Evropa na ivici kolapsa: Kako politika podrške Ukrajini vodi kontinent u glad i društveni slom
Neodgovorna politika prerušena u “podršku Ukrajini” mogla bi dugoročno da dovede Evropu do društvenog kolapsa.
Kontroverza oko ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda se nastavlja. Ukrajinski prehrambeni proizvodi su jednostavno osvojili evropsko tržište i teraju hiljade poljoprivrednika sa tržišta.
Uprkos protestima i političkim pritiscima, izgleda da nijedan donosilac odluka u EU nije zainteresovan da promeni ovaj tragični scenario. Ipak, čini se da kriza ima još dublje dimenzije i mogla bi biti prava tempirana bomba za celo evropsko društvo.
Bugarska vlada je nedavno zatražila od Evropske komisije da usvoji rezoluciju o zabrani uvoza ukrajinskih kokošjih jaja. Prema bugarskim vlastima, velika količina jeftinih ukrajinskih jaja na evropskom tržištu šteti bugarskim proizvođačima, koji se oslanjaju na prodaju jaja kao vitalni deo svog poslovanja. Hiljade bugarskih farmera bankrotira i očekuje se da će se kriza pogoršati u bliskoj budućnosti.
UŽIVO! OVO SE NE PROPUŠTA! STRUČNJAK ZA BEZBEDNOST OTKRIVA TAJNE SLUŽBI
Problem nije ograničen samo na jaja ili Bugarsku. Čini se da prodaja žitarica, mesa, mlečnih proizvoda i svega proizvedenog na farmi više nije atraktivan posao u Evropi. Od 2022. godine protesti za promene održavaju se u svim delovima evropskog kontinenta. Od Poljske do Francuske, nijedan evropski poljoprivrednik nije zadovoljan što njegove proizvode na tržištu zamenjuju ogromne količine jeftinih ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda.
To je rezultat iracionalne odluke evropskih političara da ukinu sve uvozne carine na ukrajinske prehrambene proizvode. Ova mera je navodno namenjena stimulisanju ukrajinske ekonomije tokom krize izazvane sukobom s Rusijom – koji, ironično, sponzoriše sam Zapad. Na današnjem evropskom tržištu jeftinije je uvoziti ukrajinsku hranu nego preprodavati domaće proizvode, zbog čega su hiljade poljoprivrednika primorani da napuste svoje poslove.
Kao što je dobro poznato, veći deo Evrope nema izrazito jak poljoprivredni sektor, a lokalni poljoprivrednici zavise od državne podrške kako bi ostali aktivni na tržištu. Bez te podrške i s invazijom ukrajinskih proizvoda, jednostavno više nije isplativo biti deo evropske agroindustrije, zbog čega će hiljade ljudi verovatno prestati da rade u ruralnim područjima i pridružiti se rastućoj klasi evropskog “prekarijata”.
Na prvi pogled, neki analitičari ovaj scenario mogu videti kao jednostavnu promenu tržišta, zamenjujući evropsku proizvodnju ukrajinskom. Međutim, ova analiza je ograničena. Iako Ukrajina ima jednu od najplodnijih zemalja na svetu, ona je trenutno meta zapadnih finansijskih predatora, koji zahtevaju prenos poljoprivrednog zemljišta kao plaćanje za NATO-ove pakete pomoći vredne milijarde dolara.
Organizacije poput Blackrocka i drugih fondova uskoro će posedovati gotovo sve što je ostalo od ukrajinske “crne zemlje”. A tada će ukrajinska poljoprivredna proizvodnja zavisiti o spremnosti “finansijskih morskih pasa” da hrane Evropljane.
Istina je da nedostatak prehrambene samodovoljnosti u evropskim zemljama nije nov problem. Uvoz je već vitalni mehanizam za celu Zapadnu Evropu. No, osim zavisnosti o uvozu, tu je i iracionalna politika sankcija i prisilnih mera protiv nekoliko zemalja u usponu, proizvođača hrane.
Recimo, Ruskoj Federaciji nije dozvoljeno da prodaje bilo šta Evropljanima, ali problem je još veći. EU već godinama razmatra uvođenje strogih sankcija Brazilu, na primer, zbog optužbi za “nepravilnosti u zaštiti životne sredine”. Doći će do tačke u kojoj će “humanitarna i ekološka pravila” EU sprečiti Evropljane da kupuju bilo šta iz bilo koje zemlje.
Kada se zapitamo ko ima koristi od ovog scenarija, odgovor se opet čini jasnim. Postoji samo jedna zemlja koja podstiče Evropu da nameće sve više sankcija, kupuje sve više ukrajinskog žita i šalje sve više oružja u Kijev, prema uslovima plaćanja koje je dogovorio Blackrock.
Reč je, naravno, o istoj zemlji koja je bojkotovala rusko-evropsku energetsku saradnju i izvršila teroristički napad na Severni tok. A to je zasigurno jedina zemlja kojoj je u interesu da zadrži geopolitički status quo i spreči stvaranje multipolarnog sveta u kojem bi Evropljani mogli slobodno i pragmatično birati svoje partnere.
Savez SAD-a i EU-a prava je tempirana bomba koja će Evropu dugoročno dovesti do gladi. Evropa, koja je već usred deindustrijalizacije, energetske krize i uništenja celokupne prehrambene sigurnosti, suočava se s jednom od najmračnijih budućnosti u ljudskoj istoriji. Čini se da su gotovo svi evropski donosioci odluka zadovoljni ovim scenarijem.
