UZBUNA! Velika Britanija i SAD spremaju globalnu cenzuru

America First Legal (AFL) objavio je još jedan sastanak vlade koji čini da „sloboda govora“ zvuči kao neka čudna ideja iz prošlosti. AFL je objavio dokumente sa međuagencijskog okupljanja 2021. na kojem su vrhunski britanski stručnjaci za „dezinformacije“ ponudili majstorsku klasu cenzure, sve pod maskom „zaštite demokratije“. I pošto ništa ne vrišti na transparentnost kao tajna strateška sesija o utišavanju suprotstavljenih glasova, otkrića dolaze samo sa tračkom ironije.

Dana 10. avgusta 2021, Savet za nacionalnu bezbednost Bajden-Haris (NSC) je bio domaćin prijatnog malog ćaskanja sa „Jedinicom za borbu protiv dezinformacija“ (CDU) Ujedinjenog Kraljevstva. Povod? Sesija sa uputstvima o tome kako upravljati—čitaj: cenzurom—govorom u vezi sa COVID-om u SAD. Ali zašto se zaustaviti na pandemiji kada ima još mnogo toga da se kontroliše? Ovo nije bilo samo o virusima; to je bio vodič korak po korak o tome kako ugušiti tok bilo koje nezgodne istine koja bi mogla da zamuti narativ vlade.

UŽIVO! ČETVRTAK OD 20h! ZA NEKOLIKO DANA ĆEMO ZNATI DA LI POČINJE OPŠTI SUKOB

Dokumenti koje je AFL dobio u parnici protiv CDC-a pružaju uvid u to koliko je američka vlada želela da primeni nekoliko saveta o cenzuri od svojih prijatelja iz Ujedinjenog Kraljevstva. CDU se nije stideo da podeli svoju najbolju taktiku i sudeći po rezultatima sastanka, Bajdenova administracija je bila više nego srećna da vodi beleške. Kada je u pitanju kontrola onoga što ljudi govore, zašto ne učiti od profesionalaca?

Priručnik o cenzuri

Evo šta je CDU forsirao tokom te prezentacije i šta je američka vlada očigledno bila željna da istraži:

1. Jedinica za cenzuru koju vodi vlada: Prvi korak? Uspostavite namensku radnu grupu koja će nadgledati cenzuru širom vlade. Ne možete prepustiti ove stvari slučaju. Koordinirani napor je mnogo efikasniji kada je u pitanju utišavanje neželjenog govora.

2. Zakonodavstvo koje reguliše tehnološke kompanije: Sledeći potez je bio u vezi sa pojačavanjem kontrole tehnološke kompanije. CDU je savetovao SAD da insistira na zakonima koji bi naterali platforme društvenih medija da regulišu govor, uz oštre kazne za one koji se ne pridržavaju. U suštini, naterajte ih da rade prljav posao vlade ili se suoče sa posledicama.

3. Partnerstva sa tehnološkim gigantima: Zašto stati na regulaciji kada se možete udružiti? Sugestija Ujedinjenog Kraljevstva bila je da se izgrade bliski odnosi sa tehnološkim kompanijama, navodeći ih da „označe“ svaki sadržaj za koji vlada smatra da je neprikladan. Uvek je lakše ućutkati neslaganje kada to uradi Big Tech umesto vas.

4. Globalna saradnja u vezi s cenzurom: Ovo nije bila samo domaća agenda. CDU je preporučio da SAD koordinišu sa drugim vladama i međunarodnim telima kako bi stvorili globalnu mrežu cenzure. Jer ako su svi uključeni u istu šemu, mnogo je teže da se istina provuče.

5. Kontrolišite naraciju na društvenim medijima: pravi cilj? Ne samo da zaustavimo dezinformacije, već da osiguramo da se samo odobrena verzija događaja pojača. Savet CDU-a: iskoristite društvene medije da biste gurnuli „tačnu“ poruku. Ovde se nije radilo o dopuštanju javnosti da sama odlučuje; radilo se o tome da se osigura da nikada ne dobiju priliku.

Amerika se neće moći sakriti od NUKLEARNOG RATA upozorava Moskva dok Zapad pokušava da započne Treći Svetski Rat https://t.co/Xd3RHo6j5D

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 15, 2024

Pandemija ironije

CDU je izložio kako cenzurišu britansku javnost, deo po deo. Njihov model cenzure nije bio amaterska operacija – to je bio koordinisan napor da se suzbije sve što je vlada smatrala neprijatnim, a sve pod maskom borbe protiv „dezinformacija“. Savet za nacionalnu bezbednost Bajden-Haris (NSC), ne želeći da propusti zabavu, dočekao je ovu informaciju raširenih ruku. Bili su željni da uče od svojih britanskih prijatelja i da shvate kako da nametnu ovu taktiku kod kuće. Na kraju krajeva, zašto ponovo izmišljati točak kada možete samo da kopirate tuđu autoritarnu knjigu?

Centar za cenzuru na nivou vlade

CDU je bio zauzet u Velikoj Britaniji, radeći kao mašina za cenzuru među odeljenjima, povezujući tačke između privatnih kompanija, platformi društvenih medija i neprofitnih organizacija kako bi kontrolisali šta javnost vidi i čuje. Ova jedinica nije samo neka nasumična birokratska kancelarija – ona uključuje komponente britanskih obaveštajnih službi, spoljnopolitičkog aparata i pojedince direktno povezane sa Jedinicom za nacionalnu bezbednost premijera. Dakle, kada predlažu da SAD stvore centralizovano čvorište koje će voditi sopstveni program cenzure, preporuka ima određenu težinu. Ideja je jednostavna: sve na jednom mestu za gušenje govora koji vlada ne voli.

I naravno, udružili su se sa privatnim kompanijama kako bi označili sadržaj koji osporava narativ koji je odobrila država. Ovaj prijatan aranžman je napravljen da izgleda kao saradnja, ali to je zapravo samo pritisak vlade prerušen u „partnerstvo“. Kada vlada kontroliše narativ, glasovi neslaganja nemaju šanse.

Zakonodavstvo za održavanje pokornosti velikih tehnoloških kompanija

Jedna od ključnih tačaka ovog sastanka bila je preporuka CDU-a da vlade donesu zakon kojim bi se kompanije društvenih medija primorale da se povinuju. Zašto samo gurati platforme da cenzurišu govor kada ih možete naterati zakonom? Britanski pristup je bio da se zakonom utvrde granice slobode govora, dajući im moć da kažnjavaju kompanije koje odbijaju da prate liniju. To je način vlade da osigura da nijedan izvršni direktor tehnološke kompanije iznenada ne dobije savest i odluči da zaštiti pravo javnosti da slobodno govori.

Bajden-Haris administracija je bila više nego voljna da sasluša. Nije bilo dovoljno pritiskati Big Tech iza zatvorenih vrata – tražili su pravni okvir koji bi garantovao poštovanje. Ono što je CDU postavio bio je put da se osigura da platforme rade ono što im je rečeno, ili inače. Ovde se nije radilo o zaštiti javne bezbednosti, već o kontroli toka informacija po svaku cenu.

Globalna cenzura: timski napor

Zašto se zaustavljati na nacionalnoj cenzuri kada je možete uzeti globalno? CDU je naglasio važnost koordinacije napora cenzure na međunarodnom nivou. Na kraju krajeva, kakva je korist od strogo kontrolisanog narativa u SAD ako vaši građani mogu samo da budu na internetu i čuju šta se dešava od nekoga u drugoj zemlji? Rešenje? Radite sa stranim saveznicima i multilateralnim institucijama kako bi priča bila direktna širom sveta. Globalni plan cenzure osigurava da dosadne činjenice ne prođu kroz pukotine, bez obzira odakle potiču.

Američki Stejt department bio je spreman da uskoči u ovo, a Bajden-Haris administracija je bila željna da se pridruži vladama istomišljenika. Sve je to deo međunarodnog napora da se informacije održe samo u jednom pravcu – odozgo nadole.

Izborno vreme: cenzura u fokusu

Nije iznenađenje da je izborno vreme kada mašina za cenzuru zaista pređe u visoku brzinu. Otprilike u ovom periodu, CDU je uspostavio svoju „Centralnu izbornu ćeliju“, kancelariju zlokobnog zvuka posvećenu pojačavanju napora za suzbijanje tuđih mišljenja. Ideja je bila da se osigura da „pogrešni“ ljudi ne budu saslušani u pogrešno vreme. SAD su pažljivo zabeležile ovu strategiju, spremajući se da još jače pritisnu dugme za cenzuru kada je to najvažnije.

I kako je odvojena parnica AFL-a otkrivena, ova javno-privatna partnerstva između vlade i tehnoloških kompanija su nastavila da se razvijaju. Bajdenova administracija nastavila je sa sopstvenom verzijom cenzurnog saveza sve do 2024. godine, mrežom kontrole koja je bila okrenuta ka tome kako bi javnost držala pod kontrolom.

Uzmimo, na primer, Grupu stručnjaka za obaveštajnu službu. Ako ime zvuči jezivo, to je zato što jeste. Ovo je bila još jedna stvar koju je AFL uspeo da obori na sudu — orvelovski eksperiment u kome je političko neslaganje, posebno od Trampovih pristalica, preimenovano u „pretnje od domaćeg terorizma“. Pošto je ova grupa raspuštena, jasno je da AFL pažljivo prati, ali to ne znači da su zupčanici vladine cenzure prestali da se okreću.

Prava pretnja slobodi govora

Dokumenti sa ovog sastanka 2021. povlače zavesu o tome kako levičarske vlade širom sveta rade ruku pod ruku na suzbijanju slobode govora. Ideja da se radi o zaustavljanju dezinformacija je izgovor koji oni daju, ali realnost je mnogo mračnija. Ovde se radi o moći – držanju pristupa javnosti informacijama pod strogom kontrolom i obezbeđivanju da „pogrešne“ ideje nikada ne postanu popularne.

Ova inicijativa Ujedinjenog Kraljevstva već je snosila posledice u stvarnom svetu. Oktobra 2023. stupio je na snagu Zakon o bezbednosti na mreži Ujedinjenog Kraljevstva, dozvoljavajući britanskim zvaničnicima da prete pravnim postupkom—uključujući izručenje i zatvaranje američkih državljana—ako su njihove aktivnosti na društvenim medijima u suprotnosti sa standardima britanske cenzure. To je hrabar, ako ne i apsurdan, pokušaj proširenja britanske cenzure preko Atlantika.

U međuvremenu, u Sjedinjenim Državama, sve ovo je poznato. Još 2019. godine, tadašnja senatorka Kamala Haris već je pozivala Ministarstvo pravde (DOJ) da se oštro obruši na kompanije društvenih medija koje su dozvoljavale „dezinformacije“. Nije slučajno što se sada, kada je potpredsednik, te ideje realizuju.

Transatlantski savez za cenzuru

Odvojena istraga koju je sproveo AFL otkrila je da je Bajden-Haris administracija već neko vreme uzimala beleške iz britanske cenzure. Konkretno, administracija je zatražila preporuke o politici od Centra za suzbijanje digitalne mržnje (CCDH), iste grupe koja je pomogla u postavljanju temelja za britanski Zakon o onlajn bezbednosti. Ne zadovoljavajući se samo novčanom kaznom tehnološkim kompanijama, Bela kuća je istražila korišćenje tužilaštva Ministarstva pravde i sprovođenja akcija Federalne trgovinske komisije (FTC) kako bi kaznila platforme koje ne uspevaju u dovoljnoj meri da cenzurišu „onlajn uznemiravanje“. Prevod? Ako kompanije ne igraju kako je naručeno, vlada će pokrenuti pravne mere.

Deo plana CDU-a uključuje uspostavljanje redovnih linija komunikacije između vlada i platformi društvenih medija. Drugim rečima, vlade usmeravaju platforme o tome šta cenzurisati. Ovo je više od obične sugestije – ovo su „pouzdani odnosi sa označavanjem“. Kada vlada označi objavu, očekuje se da platforma deluje. Upravo ovo ponašanje navelo je AFL da podnese tužbu koja je sada razotkrila ove dokumente. Zloglasna postavka „odnosa od poverenja” bila je živa i zdrava u Bajden-Haris administraciji mnogo pre nego što je ovaj sastanak uopšte održan. Prethodna saopštenja iz AFL-ove parnice protiv CDC-a i NSC-a potvrdila su da je administracija već suzbila Big Tech, sa jasnim ciljem: ućutkati glasove neslaganja pre nego što steknu privlačnost.

Globalni pritisak, koordinirana cenzura

Strategija CDU nije bila ograničena na potiskivanje domaće cenzure; oni su je aktivno izvozili. Ministarstvo spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva angažovalo je svoj spoljnopolitički aparat da pomogne drugim zemljama da usvoje sličnu taktiku cenzure, i podstaklo je SAD da učine isto. Ovaj pristup se nije odnosio samo na rukovanje dezinformacijama unutar granica – radilo se o ujedinjenju vlada kako bi se izvršio kolektivni pritisak na platforme širom sveta.

Prema CDU-u, jedna od „značajnih prednosti“ ovog međunarodnog pristupa je što bi lakše podstakao saradnju platformi. Osnovna poruka? Kada se sve vlade širom sveta oslanjaju na Big Tech da sprovedu iste politike cenzure, kompanijama postaje mnogo teže da se odupru. Američki Stejt department, koji je očigledno bio voljan učesnik, odražavao je napore Ujedinjenog Kraljevstva igrajući sopstvenu ulogu u ovom globalnom orkestru cenzure.

U stvari, Velika Britanija je ponosno reklamirala svoj bliski radni odnos sa SAD, Australijom, Kanadom i sve većim brojem drugih zemalja. Do 2021. CDU je imala bilateralne odnose sa još 20 nacija, što je postavilo pitanje: koliko se još vlada od tada pridružilo ovom međunarodnom cenzorskom savezu? Jasno je da ovo nije samo domaće pitanje – to je globalni napor punog obima da se kontrolišu tokovi informacija. Kao odgovor, AFL je pokrenuo istragu o tome da li se Stejt department Bajden-Haris administracije oslanja na platforme kao što su Telegram i X (bivši Tviter) zbog odbijanja da se pridržavaju cenzure.

Cenzura preko multilateralnih kanala

Prezentacija CDU-a nije samo istakla direktnu vladinu intervenciju, već je istakla i ulogu multilateralnih institucija u guranju globalne cenzure. Oni su ukazali na platforme kao što su Mehanizam za brzo reagovanje G7 i Međuagencijska platforma Ujedinjenih nacija za kulturu za održivi razvoj (IPCSD) kao ključne alate za ujedinjenje vlada u borbi protiv „dezinformacija“. Ali šta zapravo znači „dezinformacija“ u ovom kontekstu? To je šta god ove vlade žele da znači – pogodno fleksibilno da služi političkim ciljevima.

Logotipi velikih međunarodnih institucija poput NATO-a, Međunarodnog krivičnog suda (ICC) i Evropskog centra za izvrsnost u borbi protiv pretnji bljesnuli su pod naslovom CDU „Međunarodna obuka i sposobnost“. Ovo nisu samo mali igrači u igri; ovo su neke od najvećih i najmoćnijih organizacija na svetu. Njihovo učešće u ovim koordinisanim naporima cenzure čini jednu stvar jasnom: ne radi se o zaštiti ljudi od lažnih vesti – radi se o učvršćivanju vladine kontrole nad globalnim narativom.

Rastuća plima autoritarizma

Ova najnovija serija dokumenata otkriva zabrinjavajući trend. Ono što je počelo kao pritisak vlade da se suprotstavi navodnim dezinformacijama tokom pandemije preraslo je u globalni pokret za kontrolu govora u neviđenim razmerama. Radeći u korak sa međunarodnim saveznicima i multilateralnim institucijama, Bajden-Haris administracija, zajedno sa drugim levičarskim autoritarnim vladama, gura narativ da nema alternative cenzuri. To je strategija osmišljena da polako zateže uzde slobodi govora, uz tvrdnju da je to za veće dobro.

Zastrašujući zaključak je sledeći: kako vlade i tehnološke kompanije bliže sarađuju, cenzura postaje ne samo mogućnost već dobro podmazana mašina. Ovaj međunarodni savez, koji vode zemlje poput Velike Britanije i koji omogućavaju SAD, postavlja scenu za budućnost u kojoj vaše pravo da slobodno govorite sve više zavisi od toga da li je vaš govor u skladu sa onim što vlada smatra prihvatljivim. A sa bilateralnim partnerstvima i multilateralnim institucijama uključenim u to, ovaj globalni pokret cenzure ne pokazuje znake usporavanja.

Nulta Tačka/InfoWars