Geoinženjering: Tehnologija za modifikaciju naše planete
Geoinženjering ima sklonost da izazove zabunu i podele, kao i nesporazume. Ako ste upoznati sa ciljevima održivog razvoja UN-a (SDG) i njihovom političkom pozicijom po pitanju životne sredine, možda već znate da vlade država članica na brzinu uvode programe geoinženjeringa kako bi podržale politike i mandate „klimatske akcije“ u vezi sa SDG agendom. Mnogi od nas će takođe biti upoznati sa idejom da se nelegitimno, određeni kontroverzni programi geoinženjeringa iz vazduha možda dešavaju godinama.
Geoinženjering i programi za modifikovanje vremena dobijaju sve više pažnje u vestima. Međutim, za sve izveštaje, da li postoji dovoljno transparentnosti u vezi sa geoinženjeringom – koji se tiče veštačkih i spekulativnih mera (više političke nego naučne vrednosti) za „popravljanje klime“?
Vlade širom sveta preduzimaju male korake ka zvaničnom opravdavanju upotrebe čestica u obliku aerosola (poput sumpor-dioksida, silicijum dioksida i jodida srebra) da podrže „akciju klimatskih promena“. Takav stratosferski geoinženjering može da generiše sintetičke formacije oblaka na našem nebu, za koje zagovornici veruju da će doneti koristi. Nove formacije oblaka (zapažene u poslednjih 30 godina) su sada zvanično dokumentovane od strane UN, pokrivene su raznim publikacijama i klasifikovane su po novim karakteristikama, ponašanjima i svojstvima – sve dok kontroverznom temom geoinženjeringa pažljivo upravljaju mediji.
Toni Bler poziva na preuzimanje KONTROLE NAD INTERNETOM zbog “Zaštite Demokratije” https://t.co/mDuX6gVqe2
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 8, 2024
„Nova“ vrsta formacije oblaka po imenu Asperitas koju je fotografisao Gari McArthur iz Svetske meteorološke organizacije (WMO) koja je dokumentovala nove „vrste“ oblaka koje su se pojavile tokom poslednjih 30 godina. Takve formacije su zabeležene u Velikoj Britaniji „pre nego što su udarile velike oluje“.
Neka „klimatska“ rešenja mogu uključivati „nanomaterijale“ za modifikaciju atmosfere i životne sredine. Nanomaterijali predstavljaju rizik za životnu sredinu i zdravlje i predstavljaju problematično pitanje za zakon. Ipak, oni se prodaju kao deo „održive budućnosti“.
Ove vrste „klimatskih“ projekata nesumnjivo predstavljaju mogućnosti za bežične i nano-razmerne tehnološke transformacije našeg okruženja kroz Industriju 4.0, tako da Internet stvari (IoT) može imati dublje korene za transformaciju društva. Klimatske akcije se često prodaju zajedno sa konceptom poznatim kao „Društvo 5.0“, gde su svi ljudi i stvari povezani sa Internetom stvari (IoT).“
Poruka ne može biti jasnija da klimatska ideologija i razvoj pametne tehnologije idu ruku pod ruku u transformaciji našeg društva, a na kraju i nas. Ne treba da se čudimo, jer Mapa puta UN-a za digitalnu saradnju sve to objašnjava i ima za cilj „univerzalnu povezanost do 2030. godine“…
