Vreme je za pobunu: Globalna tiranija uvodi totalnu cenzuru

Svi autoritarni režimi prošlog veka sledili su obrazac događaja koji je generalno predvidljiv. Skoro svaka totalitarna vlada bila je inspirisana ideologijama političke levice. Znači, sve veća vlast, socijalistička kontrola resursa, stapanje birokratije i korporativnih entiteta, zahtevi za „socijalnom pravdom“, kolektivistička propaganda, napuštanje individualnih zasluga zarad države i „većeg dobra“, marksizam ne samo sa ekonomskog ali i kulturnog stanovišta, i konačno, usvajanje futurizma.

Futurizam je, po mom mišljenju, ključ za sav savremeni autoritarizam. To je filozofija koja je bila prisutna pri rođenju skoro svake velike despotske vlade u skorije vreme i ona je koren levičarske ideologije danas. Futuristi tvrde da je istorija, uglavnom, mrtva težina. Oni veruju da su svaki pojam nasleđa, pouke prošlosti, ideali i principi naših predaka nebitni.

Futuristi misle da ništa nije sveto i da su sve nove ideje superiornije od svih starih ideja. Stoga, tvrde oni, svako društvo koje se drži (ili čuva) starih načina mora biti demontirano jer ono koči čovečanstvo od napretka. Drugim rečima, svako ko promoviše ili brani tradicionalne norme mora biti ućutkan u ime „napretka“.

Pretpostavljam da većina ljudi koji ovo čitaju barem intuitivno razumeju monstruoznu prirodu ovog sistema verovanja. Sama struktura futurizma zasnovana je na laži – ideji da su sve promene dobre i da je svako ugnjetavanje u ime promene opravdano.

Toni Bler poziva na preuzimanje KONTROLE NAD INTERNETOM zbog “Zaštite Demokratije” https://t.co/mDuX6gVqe2

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 8, 2024

Proces tiranije

U ovom procesu tiranije obično postoje faze eskalacije. Prva faza je iskorišćavanje postojećih društvenih podela kako bi se stvorio neprijatelj protiv kojeg se ostatak stanovništva može ubediti da se okupi. To ne znači da ove podele nisu legitimne, često jesu. U našoj eri „multikulturalizma“ globalisti su na Zapad pozivali mnoge grupe ljudi koje su jednostavno nespojive sa zapadnim vrednostima i moralom. Neće se asimilirati i samo će izazvati sukob, što je upravo razlog zašto političke marionete i dalje drže granice otvorenim.

Ove podele se mogu iskoristiti za stvaranje sukoba i haosa, koji vlade onda koriste kao izgovor za obračun sa svojim političkim neprijateljima. U SAD i EU su konzervativci, upravo ljudi koji pokušavaju da brane istorijske ideale nacija, označeni kao javni neprijatelj broj 1. To je uvek prisutni bauk 21. veka.

Ne samo zato što branimo nasleđe i principe koji su pomogli da se stvori najveća civilizacija u istoriji sveta. To je i zato što stalno pričamo o neprijatnim istinama.

Futuristi se oslanjaju na dezinformacije da bi širili svoju utopijsku filozofiju i mogu da nastave da opstaju samo ućutkivanjem svih drugih suprotnih ideja. Svi futuristički režimi se na kraju okreću masovnoj cenzuri da bi funkcionisali. Oni ne mogu da stoje u svetlu istine, pa moraju da drže narod u večnoj tami.

U početku polako, a onda odjednom…

Mnogo je čitalaca koji će tvrditi da smo u ovoj fazi već decenijama. Tvrdio bih da još ništa nismo videli. Živeli smo samo pod prikrivenom cenzurom. Napori za zatvaranje zbog pandemije bili su trenutak promene kada su velike tehnološke kompanije počele otvoreno da zahtevaju da se kontrainformacije potisnu. Ipak, većina te cenzure je još uvek bila ispod stola.

Izvršni direktor Meta i kreator Fejsbuka Mark Zakerberg nedavno je priznao da je Bajdenova administracija vršila pritisak na Fejsbuk iza kulisa da cenzuriše informacije o Covid-19 koje su bile u suprotnosti sa narativom vlade. Ovo je krajnje neustavno i krivično. Bajden i Haris bi trebalo da budu optuženi za opoziv i, po mom mišljenju, svako ko je umešan trebalo bi da se suoči sa zatvorskom kaznom. Hoće li se to dogoditi? Verovatno ne.

Ova vrsta cenzure je podmukla, ali nameštanje algoritama za sakrivanje rezultata pretrage ili izbacivanje ljudi sa društvenih medija nije potpuno isto što i stvaranje zakona za zastrašivanje ili kažnjavanje onih koji govore. To je faza u koju trenutno ulazimo; nastupila je era otvorene masovne cenzure.

U Brazilu, levičarski autoritarci su zatvorili X Ilona Maska (bivši Tviter) jer je Mask odbio da uvede model cenzure na svom sajtu društvenih medija. Za Maskovu čast, on je bio spreman da izgubi posao u Brazilu i da ostane pri svojim principima.

Događaji u Velikoj Britaniji su još jedan eklatantan primer, a vlada sada pokušava da progoni i zatvora ljude zbog najsitnijih radnji (britanski tinejdžer je nedavno stavljen u zatvor na dve godine jer je samo vijorio britansku zastavu u blizini džamije). Svako ko se zalaže protiv multikulturalizma (i futurizma) rizikuje da bude uhapšen i bačen u kavez.

Britanske vlasti su predložile da se protiv Ilona Maska podigne optužnica i da drugi Amerikanci budu izručeni zbog promovisanja konzervativnih vrednosti o imigraciji ili zalaganja u korist britanskih protesta. Samo ističemo da to može da ide samo na dva načina: ili će se Britanci pobuniti i nasilno zbaciti globalističke marionete u sopstvenoj vladi, ili će postati robovi koji žive u strahu u svojoj zemlji.

Zvuči zaista suludo; sva ova drama oko osnovnih prava na slobodu govora, ali ovo je svet kojem se sada približavamo i levičari sa zadovoljstvom podržavaju tranziciju.

Masovna cenzura je put ka neizbežnoj pobuni

Mask je izjavio da veruje da će X na kraju biti zatvoren u SAD ako Kamala Haris dobije predsedničku funkciju na izborima u novembru, i mnogi su skloni da se slože sa tim. Pogledajte šta je establišment uradio novopridošlici Parleru na društvenim mrežama kada su počeli da dobijaju na snazi; elite jednostavno ukidaju sposobnost da efikasno funkcionišu na vebu, povećavaju svoju korisničku bazu. Pod Harisinim režimom oni će se osećati ohrabrenim da idu još dalje.

Retorika demokrata je sasvim jasna – oni su protiv slobode govora i na određene ideje gledaju kao na pretnju našem celom društvu.

Na primer, krajnje levičarski New York Times objavio je ove nedelje članak koji je dao poverenje masovnoj cenzuri, uključujući odluku brazilske vlade o X. Oni ističu pozitivne strane davanja sudiji Vrhovnog suda Aleksandru de Moraesu široka ovlašćenja cenzure na internetu. Oni su ovaj potez opisali kao „efikasno rešenje za uznemirujući problem desničarskih pretnji demokratiji“.

Nedostaje im da institucionalno podrže cenzuru X-a i čak pitaju da li je Brazil možda „otišao predaleko“ (očigledno je odgovor da), ali u isto vreme sugerišu da je ovaj trend „nova normalnost“ koju kompanije Big Tech morati da prate. A njihov članak insinuira da ako Mask želi da se suprotstavi zahtevima vladine cenzure, trebalo bi da to uradi preko građanskih sudova umesto da direktno prkosi takvoj tiraniji. Drugim rečima, oni tvrde da Mask nema pravo da im se suprotstavlja.

Iskreno, pobuna ne mora da traži dozvolu da se pobuni.

Tajms tvrdi da je opasnost od ustava to što javnosti daje slobodu da glasa za osobu poput Trampa. Čin za koji tvrde da dozvoljava sopstveno uništenje.

Prava ironija je da Trampova popularnost ne bi postojala da nije bilo stalnih pokušaja političke levice da uspostavi socijalističku distopiju koja briše Povelju o pravima. Ništa se ne dešava u vakuumu i ovi ljudi nikada ne preuzimaju odgovornost za svoje ponašanje. Proveli su tri godine ignorišući Ustav u ime medicinske autoritarnosti zbog virusa sa malom srednjom stopom smrtnosti od infekcije od samo 0,23%.

Tvrdim da ovo nije nova normalnost, to je recept za rat u SAD, Evropi ili oboje. Globalisti dobro znaju da dolazi pobuna, ali ne mislim da većina levičara zaista ceni koliko su u opasnosti ako nastave ovim putem. Neće dobro proći.

Pobuna je UVEK u glavama elita. Na neki način to žele, ali žele u malim dozama kojima je lako upravljati. Oni žele „terorističkog“ neprijatelja kog mogu da iskoriste da uplaše javnost da podrži vanredno stanje, ali šta se dešava ako se previše ljudi u javnosti pridruži toj pobuni?

Ono čega se globalisti i levičari zaista plaše je pobuna velikih razmera koju ne mogu da kontrolišu. Vrsta pobune koja bi mogla da se završi sa ogoljenom elitom. Oni će učiniti sve da izbegnu široko rasprostranjenu revoluciju, zbog čega su danas spremni da preuzmu rizik otvorene masovne cenzure. Oni znaju šta dolazi i žele da ublaže širenje antiglobalističkih stavova što je više moguće pre nego što stvari izmaknu kontroli. Verujem da je za njih prekasno.

Nulta Tačka/ActivistPost/Brandon Smith