UN predlažu Globalnu veštačku inteligenciju za suzbijanje „dezinformacija“

Postoji vic o Ujedinjenim nacijama. Ide otprilike ovako: ako želite da se nešto uradi sa maksimalnom promišljanjem i minimalnom brzinom, zamolite UN da to preuzmu. To nije baš neuobičajeno, ali u svetu globalnog upravljanja to je istina. Ali sada, u svetu koji je pun algoritama, dezinformacija i veštački inteligentnih bića koja, za razliku od mališana, nikada ne spavaju, UN su odlučile da uđu u ring veštačke inteligencije. Da, iste one UN koje još uvek pokušavaju da nateraju sve 193 svoje države članice da se dogovore šta će biti za ručak.

Dakle, šta se ovde dešava? Novi izveštaj sugeriše da Ujedinjene nacije žele da uspostave sopstvenu AI uslugu čuvanja dece. Zamislite nešto slično Međuvladinom panelu o klimatskim promenama, ali umesto da pokušava da nas spase od topljenja glečera, ovde je da nas spase od budućnosti vođene veštačkom inteligencijom u kojoj su lažni video snimci navodno veliki problem.

Ovde smo dobili kopiju izveštaja za vas.

Ali pre nego što zaronimo u preporuke ovog izveštaja, hajde da se pozabavimo najvažnijem pitanjem: da li su UN, svetski centar za ljubazno neslaganje i razvodnjene rezolucije, zaista opremljene da održe korak sa nečim poput veštačke inteligencije?

AI: Divlji zapad ili samo još jedan dan u sajber prostoru?

Izveštaj je zabrinjavajući zbog potencijala veštačke inteligencije da širi dezinformacije, što je savremeni ekvivalent namernom šaputanju pogrešnog odgovora u igrici telefona, ali na globalnom nivou. Svi smo videli te deepfake i mimove, poput onih u kojima je Tom Kruz nekako svuda i nigde odjednom. Ali, prema UN, ovo nisu samo trikovi za TikTok zabave; oni su pretnja demokratiji, istini i – budimo realni – verovatno svetskoj ekonomiji.

Nema praštanja, odgovaraće svi oni koji nam uništavaju živote | Miša Bačulov | Mario Zna, 295 Uživo

Uđite u predloženi panel za čuvanje dece sa veštačkom inteligencijom, ili kako bi ga UN nazvale (jer svemu treba zabavan akronim), nešto poput Globalne radne grupe za veštačku inteligenciju za univerzalnu bezbednost. Cilj? Da okupi 193 države članice sveta u jednu prostoriju – praktično, naravno – i natera ih da se dogovore o tome kako sprečiti veštačku inteligenciju da izazove potpuni haos.

Alondra Nelson, članica savetodavnog tela koju su Bela kuća i Stejt department ljubazno pozajmili UN, to najbolje kaže: „Postoji globalni konsenzus o potencijalnim prednostima i pretnjama veštačke inteligencije. Hajde da ovo razložimo. „Konsenzus“ ovde verovatno znači da su se složili da je zastrašujuće, i više od toga? Pa, sretno. Nelsonin entuzijazam naglašava delikatan, i usuđujem se da kažem, naivni optimizam koji je potreban da se preuzme nešto tako ogromno kao što je veštačka inteligencija.

Regulativa za sve—ali posebno za globalni jug

Evo gde stvari postaju zanimljive. Ne samo da izveštaj opisuje sjajno novo telo veštačke inteligencije, već takođe poziva na fond koji bi pomogao globalnom jugu da se uključi u akciju. Zamislite to: zemljama koje još uvek rešavaju probleme sa Wi-Fi-om rečeno je da su sada deo međunarodne regulatorne zajednice AI. Nije sasvim apsurdno – pomoći ovim zemljama da razviju mehanizme upravljanja je ključno – ali je pomalo kao da ključeve automobila predate nekome ko nikada nije vozio. Naravno, oni mogu da uče, ali možda ne brzinom od 100km na sat, koliko se brzo AI kreće ovih dana.

Džordž Soroš će preuzeti kontrolu nad više od 200 radio stanica samo nekoliko nedelja pre izbora u SAD https://t.co/s7wR3oj0b7

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 25, 2024

I dok smo već kod toga, hajde da pričamo o ravnoteži snaga. Kina i SAD imaju svoja razmišljanja o tome kako regulisati AI. SAD, naravno, žele „sigurnu, bezbednu i pouzdanu“ veštačku inteligenciju, što zvuči divno dok se ne setite da „pouzdano“ obavlja najteži posao tamo. U međuvremenu, Kina se bavi „saradnjom“ i osiguravanjem da svi imaju pristup veštačkoj inteligenciji, koja, u zavisnosti od toga kako je tumačite, može značiti bilo šta, od prijateljskog deljenja tehnologije do globalne sajber dominacije.

Ali zapravo, ne radi se samo o tehnologiji. Radi se o moći da se kontroliše naracija. I tu leži problem: ko može da odluči šta se smatra istinom u dobu u kome bi veštačka inteligencija potencijalno mogla da proizvodi stvarnost na zahtev? Dezinformacije mogu biti varnica, ali sloboda govora je žar, a jedan pogrešan potez mogao bi da zapali globalnu debatu zbog koje ratovi na Tviteru izgledaju pitomi.

Hoće li nas UN spasiti od naših sopstvenih kreacija?

Dakle, šta je sledeće? Sve se svodi na detalje implementacije. I ako ste ikada pročitali sitni pečat na bilo čemu, znate da tu živi đavo. Ujedinjene nacije možda idu na problem, ali govorimo o igraču koji pokušava da pogodi houmran dok se lopta kreće brzinom svetlosti – i verovatno je hologram.

Nulta Tačka/InfoWars