Kako mikroplastika ubija globalno društvo: Ako se ovako nastavi za 80 godina neće biti živih među nama
Doslovno uništavamo sebe i sve oko nas, a većina ljudi nije ni svesna da se to dešava. Ali čak i kada bismo uspeli da nateramo sve da shvate pretnju s kojom se suočavamo, da li bi promenili svoje ponašanje? Plastični proizvodi koje stalno bacamo ne nestaju magično. Umesto toga, razlažu se na sve manje i manje delove.
Danas postoje trilioni i trilioni neverovatno malih komada plastike poznatih kao „mikroplastika“ koja je preplavila ceo naš SVET. Možda niste svesni, ali mikroplastika sada čini oko 40 procenata prašine u našim domovima. Svaki put kad pada kiša, mikroplastika pada s neba; naše tlo je prepuno mikroplastike, vazduh koji udišemo pun je mikroplastike, a mikroplastika se nalazi u gotovo svemu što jedemo i pijemo.
UŽIVO! ČETVRTAK OD 20h! NIKO NIJE NI SLUTIO ONO ŠTO TEK SLEDI
Nedavni članak koji je objavilo Univerzitet Jejl govori o tome kako je mikroplastika postala sveprisutna…
Mikroplastika je otkrivena gotovo svuda, od dna Mediterana do oblaka iznad planine Fudži, ali i u hrani koju jedemo, vodi koju pijemo i vazduhu koji udišemo. Kod ljudi je mikroplastika pronađena u plućima, posteljici, testisima i koštanoj srži, kao i u krvi, urinu, semenu i majčinom mleku, između ostalog.
Naučnici još uvek proučavaju moguće efekte mikroplastike, za koju se pokazalo da oštećuje ljudske ćelije.
Koliko god se trudili, nemoguće je pobeći od zagađenja mikroplastikom.
Ima je doslovno svuda.
Nažalost, naučnici su otkrili da se mikroplastika nakuplja u našim telima.
Nedavna studija u Novom Meksiku čak je otkrila da se mikroplastika nakuplja u našim mozgovima…
Studija objavljena u maju bavila se rastućim nivoima mikro- i nanoplastike (MNP) u okolini i njihovim mogućim uticajem na naše zdravlje.
Istraživači su ispitali te čestice nalik šrapnelima u ljudskim organima – posebno u jetri, bubrezima i mozgu – koristeći uzorke autopsije prikupljene u Albukerkiju, Novi Meksiko, između 2016. i 2024. godine. Uzorci moždanog tkiva potiču iz frontalnog korteksa koji je odgovoran za apstraktno razmišljanje, kreativnost i motoričke zadatke.
Ako osećate da ne možete jasno da razmišljate koliko bi trebalo, to bi mogao biti razlog.
Nažalost, to može biti i objašnjenje zašto celo naše društvo danas više ne može tako jasno da razmišlja.
Kako prenosi CNN, naučnici koji su proveli ovu studiju otkrili su da uzorci mozga iz 2024. godine imaju 50 procenata veću koncentraciju mikroplastike nego uzorci mozga iz 2016. godine…
Uzorci ljudskog mozga uzeti na obdukciji početkom 2024. sadržavali su više sitnih plastičnih krhotina od uzoraka uzetih osam godina ranije, prema preprintu objavljenom na internetu u maju. Preprint je studija koja još nije recenzirana i objavljena u časopisu.
„Koncentracije koje smo pronašli u moždanom tkivu normalnih osoba prosečne starosti od oko 45 ili 50 godina bile su 4800 mikrograma po gramu ili 0,5 procenata težine“, rekao je glavni autor studije Metju Kampen, profesor farmacije na Univerzitetu Nju Meksiko u Albukerkiju.
„U poređenju sa obdukcijskim uzorcima mozga iz 2016., to je oko 50% više“, kaže Kampen. „To bi značilo da je naš mozak danas 99,5% mozak, a ostatak je plastika.“
U redu, pustimo ovo na trenutak.
Trenutno je pola procenta naših mozgova napravljeno od plastike.
To je loše, ali razmislite šta bi se dogodilo da se količina plastike u našim mozgovima nastavi povećavati za 50 procenata svakih 8 godina.
Ako se to stvarno dogodi, za 80 godina 28% naših mozgova biće plastični i svi ćemo biti mrtvi.
Računao sam više puta kako bih bio siguran da sam u pravu.
Prijavljeno je da je najčešća vrsta plastike koju su istraživači pronašli u tkivu ljudskog mozga polietilen…
Najčešća pronađena vrsta plastike bio je polietilen, a količine u mozgu bile su veće nego u drugim uzorcima tkiva. Prema knjizi „Microfluidics for Cellular Applications“, polietilen se proizvodi u velikim količinama i koristi u stvarima poput pakovanja, plastičnih kesa, kontejnera za skladištenje i igračaka.
Plastični proizvodi koje svakodnevno bacamo sadrže vrlo opasne toksine.
Stalna izloženost takvim otrovima može imati vrlo ozbiljne posledice.
Prema studiji objavljenoj na zvaničnim stranicama NIH-a, „postoji jasna veza između izloženosti mikro- i nanoplastičnim česticama i pojave raznih vrsta raka“…
Ranije je objavljeno da su mikro- i nanoplastika potencijalno kancerogene/mutagene supstance koje mogu uzrokovati oštećenje DNK, što dovodi do razvoja raka.
Stoga se efekti izloženosti mikro- i nanoplastici na ljudsko zdravlje trenutno detaljno proučavaju kako bi se utvrdile jasne veze između tih supstanci i zdravstvenih posledica. Do danas je utvrđeno da postoji jasna povezanost između izloženosti mikro- i nanoplastičnim česticama i pojave raznih vrsta raka. Stoga smo u bazama podataka PubMed, Web of Science i Scopus pretražili sve istraživačke radove koji se bave karcinomima koji bi mogli biti povezani s izloženošću nano- i mikroplastici. Na kraju, u ovom smo članku raspravljali o nekoliko vrsta raka, uključujući hepatocelularni karcinom, rak gušterače, adenokarcinom kanala gušterače, rak žučnog kanala i neke karcinome povezane s endokrinim sistemom.
Verovatno ste primetili da danas mnogo više ljudi oboljeva od raka.
Suočavamo se s neviđenom eksplozijom raka u našem društvu, a svake je godine sve gore.
Mnogo je razloga za ovakav razvoj događaja, a jedan od njih je zagađenje mikroplastikom.
Druga studija sprovedena na miševima otkrila je da izloženost mikroplastici može dovesti do „znakova kognitivnog pada sličnih demenciji“…
Kako kaže dr. Džejmi Ros, naučnica i docentkinja na Farmaceutskom koledžu Univerziteta Rod Ajlend, odlučila je da istraži kako zagađenje vode za piće miševa sitnim komadićima plastike može da utiče na njihove kognitivne funkcije, ali nije očekivala da će eksperiment doneti mnogo rezultata.
No nakon samo tri nedelje, Ros i njen tim otkrili su da je mikroplastika ušla u mozgove miševa i nadvladala robusne zaštitne mehanizme krvno-moždane barijere. Istraživači su proveli niz testova i otkrili da miševi izloženi mikroplastici pokazuju znakove kognitivnog pada slične demenciji.
Što se više plastike nakuplja u našem mozgu, to nam je teže jasno razmišljati.
Da stvar bude gora, u drugoj studiji, mikroplastika je pronađena u svakom pojedinom testisu ljudi i pasa koje su istraživači pregledali…
Nova studija otkrila je „sveprisutnu“ prisutnost mikroplastike u testisima ljudi i pasa.
Istraživanje, objavljeno prošle nedelje u časopisu Toxicological Sciences, otkrilo je da svih 47 testiranih testisa pasa i 23 testisa ljudi sadrže mikroplastiku.
Rezultati sugerišu da postoje moguće posledice na mušku plodnost.
To bi moglo objasniti zašto je natalitet tako naglo pao u celom svetu.
Ono sa čime se suočavamo zaista je globalna hitna situacija.
Kao što sam dokumentovao u svojoj knjizi „Poslednja vremena“, količina plastike koju proizvodimo u cijelom svetu nastavlja da se povećava svake godine, zbog čega ova kriza eksponencijalno raste.
NultaTačka/MajklŠnajder
