se promenilo. A sada je ogroman broj ljudi zabrinut i uplašen zbog istih tehnoloških kompanija kojima su nekada verovali.
Autor: Ted Gioia
Šta je izazvalo ovu promenu?
To je veliki problem. Ako ne shvatimo kako su stvari krenule naopako, ne možemo početi da ih popravljamo. Inače se samo žalimo – zbog lošeg softvera ili pohlepnih izvršnih direktora ili bilo čega drugog.
Sada je vreme da se pozabavimo uzrocima, a ne samo da se žalimo na simptome.
Kada to uradimo, možemo da pređemo na sledeće korake, odnosno na nacrt režima za oporavak i eventualno lečenje.
Dozvolite mi da pokušam da izložim svoju dijagnozu što jasnije mogu. U nastavku je deset razloga zašto je tehnologija sada u lošem stanju.
Unapred se izvinjavam što sam tako otvoreno govorio. Mnogi će biti uznemireni mojom iskrenošću. Ali okolnosti — i povezani rizici — to zahtevaju.
10 razloga zašto se tehnološki napredak sada preokreće
(1) Umesto da tragaju za istinom, nove tehnologije imaju za cilj da je zamene mimikom i fantazijom.
Ne tako davno, naučnici su želeli da razumeju stvarnost. To je bilo tačno bilo da su se zvali Njutn i Ajnštajn, ili Hjulet i Pakard — koji su osnovali Silicijumsku dolinu izgradnjom opreme za ispitivanje i merenje.
Kako neobični uređaji za testiranje i merenje!—koji ponizno poštuju suštinu stvarnog sveta. Možete li zamisliti da naši vodeći tehnološki izvršni direktori danas gube vreme na merenje sveta?
Umesto toga, oni žele da stvore sopstveni univerzum (ili multiverzum ili sajber-prostor, da upotrebimo pomodni žargon) — i primoraju nas ostale da živimo u njemu.
Dakle, u poslednjoj deceniji, najveće tehnološke investicije otišle su u stvaranje fantazije i nestvarnosti. Bilioni se troše na virtuelnu stvarnost i veštačku inteligenciju. Tehnologija je izgubila poštovanje prema stvarnom i sada žudi da ga zameni svojim Frankenštajnovim kreacijama.
(2) Ovo je omogućilo lažiranje, prevaru i neželjenu poštu na nivoima bez presedana.
Da li ste primetili da se ljudi žale na lažne vesti ili lažne video snimke ili lažne slike? Ili možda znate nekoga koga je ulovila lažna devojka ili lažni dečko? Ili se možda bavite pokušajima krađe identiteta, prevarama putem e-pošte, botovima koji šire dezinformacije, itd.?
Australijski političar i premijer koji je nametao vakcinu protiv COVID-a priznao: Pogrešili smo što smo prisiljavali ljude da prime eksperimentalno sredstvo https://t.co/JT76TlhzHy
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 2, 2024
Naravno da znate. Lažne stvari su svuda.
Ponekad pomislim da su zato tako nazvali iPhone – za sve lažne stvari(phony stuff) koje sada isporučuje svaki dan, svaki sat.
To je neizbežno kada je inovacija skoro u potpunosti fokusirana na fantaziju i lažiranje. Laži i prevare nisu samo nuspojave, one su glavno jelo. To je upravo ono što bilion dolara ulaganja u veštačko i virtuelno treba da pruži.
Dakle, široko rasprostranjena upotreba AI za varanje u učionici je upravo ono što bismo trebali očekivati. I isto važi i za sve te lažne članke vesti, lažne muzičke numere, lažne knjige, lažne slike, lažne video zapise — sve koji se pretvaraju da su autentične ljudske kreacije.
Kada Big Tech učini lažnjake najvećim prioritetom, laži dostižu razmere epidemije. Sada živimo sa posledicama. A ako tehnološki akcelekcionisti postignu svoj cilj, obmane će postati mnogo, mnogo gore — i to veoma brzo.
(3) Korisnici nisu pravi kupci — tako da milijarde ljudi moraju da pate da bi unapredili interese male grupe zainteresovanih strana.
Trebalo je da budemo sumnjičavi kada su nam sve veb platforme dozvolile da ih koristimo besplatno.
Kao što je Robert Hajnlajn jednom upozorio, ne postoji besplatan ručak. Na kraju morate platiti. To vreme je sada stiglo.
Postojao je period medenog meseca tokom ranih godina na vebu, kada su korisnici tretirani kao članovi zajednice. Ali kada su digitalne platforme postigle kvazimonopolski status, ti prijateljski dani su prošli.
Ove ogromne kompanije zaista imaju kupce, ali to nismo ti i ja. Ti pravi kupci su uglavnom korporacije koje plaćaju ili (1) da utiču na nas oglasima ili (2) dobijaju pristup privatnim informacijama o nama.
Sve drugo što rade je samo pretvaranje i ukrašavanje stvarnosti. Sistem je dizajniran da koristi malom broju zainteresovanih strana, a ne korisnicima — a svakako ne društvu ili kulturi.
To jednostavno nije moglo da se desi u ranijim danima, kada se privreda gradila na prodaji roba i usluga stvarnim potrošačima. Tada su preduzeća služila javnosti – nisu imala drugu opciju. Uništavanjem tog temeljnog odnosa otvorena su vrata svakojakim zloupotrebama.
(4) Pravi ljudi postaju inputi u šemi maksimizacije profita koja zahteva da se njima konstantno kontroliše i manipuliše.
S obzirom na sve ovo, ne treba da se čudimo kada najveće kompanije na svetu potpuno ignorišu ono što želimo. Oni zarađuju novac manipulišući nama i špijunirajući nas — kraj priče.
Ako ne plaćate proizvod, to znači da ste verovatno proizvod.
I ovde su zloupotrebe u sistemu namerne — to nije mana u sistemu, već zapravo kako je dizajniran. A situacija će se samo pogoršavati (osim ako nešto drugo ne interveniše).
Ali šta se dešava kada su milijarde korisnika izmanipulisane i prevarene u korist korporativnih interesa? Na to je lako odgovoriti: tehnološki napredak počinje da se okreće, kao što sada doživljavamo svakodnevno.
(5) U ovom okruženju, sve se posmatra kao resurs ili ulaz, a svet prirode (uključujući i nas) se nemilosrdno iskorišćava.
Na to je upozorio filozof Martin Hajdeger pre sedamdeset godina. U dalekovidnom eseju pod naslovom Pitanje o tehnologiji, on je uočio da tehnološko razmišljanje na sve gleda kao na resurs koji treba iskoristiti.
Ovo sada postaje svima očigledno. U početku je svet prirode bio eksploatisan, ali sada su to i ljudi. Sve se pretvara u input, i iz njega se izlivaju sve unutrašnje ili veće vrednosti.
Dozvolite mi da ponudim primer.
Zamislite planinu. Ono što je nekada bilo sveto mesto za susret sa božanskim postepeno se pretvara u resurs za manipulaciju i kontrolu.
(6) Osnovu za to postavili su teoretičari koji su istinu zamenili moći.
Primamljivo je ignorisati akademike i intelektualce, ili se čak smejati njihovim bizarnim teorijama. Ali ovog puta su zapravo nešto postigli — postavili temelje za našu trenutnu krizu u periodu od 30-40 godina.
Postmodernizam je započeo kao marginalni akademski pokret, koji je ismevao pojmove istine i vrednosti, pokazujući kako su ovi termini obično bili samo dimna zavesa za brutalne odnose moći. Vremenom je postao dominantan pogled na svet na našim vodećim univerzitetima.
Hej, to je bilo korisno analitičko sredstvo—i mnogi od nas (uključujući i mene) naučili su mnogo od Fukoa i drugih postmodernista, jer su pokazali kako se znanje pretvara u autoritarno oruđe.
Mislio sam da je to dragoceno, jer bi uvid u ove zloupotrebe trebalo da olakša njihovo zaustavljanje.
Ali nije išlo na taj način. Umesto toga dogodilo se nešto ružno.
Umesto da kritikuju i razotkrivaju ove zloupotrebe, cela generacija pametnih ljudi je počela da ih oponaša. Bila je to laka igra za učenje: pretvarate se da ste iskreni, ali koristite ovo da izgradite sopstvenu imperiju.
A ako istine nema, zašto ne iskoristiti koncept istinitosti kao još jedno sredstvo za svoju ličnu korist?
Akademici su verovatno bili prvi koji su ovo shvatili — igrajući varljive igre moći sa podacima. Ali ove tehnike su se neizbežno infiltrirale u širu kulturu tokom jedne generacije. Prezir istine postao je mejnstrim – uprkos stalnom govoru o poštenju – i sve je postalo opravdano (tajno) u smislu moći.
Ako ovo niste primetili, ili ste lako prevareni – ili ste spavali poslednjih 20 godina.
Tehnokrate su se neizbežno iskvarile uništavanjem istine u svrhu moći. I teško ih je kriviti – potraga za istinom postala je tužna šala u celom društvu. A direktori tehnoloških kompanija verovatno imaju više da dobiju (finansijski) od laganja nego bilo ko drugi.
(7) U prošlosti su vlade kontrolisale ogromne tehnologije (nuklearna energija, svemirski brodovi, itd.) tako da su donekle bile odgovorne građanima, ali sada je najmoćnija nova tehnologija u privatnim rukama, a o javnom dobru više se i ne razmišlja.
Nešto drugo se promenilo pre nekoliko godina.
Do nedavno, velike tehnološke inicijative je kontrolisala vlada. Veliki deo informacija je bio poverljiv, a profit nije bio cilj.
Svemirski program je sproveden skoro u potpunosti iz nekomercijalnih motiva – ne mnogo drugačije od penjanja na planinu.
U drugim slučajevima, istraživanja su rađena za oružje i odbranu. Ovo je bilo opasno, ali je barem postojala neka odgovornost — makar samo putem izbora. A političari su osećali privrženost opštem dobru, barem na nekom nivou.
Većina novih tehnologija došla je iz ovih kolektivnih inicijativa. Čak je i internet stvorilo Ministarstvo odbrane SAD.
Sumnjičav sam prema vladi, ali još više sam sumnjičav prema novoj tehnologiji koja ima za cilj da služi malom broju privatnih lica. Verovali ili ne, zapravo je lakše promeniti predsednika ili politički režim nego zameniti Marka Zakerberga u Meti. (Ne preterujem, njega bukvalno ne može otpustiti odbor, ili bilo ko drugi.)
Sada je svaki aspekt tehnologije kao kazino u Las Vegasu – sa malom grupom zainteresovanih strana koji bacaju kockice i pokušavaju da osvoje džekpot. Ti i ja smo samo žetoni na stolu.
(8) Toliko bogatstva je koncentrisano u rukama pobednika u ovim procesima, da oni bukvalno postaju moćniji od nacionalnih država.
Vremenom je ovaj pristup monetizaciji tehnologije pretvorio vodeće tehnokrate u najbogatije pojedince u istoriji sveta.
U mnogim slučajevima, ove elite su moćnije od nacionalnih država. Sada svake nedelje čitam vesti o tehnološkom izvršnom direktoru koji prkosi šefu države ili presudi suda ili nekom drugom vladinom mandatu.
I kako stiču više bogatstva i moći, sve više se udaljavaju od svih aspekata stvarnog sveta. Njihovi iskazi postaju sve čudniji. To bi moglo biti u redu, osim što imaju moć da svoje grozničave snove i fantazije pretvore u našu stvarnost.
Čak i njihovi najluđi i najdisfunkcionalniji planovi se lansiraju – baš kao svemirski brod još jednog milijardera. A mi ostali moramo da se nosimo sa posledicama.
(9) Sa ovom promenom moći, čak i najnezavisniji političari se pretvaraju u kontrolisane agente koji rade za tehnokratiju – ismevajući demokratiju.
Kada je američka vlada ikada zaustavila nekog od njih? Kratak odgovor je: Nikad. Mogu samo da zaključim da su ti pojedinci sada moćniji od zakona.
Za zakonodavce bi bilo lako da zahtevaju otkrivanje lažnih AI stvari. Ali to se nikada ne dešava. Vlada bi takođe mogla da zaustavi korporativni nadzor, prodaju privatnih informacija, manipulativne zatvorene sisteme, zlonamerne nadogradnje, prisilne tehnološke veze i sve ostalo.
Ali to ne rade.
Sutra bismo mogli da imamo poštenje, transparentnost i odgovornost. Ali niko se ni ne usuđuje.
Nije teško shvatiti zašto. Skupo je voditi političku kampanju – a ozbiljnim kandidatima je potrebna koalicija milijardera. Ovo čini sprdnju demokratiji, jer mali broj ljudi ima veći uticaj od svih nas ostalih zajedno.
Dakle, ne postoje provere i ravnoteže – samo čekovi, koji se plaćaju vašim sadašnjim i budućim političkim liderima, za pružene usluge.
Ako ne mislite da je to istina, već živite u jednoj onoj izmenjenoj stvarnosti koju prodaju u Silicijumskoj dolini.
(10) Ako se protivite ovoj tehnologiji komandovanja i kontrole, možete biti teoretski (i često bukvalno) izbrisani, suspendovani, deplatformisani, zabranjeni u senci, nadgledani, debankirani, digitalno lažirani, itd. — pa ko će se usuditi?
Sistem je samoregulišući.
Tehnokratija je stvorila svet u kome smo primorani da koristimo njihove veb platforme — samo da bismo radili svoj posao i obavljali svakodnevne poslove. Dakle, ako ih previše nerviramo, mogu bukvalno da nas isključe iz sopstvenog života.
Pogledajte Kinu da vidite koliko ove kontrole mogu postati ekstremne. Još uvek smo u mnogo ranijoj fazi ograničenja i manipulacije u većini zapadnih zemalja. Ali već možete pronaći tehnološke platforme koje kažnjavaju svoje neprijatelje, a ovo ponašanje se povećava svake godine.
Mislite da preterujem? Samo razmislite koliko je tehnologija više manipulisala i kontrolisala u poslednjoj deceniji – i onda ekstrapolirajte još deset godina.
Linija trenda teško da bi mogla biti očiglednija i nema razloga da verujete vlastima da će uskočiti da poprave stvari. Veća je verovatnoća da će to omogućiti i učestvovati u tome.
Nulta Tačka/Ted Gioia/TechnocracyNews/
