Nemačke bolnice suočavaju se sa nedostatkom ključnih lekova i zaliha

Nemačka se već suočava sa nestašicom skoro 500 lekova. Sada, Magiar Nemzet izveštava da je Ministarstvo zdravlja Severne Rajne-Vestfalije potvrdilo zabrinutost u vezi sa sterilnim slanim rastvorima, navodeći da bolnice, uključujući i univerzitetske klinike, dobijaju samo polovinu onoga što im je potrebno.

Tomas Prejs, predsednik lokalnog udruženja farmaceuta, naglasio je da nedostatak preti ne samo bolnicama, već sada i zbrinjavanju ambulantnih pacijenata. Zbog nedostatka fizioloških rastvora koji se koriste tokom infuzija i hirurških intervencija, operacije moraju biti odložene, zabrinutost je izrazio i Matijas Blum, direktor lokalnog bolničkog udruženja.

Iako bolnice pokušavaju da iznađu kreativna rešenja kako bi minimizirali rizik za pacijente, a sveže isporuke na početku svakog meseca pomažu u smanjenju nestašice, uvek postoje nestašice koje idu do kraja meseca.

U međuvremenu, Federalni zavod za lekove i medicinsku tehnologiju (BfArM) kaže da radi na povećanju kapaciteta za lekove i nada se da bi se situacija mogla poboljšati do kraja godine. Do tada, bolnice su prinuđene da fleksibilno upravljaju raspoloživim resursima kako bi osigurale negu za sve pacijente.

„Mnoge apoteke su već zabrinute da neće moći da snabdevaju svoje pacijente neophodnim lekovima tokom hladnih sezona“, rekao je novinarima Matijas Arnold, potpredsednik Nemačkog udruženja farmaceuta. On je dodao da će stvarni obim problema verovatno biti mnogo veći, jer ove brojke odražavaju samo dobrovoljne izveštaje proizvođača.

Sud u EU: Policija može pristupiti podacima mobilnog telefona čak i za manje zločine https://t.co/Y6KWQvzpKD

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 8, 2024

Uključeni lekovi se kreću od antibiotika i insulina do lekova protiv bolova i tableta za spavanje.

Nedostatak je takođe veliki problem za lekare, kako je medijima već rekla Suzana Džona, predsednica lekarskog sindikata Marburger Bund. Ona je rekla da pacijenti moraju češće da prelaze na druge lekove ako njihov uobičajeni lek nije dostupan – a to stvara opterećenje za telo svakog pacijenta. Posebno dečiji lekovi mogu da nestanu sa polica zbog nedostatka zaliha tokom velikog hladnog talasa, koji se dogodio pre dve godine.

Pošto sirovine za mnoge lekove dolaze iz inostranstva, može doći do poremećaja u lancu snabdevanja zbog političke nestabilnosti ili prirodnih katastrofa, što uzrokuje kašnjenje u proizvodnji. Drugi logistički problemi tokom proizvodnje takođe mogu uticati na dostupnost.

Prošle godine, mađarski Nacionalni institut za farmaciju i zdravlje hrane (OGIEI) prijavio je nestašicu brojnih lekova i vitamina na potražnji tokom sezone gripa, uključujući čak i ibuprofen ili paracetamol. Razni antibiotici i lekovi protiv anksioznosti takođe su bili u nedostatku.

Trenutni problem nastaje kao posledica oštećenih medicinskih lanaca snabdevanja usled pandemije koronavirusa, koja je zvanično objavljena tek prošle godine. Evropska alijansa univerzitetskih bolnica upozorila je u aprilu 2020. da bi rastuća potražnja za anesteticima, antibioticima, relaksantima mišića i lekovima koji se koriste za lečenje koronavirusa mogla da iscrpi zalihe širom Evrope. Proizvodnja je tada takođe pogođena zbog logističkih problema.

Nulta Tačka/mediji