Tiranija u Australiji: Do pet godina zatvora zbog „govora mržnje“ prema novim zakonima
Australijanci u državi Viktorija mogli bi da idu u zatvor do pet godina zbog „govora mržnje“ prema novim zakonima koje je predložila državna vlada.
Prema predloženim zakonima, bilo bi krivično delo „podsticati mržnju, ozbiljan prezir, odbojnost ili ozbiljno ismevanje“ osobe ili grupe na osnovu njihovog pola, rodnog identiteta ili rase.
Takođe bi bilo nezakonito „pretiti fizičkom povredom ili oštećenjem imovine na osnovu zaštićenog atributa“.
Novi zakoni bi snizili zakonski prag za krivično gonjenje ljudi za klevetanje i dodali bi rodni identitet, pol, polne karakteristike, seksualnu orijentaciju i invaliditet na listu zaštićenih atributa pored rase i vere, koji su već zaštićeni.
Na mreži, ovi zakoni će se primenjivati na svakoga, bilo gde ko ocrnjuje osobu u Viktoriji, iako Vlada priznaje da je to teško sprovesti.
Oflajn, ovi zakoni će se primenjivati i na javne i na privatne interakcije.
Promene, koje predstavljaju tešku prepravku Zakona o rasnoj i verskoj toleranciji, imaju za cilj da „smanje štetu izazvanu klevetama, zaštite više ljudi, odražavaju ozbiljnost ponašanja mržnje i obezbede da oni koji dožive klevetanje mogu lako da potraže pomoć“.
Zakoni o govoru mržnje pozdravljeni od strane ljudskih prava, zakona i posebnih interesnih grupa
The Sun Herald izveštava da je prvobitna motivacija za donošenje zakona bila „zbog straha od islamofobije nakon što su žene bile ispljuvane zbog onoga što nose“, ali se „od tada proširio na rešavanje rastućeg antisemitizma, kao i drugih atributa, uključujući zaštitu osobe sa invaliditetom i pripadnike LGBTIQ+ zajednice”.
Predložene zakone o govoru mržnje pozdravile su grupe za ljudska prava, uključujući Viktorijansku komisiju za jednake mogućnosti i ljudska prava.
„Moramo da prebacimo teret reagovanja na mržnju sa pojedinačnih žrtava i umesto toga stvorimo sistem koji može da podstakne promene“, rekla je Komisija, koja je igrala aktivnu ulogu u zagovaranju snažnije pravne zaštite za zaštitu Viktorijanaca od govora mržnje.
Ćerka Bila Gejtsa kaže da su je prijatelji napustili jer je njen tata naneo globalnu štetu populaciji sa vakcinama https://t.co/KytGSmlmnX
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 9, 2024
Parlamentarna istraga o zaštiti od klevetanja 2020. godine izvukla je snažnu podršku proširenju pravnog okvira protiv klevetanja od strane različitih grupa uključujući Australijsko/Izraelsko i jevrejsko veće, Islamski savet Viktorije, Pravni institut Viktorije, Internet Institut za prevenciju mržnje, Victoria Legal Aid, Equality Australia i Victorian Pride Lobby.
U svom odgovoru na izveštaj o istrazi, Vlada se obavezala da će ojačati državne zakone protiv klevete, priznajući „duboke“ uticaje govora mržnje i klevetanja na fizičko i psihičko blagostanje pojedinaca i zajednica, i na „samu srž Viktorije i njene društvene kohezije kroz njenu inherentnu podeljenost i nejednaku raspodelu moći”.
Otkako je istraga završena 2021. godine, vlada Viktorije je preduzela nekoliko rundi konsultacija, pri čemu je poslednja faza konsultacija otvorena do ovog petka, 11. oktobra.
Zatvor zbog ismevanja
Međutim, predloženi zakoni protiv klevetanja nisu naišli na dobrodošlicu u svim krajevima.
„Viktorija ima novu borbu u svojim rukama“, rekao je poslanik iz Viktorije Dejvid Limbrik u video snimku objavljenom na X. Libertarijanac i zagovornik slobode govora podelio je svoju zabrinutost i pozvao sledbenike da izraze svoje neslaganje.
„Ovo je zaista ozbiljna stvar. Možeš ići u zatvor na tri godine zbog ismevanja!“ rekao je.
„Vladina definicija javnog ponašanja je toliko široka da uključuje privatnu svojinu – da li to uključuje vaš roštilj u dvorištu?
„I kako je ovo čudno – oni žele da uključe ponašanje koje podstiče mržnju ili druge ozbiljne emocije. Ali postupci Vlade u meni stalno izazivaju ozbiljne emocije!“
Zaista, prema predloženim reformama, mogli biste biti krivično gonjeni za podsticanje na „teško ismevanje“ na osnovu zaštićenog atributa, sa maksimalnom kaznom od tri godine zatvora.
Za pretnju fizičkom povredom ili oštećenjem imovine predviđena je maksimalna kazna od pet godina zatvora.
Trenutno, prag za krivično gonjenje je viši, a maksimalna kazna je niža – i podstrekavanje i pretnja moraju biti dokazani da se gone za klevetanje, a maksimalna kazna je šest meseci zatvora, novčana kazna do 11.855,40 dolara, ili oboje.
I svakako je moguće da bi Viktorijanci mogli biti krivično gonjeni ili tuženi zbog stvari koje su izgovorene na roštilju u dvorištu. Predložena krivična dela podstrekavanja odnose se i na javno i na privatno ponašanje, što znači da, „bez obzira da li se govor mržnje ili ponašanje dešava javno ili privatno, to može biti krivično delo“.
Dodatni set civilne zaštite primenjuje se samo na javno ponašanje, ali kako je istakao Limbrik, „ponašanje se može smatrati javnim čak i ako se dešava na privatnom posedu ili na mestu koje nije otvoreno za javnost“, kao što su komšije koje zovu preko puta. ograde ili interakcije koje se dešavaju u školi ili na radnom mestu.
Takođe, pod izmenjenom građanskom zaštitom je pojašnjenje da bi pravni test za podsticanje bilo „ponašanje koje bi moglo da izazove mržnju ili druge ozbiljne emocije kod druge osobe“.
Limbrik se šali da postupci Vlade u njemu stalno izazivaju ozbiljne emocije, ali ova odredba ne bi bila šala za optuženog, koji bi mogao da se suoči sa sudskim procesom zbog izazivanja ozbiljnih emocija u vezi sa nečijom rasom, rodnim identitetom ili invaliditetom.
Savet o dojenju je zločin iz mržnje?
Tokom parlamentarne debate prošle godine, Limbrik je pokušao da obezbedi uveravanja od državnog tužioca Viktorije Jaclin Sajms da novi zakoni neće sprečiti Australijance da otvoreno govore o važnim pitanjima.
Na primer, „Da li državni tužilac može da pruži uveravanja da se rečnička definicija ’žene’ – to jest, odrasla žena – neće smatrati govorom mržnje prema predloženim zakonima protiv klevetanja?“ upitao je Limbrik.
„To je malo nategnuto“, rekao je Sajms.
Ali da li je?
Viktorijanska savetnica za dojenje, Jasmin Saseks, trenutno je privedena sudu u Kvinslendu zbog tužbe transidentifikovanog muškarca Dženifer Bakli za klevetu, nakon što je Saseks na internetu izrazila zabrinutost zbog bioloških muškaraca koji pokušavaju da doje novorođenčad.
Ovo je treća pritužba koju je Bakli uputio raznim vlastima, uključujući Komisiju za ljudska prava Kvinslenda i komesara za e-bezbednost, što je dovelo do toga da je Saseks otpuštena sa svoje volonterske uloge u Australijskom udruženju za dojenje, njeni postovi na društvenim mrežama su cenzurisani i sada je tužena.
Razlika prema zakonima koje je predložila Viktorija je u tome što bi Saseks mogla da bude odgovorna za krivično gonjenje i zatvorsku kaznu zbog njenog objavljivanja bioloških činjenica, što je navodno povredilo Baklijeva osećanja.
Glavni advokat u Savezu za ljudska prava (HRLA) John Steenhof, koji zastupa Saseks, rekao je u izjavi da bi „obični Australijanci poput Jasmin Saseks trebalo da budu slobodni da otvoreno govore o pitanjima od javnog značaja“.
„Zakoni o klevetanju lako se koriste da bi se ućutkala sloboda govora i potisnuli suprotstavljeni stavovi o spornim društvenim pitanjima“, upozorio je on.
Ovo je zabrinutost koju deli dr Ruben Kirkam iz Unije za slobodu govora Australije (FSU), koji opisuje predložene zakone kao „ekspanzivne“ i „problematične“.
„Poreklo je diktatorsko – bukvalno – što vam govori mnogo o tome šta treba da znate“, rekao je on u mejlu.
Dr Kirkham je istakao niz zabrinutosti, uključujući potencijal za politizaciju policije, koja bi bila ovlašćena da pokrene krivično gonjenje, mogućnost da bi čak i „blago uvredljiv“ govor mogao da dostigne prag za pravnu akciju, i nedovoljne odredbe za pravnu odbranu protiv optužbe.
Predlaže se da samo ponašanje ili govor koji se sprovodi u „prave“ svrhe u javnom interesu budu zaštićeni od dometa zakona protiv klevete, koji bi od optuženog zahtevali da dokaže stvarnu nameru.
„Zamislite da morate da vodite evidenciju kako biste dokazali da je svaki tvit razuman. Zgroženi smo“, rekao je dr Kirkam.
FSU je kreirao onlajn alat za ljude da podnesu primedbe vladi Viktorije o predloženim zakonima protiv klevete.
Federalni zakon o govoru mržnje je takođe u igri
Dok Viktorija radi na proširenju i jačanju svojih zakona protiv klevete, federalni zakon o govoru mržnje se već kreće kroz australijski parlament, ciljajući na govor i ponašanje koje bezobzirno podstiče nasilje nad ljudima zbog njihove rase, vere i drugih zaštićenih atributa.
Savezni zakon je manje ekstreman od zakona koje je predložila vlada Viktorije i izazvao je kritike nekih posebnih interesnih grupa jer ne ide dovoljno daleko.
Predlog zakona o amandmanu na Viktorijanski krivični zakonik (zločini iz mržnje) iz 2024. će ojačati postojeća krivična dela kako bi se element krivice sveo na „nesmotrenost“, ukloniće odbranu „u dobroj veri“, proširiće listu zabranjenih simbola mržnje i stvoriće nova krivična dela za pretnje silom ili nasilje protiv ciljanih grupa.
Senat trenutno vodi konsultacije o nacrtu, a podnesci su otvoreni do 7. novembra.
Zakoni Ujedinjenog Kraljevstva o zločinima iz mržnje je ono što sledi?
U aprilu ove godine, Škotska je usvojila zakone prema kojima je „podsticanje mržnje“ prema zaštićenim grupama krivično delo, uz maksimalnu zatvorsku kaznu od sedam godina.
Sličnosti između škotskih zakona i zakona koje je predložila viktorijanska vlada mogu dati osećaj šta bi Viktorijanci mogli da očekuju: veliki porast prijavljenih zločina iz mržnje, umeren broj uspešnih krivičnih gonjenja i povećano opterećenje policijskih snaga.
Više od 7.000 pritužbi na incidente iz mržnje je navodno upućeno škotskoj policiji u prvoj sedmici nakon stupanja na snagu zakona o zločinima iz mržnje. Ironično, mnogi su bili u vezi sa zloglasnim govorom tadašnjeg premijera Humze Jusafa iz 2020. u kojem se žalio na „belu” lidersku klasu u Škotskoj (zemlji u kojoj je 96% stanovništva belo), pokazujući da besmislene žalbe mogu ići u oba smera.
Iako nije preduzeta nikakva akcija u vezi sa većinom anonimnih i uznemirujućih pritužbi, policija Škotske izveštava da je između aprila i septembra 468 zločina iz mržnje napredovalo do nekog oblika tužilačke radnje; 42 slučaja su rezultirala osuđujućom presudom, dok je više od 80% predmeta još u toku po sudovima.
Osim uspešnog krivičnog gonjenja, novi zakoni Škotske o zločinima iz mržnje poklopili su se sa porastom zabeleženih zločina iz mržnje. U šest meseci otkako su zakoni stupili na snagu, škotska policija zabeležila je 5.400 zločina iz mržnje, što predstavlja povećanje od 63%.
Sekretar pravosuđa Angela Constance rekla je da povećan broj evidentiranih zločina iz mržnje „pokazuje da je ovaj zakon potreban za zaštitu marginalizovanih i ranjivih zajednica koje su najviše izložene riziku od rasne mržnje i predrasuda“.
S druge strane, portparol opozicionog pravosuđa Šeron Daui rekla je da je porast izveštaja naglasio pritisak koji novi zakoni izazivaju na „preopterećene“ policijske snage Škotske, što uključuje obuku o zločinima iz mržnje, kao i praćenje izveštaja.
Hapšenja i krivična gonjenja u Britaniji nakon rasističkih protesta i nereda ove godine vezanih za napad nožem na troje dece u Sautportu, i povezano pitanje masovne imigracije, daju uvid u to kako se zakoni o govoru mržnje mogu primeniti u vreme rasplamsanih društvenih tenzija.
Kao odgovor na nerede, Starmerova vlada je dodelila specijalizovane službenike da istraže stotine postova na društvenim mrežama za koje se sumnja da „šire mržnju i podstiču nasilje“.
Pripadnici zakona su uhapsili stotine i poslali više ljudi u zatvor pod mešavinom zakonskih odredbi, uključujući „podsticanje rasne mržnje“, „slanje lažnih komunikacija“ ili izazivanje javnih nereda, bilo na društvenim mrežama ili na protestima.
Neki od ovih slučajeva uključivali su direktne pozive na nasilje, dok su drugi govorili uvredljive stvari, nehotice delili lažne informacije ili su bili samo posmatrači nereda, na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.
U Stark Naked Brief-u su se ukazale „bizarne nedoslednosti“ u primeni subjektivno formulisanih zakona o govoru mržnje, sa nekima – poput „ratnika sa tastaturama“ Vejna O’Rurka, koji je osuđen na tri godine zatvora zbog „podsticanja rasne mržnje“ na društvenim mrežama – dobijaju duže zatvorske kazne zbog govora mržnje i ponašanja od stvarnih ubica.
