Počinje samit o „Paktu Budućnosti“ u Ujedinjenim Nacijama – Nacrt dokumenta se krije od javnosti
Pošto je Samit budućnosti za samo nekoliko dana, šira javnost nije videla konačni nacrt sporazuma Pakta za budućnost.
Države članice Ujedinjenih nacija završile su 13. septembra četvrti nacrt dokumenta Pakta za budućnost, za koji se očekuje da će biti potpisan ovog vikenda na Samitu budućnosti u Njujorku.
Budući da Samit treba da počne u nedelju, a „Dani akcije“ za Samit počinju u petak, malo je verovatno da će javnost videti konačnu verziju dokumenta pre nego što ga potpišu sve 193 zemlje članice UN-a.
Samit budućnosti održava se tokom 79. zasedanja Generalne skupštine UN-a. Samit je u pripremi najmanje od 2022. godine, nakon ponovljenih poziva generalnog sekretara UN-a Antonija Gutereša da preusmeri finansijska sredstva kako bi se što brže ispunili ciljevi Agende 2030, koju su UN postavile 2015. godine.
Četvrto izdanje Pakta za budućnost stavljeno je u proceduru „ćutanja“ 13. septembra do ponedeljka uveče. Tokom ovog perioda od 72 sata, nacrt se šalje svim državama članicama. Ukoliko u postupku „ćutanja“ nema prigovora, nacrt se prihvata. Ako se ćutanje „prekine“ primedbama država članica, izdaje se dodatni nacrt.
NE PROPUSTITE NAJNOVIJU EPIZODU PODKASTA MARIO ZNA
UN nisu objavile da li su države članice prekinule ćutanje ili da li je nacrt prihvaćen kao konačno izdanje. Peta revizija nije objavljena do trenutka pisanja ovog članka.
Uprkos nedostatku transparentnosti konačnog nacrta Pakta, između treće i četvrte revizije napravljene su značajne promene.
Konkretno, reference na „Platforme za hitne slučajeve“ uklonjene su iz četvrte revizije Pakta za budućnost. Treći nacrt Pakta je glasio (naglasak dodat):
„(a) Pristupanje razmatranju protokola država članica za sazivanje i operacionalizaciju platformi za hitne slučajeve zasnovanih na fleksibilnim pristupima za odgovore na različite složene globalne šokove, uključujući kriterijume za pokretanje i ukidanje platformi za hitne slučajeve, osiguravajući da se platforme sazivaju za konačan period i neće biti stalna institucija ili entitet.
(b) Osigurati da sazivanje platformi za hitne slučajeve podržava i dopunjuje odgovor glavnih organa Ujedinjenih nacija, relevantnih subjekata Ujedinjenih nacija, tela i mehanizama za koordinaciju Ujedinjenih nacija…”
Taj isti deo sada glasi:
„(a) Razmotriti pristupe za jačanje odgovora sistema Ujedinjenih nacija na složene globalne šokove, unutar postojećih nadležnosti i u konsultaciji sa državama članicama, koji podržavaju, dopunjuju i ne dupliraju odgovor glavnih organa Ujedinjenih nacija, relevantnih subjekata UN-a, koordinacionih tela i mehanizama UN-a i specijalizovanih agencija koje imaju mandat da reaguju na vanredne situacije…“
Uklanjanje platformi za hitne slučajeve je značajno jer su upravo te platforme trebalo da budu mehanizam kojim UN deluje u slučaju proglašenja vanrednog stanja. Treći nacrt Pakta navodi da će platforme za hitne slučajeve biti „sazivane samo na ograničen period“ i da neće biti stalna institucija ili entitet u pogledu nacionalnog suvereniteta. Ove izjave su verovatno bile usmerene ka kritikama UN-a koje su strahovale da će platforme biti iskorišćene za davanje novih zakonskih ovlašćenja UN-u.
Sada, umesto platformi za hitne slučajeve, dokument se fokusira na razmatranje načina da se „ojača“ „odgovor sistema“ UN-a na „složene globalne šokove“. Ovo bi mogla biti privremena pobeda za pristalice nacionalnog suvereniteta i nezavisnosti. Međutim, javnost neće sa sigurnošću znati dok ne bude objavljen konačni dokument.
UN i dalje tvrde da se svet suočava sa „globalnim šokovima“. UN definišu „složene globalne šokove“ kao događaje koji „imaju ozbiljne remetilačke i štetne posledice za značajan deo zemalja i globalnu populaciju“. Ovi šokovi bi zahtevali „multidimenzionalnu reakciju sa više zainteresovanih strana i sa celokupnim društvom“.
U okviru „Akcije 56“, četvrti nacrt Pakta za budućnost poziva na jačanje „međunarodnog odgovora na složene globalne šokove“.
TLAV je ranije izvestio da diskusije o „globalnim šokovima“ i pozivi za platformu za hitne slučajeve podsećaju na prethodne pozive UN-a da proglase vanredno stanje na planeti. Iako je jezik u vezi sa platformama za hitne slučajeve uklonjen, važno je razumeti koren ovih diskusija i poziva za proglašenje vanrednog stanja na planeti.
Organizacije povezane sa UN-om, poput Komisije za upravljanje klimom (CGC), pozivaju na takvu deklaraciju tokom protekle godine.
Krajem novembra 2023. godine, neposredno pre otvaranja Konferencije UN-a o klimatskim promenama COP28, Komisija za upravljanje klimom objavila je izveštaj pod nazivom Upravljanje našom planetarnom vanrednom situacijom. U ovom izveštaju, CGC nastavlja svoje zalaganje za ažuriranje ideja o upravljanju.
Poziv za planetarnu hitnu pomoć može se pratiti do zloglasne, ali opskurne grupe, Rimskog kluba. U izveštaju CGC-a iz novembra 2023. godine čak se napominje da je vera u „polikrizu“ „prepoznata u radu Planetarnog projekta za vanredne situacije Rimskog kluba“. Ova referenca na Rimski klub otkriva još jedan razlog zašto bi javnost trebalo da bude zabrinuta zbog pritiska za proglašenje planetarne vanredne situacije i tvrdnji o prelasku planetarnih granica.
Rimski klub poziva na proglašenje vanrednog stanja na planeti još od najmanje 2019. godine, kada je objavljen njihov Planetarni plan za vanredne situacije. Taj plan je ažuriran u avgustu 2020. godine, nakon početka pandemije COVID-19. Plan za vanredne situacije Rimskog kluba opisan je kao „mapa puta za vlade i druge zainteresovane strane da promene naša društva i ekonomije kako bi se vratila ravnoteža između ljudi, planete i prosperiteta“.
„Turbo punjenje“ Agenda 2030
Kao i kod prethodnih verzija, klimatske promene i dalje predstavljaju glavnu komponentu četvrtog nacrta Pakta za budućnost. Akcija 12 nacrta navodi: „Mi ćemo planirati budućnost i ojačati naše kolektivne napore da podstaknemo punu implementaciju Agende za održivi razvoj 2030. godine i dalje.“
Nacrt takođe poziva UN da „značajno ubrzaju napredak“ ka ciljevima UN-a za održivi razvoj, jačanjem uloge Političkog foruma na visokom nivou o održivom razvoju (HLPF) kao „glavne platforme“ za reviziju agende održivog razvoja. HLPF, deo Generalne skupštine Ujedinjenih nacija i Ekonomskog i socijalnog saveta UN-a, odgovoran je za politiku održivog razvoja cele organizacije.
Dokument takođe poziva na sazivanje HLPF-a u septembru 2027. godine kako bi se razmotrilo unapređenje održivog razvoja do 2030. i dalje, kao prioritet i u centru našeg rada.
Ovo signalizira da će HLPF postati sve važniji u završetku Agende 2030.
