META ANALIZA: PRODUŽENO NOŠENJE ZAŠTITNIH MASKI MOŽE DOVESTI DO POGORŠANJA CELOKUPNOG ZDRAVLJA
Velika meta analiza objavljena u časopisu Journal Environmental Research and Public Health pod naslovom „Je li maska koja pokriva usta i nos oslobođena neželjenih nuspojava u svakodnevnoj upotrebi i oslobođena potencijalnih opasnosti?“(“Is a Mask That Covers the Mouth and Nose Free from Undesirable Side Effects in Everyday Use and Free of Potential Hazards?”) pregledano je 65 studija koje se odnose na produženo nošenje maski kako bi se proverilo postoje li posledice po zdravlje ili ne.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Dugotrajno nošenje maski novi je fenomen, nešto što do sada nismo masovno videli. Danas se obavezno nošenje maski širi po celom svetu u više zemalja, uglavnom ako se nalazite u javnom prostoru, na primer u školi, banci ili poslu.
Za radnike koji ne rade od kuće, maske se i dalje nose tokom celog radnog dana u mnogim zemljama sveta. Od početka pandemije brojni naučnici i istraživači objavljivali su radove u medicinskim/naučnim časopisima izazivajući zabrinutost oko ove prakse.
Mnogi su čak postali prilično aktivni na društvenim medijima izražavajući svoju zabrinutost obaveznim merama maski koje se odnose na ljudsko zdravlje i njihove sumnje u efikasnost, ali bili su strogo cenzurisani.
Ovaj članak ne govori o delotvornosti maski. Radi se o njihovoj sigurnosti.
Jedan od izazova u vezi sa komentarisanjem njihove sigurnosti i/ili svrsi korišćenja ovih dana je etiketirano „teorijom zavere“ za postavljanje pitanja i izvođenje dokaza koji se protive „službenoj“ naraciji.
Mogli smo čuti veliki broj stručnjaka na tom području, poput dr. Carl Hennegan-a, doktora urgentne medicine i profesora medicine zasnovane na dokazima sa Univerziteta Oksford koji su bili cenzurisani i kritikovani zbog deljenja mišljenja o tim pitanjima. Ovo je bio članak koji je cenzurisao Twitter, među ostalim društvenim medijima.
Ovakve stvari dogodile su se na više od sto miliona sadržaja, a akademici poput Henneghan uhvaćeni su u mrežu.
Zabrinutost oko sigurnosti nošenja maski izazvala je masovni podsmeh organizacija poput Američkog Centra za kontrolu bolesti (CDC) i drugih državnih zdravstvenih tela koji su tvrdili i nastavljaju da je dugotrajno nošenje maski potpuno sigurno i nema razloga za brigu. Je li to zaista istina? Kako znamo? Postoje li nuspojave? Nije li u redu dovesti u pitanje ove tvrdnje?
VAŽNA VEST : OKRUG U INDIJI OBJAVLJUJE DA SU POBEDILI COVID-19, ŠTO DOKAZUJE EFIKASNOST LEKA IVERMEKTIN KOJI SE KORISTI U OVOJ ZEMLJI ZA LEČENJE OVOG VIRUSAhttps://t.co/wrM903jXaJ
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) September 15, 2021
Kontrolori činjenica i dalje tvrde da ne postoji apsolutno nikakva opasnost povezana sa dugotrajnim nošenjem maske. Sledi sledeće pitanje, zašto je toliko naučnika dopušteno objaviti ovaj rad u recenziranom naučnom časopisu?
Prema autorima meta analize:
Do sada nije bilo sveobuhvatne istrage o štetnim učincima koje maske mogu uzrokovati. Cilj je bio pronaći, testirati, oceniti i sastaviti naučno dokazane povezane nuspojave nošenja maski. Za kvantitativnu ocenu referencirane su 44 uglavnom eksperimentalne studije, a za sadržajnu procenu pronađeno je 65 publikacija. Literatura je otkrila relevantne štetne učinke maski u brojnim disciplinama.
U ovom radu autori pružaju mnoštvo podataka i dokaza za psihološko i fiziološko pogoršanje koji su prilično dosledni, statistički značajni i merodavni u više studija kada je u pitanju produžena upotreba maski. Oni veruju da bi „produženo nošenje maski u opštoj populaciji moglo dovesti do relevantnih učinaka i posledica u mnogim medicinskim područjima“.
Pa gde su dokazi? To je prilično dobro opisano u ovoj analizi. Ako želite da dobijete potpuni sadržaj zdravstvene štete koje mogu nastati usled dugotrajnog nošenja maski, predlažem da pročitate sve što u ovom radu piše. Ovaj članak je samo kratak opis sadržaja, pa je važno pozvati se na ovu studiju.
Istraživači su otkrili i potvrdili da se „relevantni, neželjeni fenomeni u medicini, organima i organskim sistemima nošenjem maski javljaju u više područja interne medicine“. Ova područja su neurologija, psihologija, psihijatrija, ginekologija, dermatologija, ORL medicina, stomatologija, sportska medicina, sociologija, mikrobiologija, epidemiologija, pedijatrija i medicina okoline.
Zatim prolaze kroz svako od ovih polja i objašnjavaju šta su pronašli. Postoje jasni, statistički značajni i zabrinjavajući nalazi, posebno kada je u pitanju respiratorna fiziologija.
Na primer, kada je u pitanju pedijatrija, oni objašnjavaju:
Deca su posebno ranjiva i veća je verovatnoća da će dobiti neodgovarajući tretman ili dodatnu štetu … Posebna pažnja mora se posvetiti disanju dece, koje predstavlja kritičnu i ranjivu fiziološku varijablu zbog veće potrebe za kiseonikom, povećane osetljivosti na centralni nervni sistem zbog hipoksije, smanjenje disajnih puteva sa jačim povećanjem otpora pri sužavanju lumena. Ronilački refleks uzrokovan stimulacijom nosa i gornje usne može uzrokovati zastoj disanja do bradikardije u slučaju nedostatka kiseonika.
U eksperimentalnoj britanskoj istraživačkoj studiji, maske su često dovodile do osećaja vrućine (p <0001) i problema sa disanjem (p <0,03) u 100 školske dece između 8 i 11 godina, posebno tokom fizičkog napora, zbog čega je 24% dece oslobođeno nošenja maski tokom fizičke aktivnosti.
Naučnici iz Singapura uspeli su pokazati u svojoj Ib studiji objavljenoj u renomiranom časopisu „Nature“ da je 106 dece između 7 i 14 godina koji su nosili maske FFP2 samo 5 minuta pokazalo porast inspiracijskog i ekspiracijskog nivoa CO2, što ukazuje na poremećaj fiziološkog disanja. Međutim, poremećena fiziologija disanja kod dece može imati dugoročne posledice relevantne za bolest. Poznato je da blago povišen nivo CO2 povećava broj otkucaja srca, krvni pritisak, glavobolju, umor i poremećaj koncentracije.
Takođe je važno naglasiti moguće učinke maski na neurološke bolesti, kako je ranije opisano. I maske i štitnici za lice izazvali su strah kod 46% dece (37 od 80) u jednoj naučnoj studiji. Ako se deci da izbor hoće li doktor koji ih pregleda nositi masku, oni to odbijaju u 49% slučajeva. Zajedno sa roditeljima, deca više vole da medicinar nosi štitnik za lice.
Nedavna opservacijska studija na desetinama hiljada dece koja nose maske u Nemačkoj pomogla je istražiteljima da prikupe žalbe na glavobolje (53%), poteškoće sa koncentracijom (50%), nezadovoljstvo (49%), poteškoće u učenju (38%) i umor u 27 % od 25.930 dece. Od posmatrane dece, 25% je imalo novu anksioznost, pa čak i noćne more.
NAŠA DUŽNOST JE DA BRANIMO SVOJU SLOBODU! KAKVI BUDEMO 18-og TAKVI ĆEMO BITI DOVEKA! Stav- @Ilebozicilehttps://t.co/yEf5dU0ORU pic.twitter.com/msclgqqkQQ
— Nulta Tačka (@ProdukcijaNT) September 15, 2021
To sve može dovesti do povećanja psihosomatskih bolesti i bolesti povezanih sa stresom. Na primer, prema proceni, 60% nosilaca maski pokazalo je nivo stresa najviše ocene 10 na skali od 1 do maksimalno 10. Manje od 10% ispitanih nosilaca maski imalo je nivo stresa niži od 8 od mogućih 10.
Sa obzirom da se deca smatraju posebnom grupom, SZO je u Avgustu 2020. doneo i posebne smernice o upotrebi maski kod deci u zajednici, izričito savetujući kreatore politike i nacionalne vlasti, sa obzirom na ograničene dokaze, da su prednosti upotrebe maski kod dece moraju se sagledati u odnosu na potencijalnu štetu nastalu upotrebom maski. To uključuje izvodljivost i neugodnosti, kao i društvene i komunikacijske probleme.
Prema mišljenju stručnjaka, maske blokiraju temelje ljudske komunikacije i razmenu emocija i ne samo da ometaju učenje, već lišavaju decu pozitivnih efekata osmeha, smeha i emocionalne mimike. Delotvornost maski kod dece kao virusne zaštite je kontroverzna, a nedostaju dokazi o njihovoj širokoj upotrebi kod dece; tome se detaljnije bave i naučnici nemačkog Univerziteta u Bremenu u svojim tezama 2.0 i 3.0.
Imajte na umu da je pedijatrija jedna od dvanaest područja u kojima su pronašli značajnu zabrinutost.
Stav istraživača:
Očekuju se dugoročne posledice nošenja maski, relevantne za bolest. U meri u kojoj su statistički značajni rezultati pronađeni u studijama sa matematički opipljivim razlikama između nosilaca maski i ljudi bez maski klinički su relevantni. Oni ukazuju na to da se sa odgovarajućim ponavljanjem i dužim izlaganjem fizičkim, hemijskim, biološkim, fiziološkim i psihološkim stanjima, od kojih su neki podsvesni, ali koji su značajno pomereni prema patološkim područjima, mogu doći do promena koje smanjuju zdravlje i kliničke slike, kao što je visok krvni pritisak i arterioskleroza, uključujući koronarnu bolest srca (metabolički sindrom), kao i neurološke bolesti.
Za samo mala povećanja CO2 u uzdisaju, utiče na bolesti a dokazan je stvaranjem glavobolje, iritacijom disajnih putova do astme, kao i povećanjem krvnog pritiska i otkucaja srca sa oštećenjem krvnih žila, i na kraju , neuropatološke i kardiovaskularne posledice. Čak i blago, ali uporno povećani broj otkucaja srca podstiče oksidativni stres sa endotelnom disfunkcijom i na kraju je dokazana stimulacija arterioskleroze krvnih žila. Sličan učinak sa stimulacijom visokog krvnog pritiska, srčane disfunkcije i oštećenja krvnih žila koje opskrbljuju mozak predlaže se za blago povećano disanje tokom dužih perioda. Maske su odgovorne za gore navedene fiziološke promene sa povećanjem inhaliranog CO2 i malim, stalnim povećanjem otkucaja srca te blagim, ali stalnim povećanjem brzine disanja.
Za promene koje ne prelaze normalne vrednosti, ali se stalno ponavljaju, kao što je povećanje CO2 u krvi, povećanje otkucaja srca ili povećanje brzine disanja, koje su dokumentovane tokom nošenja maske, dugotrajna generacija povišenog krvnog pritiska, arterioskleroza i koronarna bolest srca te neurološke bolesti naučno su očigledne. Ovaj princip patogenetskog oštećenja sa hroničnom izloženošću niskim dozama sa dugoročnim učinkom, koji dovodi do bolesti ili stanja relevantnih za bolest, već je opsežno proučavan i opisan u mnogim područjima medicine okoline. Produženo nošenje maski moglo bi, prema činjenicama i korelacijama koje smo pronašli, izazvati hronični simpatički stresni odgovor izazvan izmenama gasova u krvi i kontrolisan od strane moždanih centara. To pak izaziva i pokreće imunološku supresiju i metabolički sindrom sa kardiovaskularnim i neurološkim bolestima.
Ukratko, autori smatraju da tipični dokumentovani uslovi uključuju povećanje otpora disanja, CO2 u krvi, smanjenje zasićenosti krvi kiseonikom, povećanje otkucaja srca, krvni pritisak, smanjenje kardiopulmonalnog kapaciteta, povećanje brzine disanja, kratkoću daha i otežano disanje, glavobolja, vrtoglavica, smanjena sposobnost koncentracije i razmišljanja i drugo. Sve ovo i više može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica. Kako kod odraslih ljudi tako i kod dece.
Zašto je ovo važno: Ovo je važno jer se na nekim mestima zahteva obavezno dugotrajno nošenje maski, a posledice po zdravlje mogu biti značajne za neke. Preispitivanje ovoga pomaže nam da se zapitamo rade li naše vlade i zdravstvene vlasti na dužnoj pažnji kada je u pitanju zaštita našeg zdravlja.
Jedan rad pod naslovom „Maske za lice u doba COVID-19: Zdravstvena hipoteza“(“Facemasks in the COVID-19 era: A health hypothesis”) zaključuje:
Dokazano je da nošenje maski za lice ima značajne štetne fiziološke i psihološke učinke. To uključuje hipoksiju, hiperkapniju, nedostatak zraka, povećanu kiselost i toksičnost, aktiviranje straha i odgovor na stres, porast hormona stresa, imunosupresiju, umor, glavobolje, pad kognitivnih sposobnosti, predispoziciju za virusne i zarazne bolesti, hronični stres, anksioznost i depresija. Dugoročne posledice nošenja maski za lice mogu uzrokovati pogoršanje zdravlja, razvoj i napredovanje hroničnih bolesti i preranu smrt. Vlade, kreatori politike i zdravstvene organizacije trebale bi koristiti odgovarajući pristup zasnovan na naučnim dokazima u pogledu nošenja maski za lice, kada se ovo smatra preventivnom intervencijom za javno zdravlje.
U eri u kojoj se određene informacije jednostavno ne prezentuju masama, važno je da različite platforme nastave deliti ovakve informacije!
Najveći problem danas jeste deljenje ličnog mišljenja, otvoreni dijalog kao da više ne postoji. Jer sve što je u suprotnosti sa glavnim medijima se cenzuriše, što je vrlo zabrinjavajuće. Svojim zagovaranjem, manipulišu ljudima, što je dovelo do podela ljudi u vremenu kada bi zaista trebalo da budemo ujedinjeni. Da poštujemo svačiju odluku, pogotovo kada je u pitanju ono najbitnije, lično zdravlje i zdravlje naše dece.
UKOLIKO ŽELITE DA DOĐETE DO SLOBODNIH, PROVERENIH I ZABRANJENIH INFORMACIJA, PRATITE REDAKCIJU NULTE TAČKE NA TELEGRAMU – ,,Nulta Tačka – Telegram kanal”
Nulta Tačka/ThePulse
