Većina Nemaca želi da kancelar Šolc obnovi razgovore sa Putinom o okončanju rata u Ukrajini

Većina Nemaca je za to da kancelar Olaf Šolc obnovi direktnu komunikaciju sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, posle skoro dve godine ćutanja između dva lidera.

Prema istraživanju YouGov-a sprovedenom u ime Nemačke novinske agencije, 59 odsto ispitanika podržalo je ideju telefonskog razgovora Šolca i Putina, dok se 26 odsto tome protivilo, a 15 odsto nije iznelo mišljenje.

Istočni Nemci su posebno oduševljeni povratkom dijalogu sa Moskvom, gde je 68 odsto ispitanika podržalo taj potez u poređenju sa 19 odsto koji su mu se protivili.

Dvojica lidera su poslednji put razgovarali telefonom 2. decembra 2022, iako Šolc insistira da se komunikacija između dve administracije i dalje odvija bez direktnog razgovora sa ruskim predsednikom.

Cajt onlajn je objavio spekulacije da bi još jedan telefonski razgovor mogao da bude održan pre samita G20 u Rio de Žaneiru sledećeg meseca.

Prošlog meseca, kancelar Olaf Šolc je izrazio spremnost da ponovo otvori mirovne pregovore sa Putinom, navodeći da će pozvati ruskog predsednika kada bude pravi trenutak da olakša pregovore u cilju okončanja rata u Ukrajini.

Skandal trese CIA – Skoro trećina zaposlenih žrtve seksualnog uznemiravanja https://t.co/pVvfGtRjAw

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 10, 2024

„Mislim da je ovo trenutak kada moramo da razgovaramo o tome kako da izađemo iz ove ratne situacije i postignemo mir brže nego što se čini u ovom trenutku“, rekao je tada Šolc.

„Definitivno će biti još jedna mirovna konferencija i [ukrajinski] predsednik Volodimir Zelenski i ja se slažemo da ona takođe mora da bude ona koja će uključivati Rusiju“, dodao je on.

Šolc bi trebalo da se sastane sa Zelenskim u Berlinu — treći takav sastanak dvojice lidera u samo pet nedelja, pošto se pojačavaju napori da se pronađe rešenje za trenutni sukob.

Takav potez već neko vreme zagovaraju i drugi evropski lideri, uključujući mađarskog premijera Viktora Orbana koji već dugo poziva na hitan prekid vatre i mirovne pregovore, dok SAD i Evropska unija nastavljaju da finansiraju vojne operacije u Kijevu.

Nemačka javnost je, međutim, podeljena oko toga kako bi trebalo da se primeni bilo kakvo buduće rešenje između Rusije i Ukrajine, pri čemu se 39 odsto protivi da Ukrajina prepusti bilo koji deo svoje teritorije Rusiji, a 45 odsto podržava neki oblik teritorijalnog kompromisa.

U međuvremenu, ratne plate i željena vojna strategija Ukrajine za korišćenje raketa dugog dometa koju su obezbedili zapadni saveznici takođe su žestoko osporavani u Nemačkoj.

Dok je 42 procenta ispitanika za davanje dozvole Kijevu da koristi takvo oružje za napad na Rusiju, 43 procenta se i dalje protivi, bojeći se da bi taj potez rizikovao dalju eskalaciju sukoba i uvukao NATO dalje u rat.

Nemačka se do sada uzdržavala od isporuke oružja dugog dometa Ukrajini, izazivajući kritike ukrajinskih lojalista u SAD, Velikoj Britaniji i Francuskoj koji su bili spremniji da predaju rakete.

Nulta Tačka/mediji