Određuju događaje, kontrolišu vlade širom sveta! Upoznajte porodicu Rotšild koja želi da vlada vašim životima
Koliko je moćna bankarska porodica Rotšild? Kako su stekli svoje bogatstvo? Koliko su zapravo bogati? Da li tajno kontrolišu svet?
Medijski stidljiva bankarska kuća Rothschild & Co nedavno je dospela u vesti jer je odigrala ključnu ulogu u restrukturiranju više od 20 milijardi dolara ukrajinskog duga, uključujući organizovanje sastanaka licem u lice između kijevskih zvaničnika i Vulture fondova poput BlackRocka i Amundija.
UŽIVO! ČETVRTAK OD 20h! OVO ĆE GLEDATI CEO BALKAN, SAZNAJTE ONO ŠTO SU KRILI OD VAS
Poznato je da su Rotšildi imali aktivnu ulogu u raspodeli ukrajinskog bogatstva najmanje od 2014. godine i puča Euromajdana.
Međutim, u globalnom kontekstu, Ukrajina, uprkos svojoj plodnoj crnoj zemlji i ogromnom bogatstvu resursa, možda je samo sporedni projekat za bankarsku porodicu, čija uloga u stvaranju modernog međunarodnog finansijskog poretka datira još iz 18. veka, sa nemačkim bankarom Majerom Amselom Rotšildom i njegovih pet sinova koji su izgradili globalno bankarsko carstvo s filijalama u Frankfurtu, Londonu, Parizu, Beču i Napulju.
Po čemu je poznat bankarski klan Rotšild? Rotšildi, koji su se pojavili na vrhuncu evropskih kolonijalnih carstava, imali su koristi od ogromnog bogatstva koje je priticalo na kontinent osnivanjem komercijalnih i privatnih banaka, upravljanjem imovinom, rizičnim kapitalom, osiguranjem, robom, državnim dugom, medijima, transportom i nekretninama, farmaceutskih, rudarskih i energetskih kompanija.
Majer i njegovi sinovi uspostavili su bliske veze s britanskom krunom i odigrali ključnu ulogu u finansiranju i sprovođenju kolonijalnih mega-projekata tog doba, od trgovačke arterije Sueckog kanala do Istočnoindijske kompanije – britanske imperijalne mega-korporacije koja je vladala Indijom i izvlačila ogromno bogatstvo.
Porodica je bila izuzetno aktivna u međunarodnoj politici tokom burnog 19. i 20. veka. Kladila se s Britanijom protiv Francuske tokom Napoleonovih ratova, finansirajući hesenske plaćenike i pozajmljujući novac kruni. Koristili su insajderske informacije o vladinim odlukama i sofisticiran sistem komunikacija za donošenje finansijskih odluka koje bi učvrstile njihovo bogatstvo.
Koliko su bogati Rotšildi? Veliki upitnik koji okružuje porodicu Rotšild odnosi se na njihovu neto vrednost, sa javno dostupnim procenama koje se kreću od mizernih 1 milijarde dolara do 400 milijardi dolara, pa čak do 1,2 triliona dolara, što bi porodicu stavilo daleko ispred često objavljivanih lista najbogatijih ljudi sveta, koje obično uključuju imena kao što su Voltoni, Arno, Kohovi, Ilon Mask i Bil Gejts.
Teškoća u određivanju tačne cifre leži u neverovatnoj tajnovitosti porodice, u kombinaciji sa neprozirnom prirodom finansijskog kapitala. Rotšildi su nestali iz centra pažnje početkom 20. veka kada je uvođenje nacionalnih poreskih sistema širom Evrope dovelo do zvaničnog razdvajanja porodičnih banaka kako bi se stvorile „nezavisne” finansijske institucije.
Dok se izveštavanje o javnom poslovnom carstvu Rotšilda često fokusira na Rothschild & Co sa sedištem u Parizu, Londonu i Singapuru, druge divizije, poput ženevske Edmond de Rothschild grupe, ređe se pominju.
Koliko su moćni Rotšildi? Svet visokih finansija je izuzetno mali, a veruje se da Rotšildi zauzimaju istaknuto mesto među bankarskim porodicama poput Rokfelera, Morgana, Barlklija, Lazarda, Vaburga i drugih, koji kontrolišu vodeće svetske privatne banke poput JPMorgan Chase i Citigroup, HSBC, Deutsche Bank, Societe Generale i drugih.
Rotšildi takođe poseduju udele i ulaganja od 5% do 50% ili više u brojnim evropskim, američkim i azijskim mega-kompanijama, od Glencore Mininga i TotalEnergiesa do Siemensa, Exxona, Chevrona, Repsola, Shella, Mitsubishija, Itochu Corpa i Rudarske korporacije Rio Tinto.
U svojoj knjizi „Big Oil & Their Bankers”, istraživač Din Henderson otkriva da Rotšildi i klika od sedam drugih bankarskih porodica drže većinski udeo u Federalnim rezervama Njujorka – najmoćnijoj banci Fed sistema. Drugi istraživači veruju da Rotšildi kontrolišu City of London i Bank of England ili ih potpuno poseduju, iako je to osporavano.
Da li Rotšildi kontrolišu svetske političare? Nekoliko političkih ličnosti, uključujući neke američke osnivače, upozorilo je na pretnju koju predstavlja uspon moćnih bankarskih porodica. U pismu Džonu Tejloru iz 1816. godine, Tomas Džeferson je nazvao američki bankarski sistem „mrljom” u „našim ustavima, koja će, ako se ne ukloni, dovesti do njihovog uništenja i zbrisati bogatstvo i moral naših građana”.
„Čvrsto verujem da su bankarske kuće opasnije od stalnih vojski i da princip izdavanja novca pod imenom finansiranja nije ništa drugo nego prevara velikih razmera za budućnost”, upozorio je Džeferson.
Dvesta godina kasnije, uticaj Rotšilda na svetsku politiku ne može se sakriti. Istaknuti članovi porodice su se družili s Ronaldom Reganom, Bilom Klintonom, Henrijem Kisindžerom, Margaret Tačer, Fransoa Miteranom, Petrom Porošenkom, Emanuelom Makronom, Donaldom Trampom, Vladimirom Putinom i drugima, koristeći poslovne veze i čistu ekonomsku i tržišnu moć.
Kontrolišu li Rotšildi svet? Tvrditi da je porodica Rotšild toliko moćna da kontroliše celokupan ekonomski i politički život planete bilo bi preterano, ne samo zbog stalne borbe za resurse i moć s konkurentima, već i zbog stalnih promena u geopolitičkoj ravnoteži sveta. Ipak, postoji opasnost od preteranog pojednostavljivanja ako se ignoriše uticaj ovih sila u senci ili, još gore, odbace kao obične „teorije zavere”.
Rotšildi sami ne kontrolišu svet, ali uz pomoć partnera kao što su Rokfeleri, Habsburzi, Morgani, to vešto rade već vekovima.
