Orban: Evropskoj uniji ističe vreme za mirovni plan u Ukrajini

Evropska unija mora da reaguje sada da bi rešila ukrajinski sukob ili će je SAD učiniti irelevantnom, upozorio je mađarski premijer. Viktor Orban je predvideo da će, ako republikanski kandidat Donald Tramp pobedi na američkim predsedničkim izborima 5. novembra, početi da se nosi sa krizom i pre nego što preuzme dužnost.

Bivši američki predsednik je više puta tvrdio da će, ako bude izabran, ubediti Kijev i Moskvu da postignu diplomatsko rešenje „u roku od 24 sata“. Njegov potpredsednik Džej Di Vens nagovestio je da bi Tramp verovatno zamrznuo sukob duž sadašnje linije fronta i ponudio Rusiji garanciju da Ukrajina neće ući u NATO.

Govoreći na konferenciji za novinare u Strazburu u utorak, Orban je rekao da, ukoliko Tramp pobedi svoju demokratsku rivalku Kamalu Haris, „neće čekati do ceremonije inauguracije… kako bi uspostavio mir“ u Ukrajini.

Tramp će „reagovati odmah, tako da mi kao evropski lideri nemamo vremena za gubljenje, jer ne bi bilo dva ili tri meseca, kao što obično imamo između izbora i inauguracije novog predsednika“, rekao je Orban.

On je pozvao evropske lidere da „prvo reaguju intelektualno, filozofski, zatim strateški, a zatim na nivou akcije što je pre moguće“.

Bil Gejts: Novinari imaju „moralnu obavezu“ da „lažu“ o klimatskim promenama https://t.co/rvfjHbULeL

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 7, 2024

Mađarski premijer je takođe rekao da mu je drago što će se lideri EU sastati na neformalnom samitu u Budimpešti 7. novembra, opisujući taj događaj kao dobru priliku da se razgovara o mogućim načinima izlaska iz ukrajinskog sukoba.

Orban je ukazao i na spoljnopolitičke razlike između aktuelne demokratske administracije i Trampovog tima i priznao da navija za kandidata GOP.

Za razliku od mnogih zemalja članica EU, Mađarska već dugo poziva na diplomatsko rešenje sukoba i odlučno se protivi isporuci oružja Ukrajini.

Prošlog meseca, mađarski premijer je tvrdio da sve veći broj zemalja EU naginje ka napuštanju svog „proratnog“ stava i „želeo bi da se pridruži mirovnom kampu“.

Prema rečima zvaničnika, Mađarska je bila ta koja je „započela ovu ideju, jer smo pokrenuli ogromnu debatu u Evropi“.

„Bez mirovne misije takva debata ne bi počela i svi bi i dalje pričali samo o ratu“, naglasio je Orban. Nakon što je Budimpešta u junu preuzela rotirajuće predsedavanje EU, mađarski premijer je posetio Kijev, Moskvu, Peking i Vašington u okviru svoje „mirovne misije“. Inicijativa je u to vreme izazvala gnev zvaničnika EU u Briselu.

Prema Orbanu, „ovaj rat očigledno nema rešenje na bojnom polju… Mora se tražiti sporazum“.

Ranije u septembru, on je tvrdio da bi Ukrajina i Rusija prvo trebalo da se dogovore o prekidu vatre pre izrade detaljnog mirovnog plana.

Posle sastanka sa ukrajinskim liderom Vladimirom Zelenskim krajem prošlog meseca, Tramp je rekao novinarima da se nije „pomerio sa stanovišta da obojica želimo da vidimo kraj i da obojica želimo da vidimo fer dogovor“. On je pojačao svoje obećanje da će se [sukob u Ukrajini] vrlo brzo rešiti.

Poslednji mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine propali su u proleće 2022, uprkos tome što su strane unapred odobrile predloženi mirovni sporazum. Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, kao i ukrajinskih i američkih zvaničnika, Zapad je „naredio” Kijevu da se povuče iz pregovora. On je takođe tvrdio da je Kijev prvobitno pristao da transformiše Ukrajinu u neutralnu zemlju i ograniči veličinu svoje vojske.

Moskva je od tada u više navrata izražavala spremnost da diplomatskim putem reši sukob, insistirajući, međutim, na tome da Kijev prihvati „teritorijalnu realnost“ Rusije koja kontroliše Donjecku i Lugansku Narodnu Republiku, kao i Hersonsku i Zaporošku oblast i Krim.

Nulta Tačka/RT