Ako Hezbolah padne, otvaraju se vrata sukobu između Izraela i Irana

Tramp je upravo naglasio svoje protekcionističke planove za zone „ultra-niskih poreza i propisa“, imenovavši „proizvodnog ambasadora“ da ubedi firme da se presele u SAD, i da „američki radnici više neće biti zabrinuti zbog gubitka posla u stranim zemljama. Umesto toga, strane nacije će biti zabrinute da će izgubiti posao u Americi.” Ekonomisti su zaprepašteni kada tržište u razvoju uspostavlja zone sa niskim porezima i regulacijom i lobira kod zapadnih firmi da tamo prebace proizvodnju, uz gubitak radnih mesta. Ekonomisti kažu da jedan slučaj uključuje više cene, a drugi niže cene. Ukratko, moralnost ciljanja na industrije i radna mesta drugih država se vrti oko cene, a ne vrednosti. To je hladna, teška realpolitička logika za liberalni humanistički Zapad, koja se nikada ne primenjuje na to kako se neko odnosi prema sopstvenoj porodici: politički, onda je pitanje kako se definiše „porodica“.

Ipak, protekcionizam je bio zapanjujuće uspešan za SAD u prošlosti; i Nemačka; i Evropa; Japan; Južna Koreja; i Kina – svi su to iskoristili da se popnu na lestvici razvoja. Pretpostaviti da je sve što dobijate od carina inflacija znači tvrditi da bi SAD danas trebalo da budu isključivo prodavac robe kakva je bila u 18. veku; Evropa bi trebalo da kupuje britansku robu i prodaje joj hranu pošto se Velika Britanija prva industrijalizovala; a Japan, Južna Koreja i Kina bi trebalo da budu specijalisti za pirinač, a ne za tehnologiju. Vidite koliko su ovi argumenti smešni, a svima nam je bolje da nisu, čak i kroz protekcionizam. Da, tarife mogu biti „porez na potrošače“ ako pretpostavite da se ništa ne menja osim cene. Međutim, ako generišu veće ili bolje plaćene poslove i povećaju proizvodnju da bi se postigla ekonomija obima, tarife mogu biti umereno inflatorne i glavni podsticaj industrijskom rastu.

Nema praštanja, odgovaraće svi oni koji nam uništavaju živote | Miša Bačulov | Mario Zna, 295 Uživo

Danas dobijamo govor Harisove da stavi meso na riblji kostur njenog ekonomskog plana: iste strateške američke tarife za Kinu iz Bajdenove ere (?) – u kom slučaju, ‘zabluda o strateškim materijalima’ kaže da će uslediti mnogo više kontrola, poput zabrane kineskog softvera za električna vozila, de facto zabrane kineskih električnih vozila; 25.000 dolara za kupce kuće prvi put – kada je to pokušano u Australiji, ovo je podiglo cene kuća za isti iznos; poreska olakšica od 50.000 dolara za MSP; i akcije protiv „povećanja cena“.

Po pitanju cena, ekonomisti su ponovo zgroženi. Isti ljudi koji misle da su niže cene bolje nego visoke, nemaju problema ako koncentrisana korporativna moć osigurava da više cene postanu ugrađene jer zgodno pretpostavljaju da se oligopoli ne mogu desiti bez vlade. Naravno, ekonomska istorija i radikalni levičari poput Adama Smita su jasni da se privatni oligopoli dešavaju, a vlade mogu da ih razbiju, a cene padaju kada se to dogodi. Međutim, anti-trust je spor, sporan proces u demokratiji. Brži put je direktna kontrola cena, kao što je Tramp takođe zagovarao u vezi sa stopama kreditnih kartica ne višim od 10%. Takve Dioklecijanove metode mogu značiti nestašicu robe na koju su mnoga tržišta u razvoju navikla.

Nekoliko dana nas deli od štrajka u luci na istočnoj obali SAD koji bi mogao da parališe logistiku. Konsenzusne prognoze ekonomista za četvrti kvartal ne pokazuju dostupnost i cene robe, a tržišta misle da smo rešili probleme u lancu snabdevanja kada smo upravo imali manju potražnju za robom.

Jedan od retkih naftaša američke mornarice upravo se nasukao. To znači da ključni deo hegemonističke američke flote ne može dopuniti gorivo na moru: izvršite vojnu matematiku u odnosu na rastuće geopolitičke tenzije, i pošto su SAD već izgubile efektivnu kontrolu nad Crvenim morem i Sueckim kanalom. Što je još gore, nove naftne kompanije neće biti izgrađene godinama zbog niskog kapaciteta u SAD i visokog američkog duga i birokratije.

Džordž Soroš će preuzeti kontrolu nad više od 200 radio stanica samo nekoliko nedelja pre izbora u SAD https://t.co/s7wR3oj0b7

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) September 25, 2024

Tenzije na Bliskom istoku će ostati visoke. Izrael je promenio strategiju protiv Hezbolaha i nastaviće da ga napada sve dok se milicija ne povuče iz južnog Libana i izjavi da će prestati da ispaljuje projektile. Dok nijedna strana ne želi rat, logika teče samo u tom pravcu. Izrael će pojačati svoje udare dok Hezbollah ne popusti, što može dovesti do rata. Hezbollah i/ili Iran mogli bi odgovoriti na način koji pokreće rat—u trenutku pisanja, sirene za uzbunu su se oglasile u Tel Avivu. Ako Hezbollah padne, to bi moglo otvoriti put za sukob između Izraela i Irana.

Zapad nema vođstvo po ovom pitanju. Evropa je podeljena, kao i obično, premijer Velike Britanije je upravo pokazao svoju geopolitičku gravitaciju izjavom da Hamas mora da „oslobodi kobasice“, a SAD se povlače zbog predstojećih izbora. SAD takođe i dalje imaju obrnut Vegetiusov stav: neimenovani visoki zvaničnik je upravo izjavio: „Ne mogu da se setim, barem u skorije vreme, perioda u kojem je eskalacija ili intenziviranje dovelo do fundamentalne deeskalacije i dovelo do duboke stabilizacije situacije.” Recite to Putinu ili onima koji savetuju Ukrajinu, a šta kažete na to da je Izrael uništio irački nuklearni program 1981? Zaista, SAD koje su upravo prihvatile UAE-članicu BRICS-a kao glavnog odbrambenog partnera moglo bi biti preteča onoga što se dešava sa Saudijcima. U tom slučaju, Izrael je snažno udario Hezbolah, umesto da izbegne sukob, i to je verovatno bio ključni motiv za promenu geostrategije/ekonomskih odluka nekih regionalnih država.

Tržišta takođe „ne uče“ ništa o Kini. Blumberg opisuje PBOC kao „jednu od najhrabrijih političkih kampanja u decenijama“. Smanjenje stope od 20 baznih poena, RRR od 0,5% i smanjenje stope na hipoteke koje do sada nisu pomogle? Otkup akcija i sredstva brokerima naspram kolaterala neželjenih akcija da bi se pomoglo u kupovini drugih neželjenih akcija? Tržišta koja ne čitaju Marksa ne uče „fiktivni“ naspram „produktivnog“ kapitala, i da je samo ovo drugo važno za Peking. S obzirom da SAD zabranjuju njihova električna vozila i govore o tarifama, američka mornarica ima sve manje brodova za prevoz nafte, a Bliski istok se rasplamsava, kineski geostratezi bi naravno tvrdili da je njihov prioritet sada povećanje akcija: izvinite, mislim na američki. U stvarnosti, Kina je upravo ispalila lažni ICBM u Pacifik, dospevši čak i na naslove finansijskih tržišta na trenutak. Ipak, ako Fed nastavi da razmišlja o fiktivnim stvarima, a ne o naftašima američke mornarice, kineska strategija bi, hipotetički, mogla biti stvarni podsticaj koji ponovo podiže cene roba i inflaciju u SAD.

Dok se sve ovo odigrava, Blumberg vidi priču ne samo o još jednom smanjenju Fed-a za 50 bps, što znači da smo za nedelje prešli sa 50/50 na 50-50, već o hitnim rezovima unutar sastanka! Čini se da neki ljudi ne uče ni o politici, ni o ekonomskoj državnosti, ni o logistici, ni o naftašima, ni o geopolitici, ni o 1970-im.

Dozvolite mi da završim sa još jednim bušizmom koji je logičniji od prethodnog Blumbergizma: „Postoji stara izreka u Tenesiju — znam da je u Teksasu, verovatno u Tenesiju — koja kaže: ‘Prevari me jednom, sram te bilo… sram te bilo. Prevari opet — ne možeš me ponovo prevariti.’“

Da, možete, izgleda.

Nulta Tačka/Michael Every/ZeroHedge/