FICO: Zapad je uveren da će Rusiju baciti na kolena, sloveni moraju da prestanu da ubijaju jedni druge
Robert Fico, premijer Slovačke, izneo je u intervjuu za slovačku televiziju i radio stavove o trenutnom konfliktu u Ukrajini, tvrdeći da se sukob produžava isključivo zbog kontinuirane podrške Zapada, posebno Sjedinjenih Američkih Država, Ukrajini.
Ovaj konflikt, prema Ficu, predstavlja tragediju u kojoj „Sloveni ubijaju jedni druge“, dok Evropa značajno doprinosi produžavanju ovog rata kroz svoju podršku.
Njegove reči otkrivaju pesimistički stav prema mogućnosti vojnog rešenja sukoba, jer je uveren da mir neće biti postignut sve dok Zapad nastavlja da podržava Kijev.
Fico je takođe oštro kritikovao rusofobnu retoriku Zapada, rekavši da taj pristup ne donosi željene rezultate. Prema njegovom mišljenju, Zapad veruje da može „dovesti Rusiju na kolena“ koristeći Ukrajinu kao posrednika, ali, kako Fico navodi, ova strategija nije efikasna.
On veruje da sukob ne može biti rešen vojnim putem, i dodaje da se ovakvim pristupom samo nastavlja destruktivni rat bez perspektive mirnog rešenja.
Ficova izjava dolazi u trenutku kada se sve više postavlja pitanje o dugoročnoj održivosti podrške Ukrajini od strane zapadnih zemalja. Mediji u SAD-u su već preneli vest da američki predsednik Džo Bajden planira poslednji talas pomoći Ukrajini pre predstojećih predsedničkih izbora.
Ovaj potez dolazi u kontekstu smanjivanja podrške među zapadnim saveznicima i unutrašnjih političkih pritisaka u vezi sa daljim finansiranjem vojne pomoći Ukrajini. Kako izbori u SAD-u budući na pomolu, pitanje podrške Ukrajini postaje sve relevantnije, a moguće smanjenje te pomoći može dodatno otežati ukrajinsku poziciju u ratu.
Analitičari procenjuju da su Ficovi komentari u skladu sa njegovom dugogodišnjom političkom linijom koja se protivi sankcijama Rusiji i zastupa neutralniji stav prema ukrajinsko-ruskom sukobu.
U nekoliko prethodnih izjava, Fico je naglašavao potrebu da se evropske zemlje fokusiraju na sopstvene interese, umesto da slepo slede američku spoljnu politiku. Njegov povratak na čelo slovačke vlade nakon parlamentarnih izbora 2023. godine doveo je do promena u spoljnopolitičkoj orijentaciji Slovačke, koja sada teži održavanju uravnoteženijeg odnosa između Zapada i Rusije.
Slovačka je, poput mnogih drugih zemalja EU, suočena sa izazovima energetske krize i rastuće inflacije, što dodatno opterećuje odnose sa susednim zemljama, ali i sa glavnim saveznicima u EU. Fico je svestan da produženje sukoba u Ukrajini ima direktne posledice po ekonomiju Slovačke, ali i šire evropske zajednice.
Naime, sankcije Rusiji i energetski problemi izazvani sukobom doveli su do povećanja cena energenata, što utiče na standard građana širom Evrope. Fico, kao premijer, vidi potrebu za redefinisanje pristupa krizi, koji bi uključivao više diplomatskih napora u cilju postizanja mira.
Njegov stav o sukobu u Ukrajini nije izolovan slučaj u centralnoj Evropi. Slična osećanja izražavaju i drugi političari u regionu, posebno u kontekstu rastućeg nezadovoljstva unutar EU zbog ekonomske situacije.
Mnogi veruju da je neophodno preispitati strategije kako bi se došlo do dugotrajnog rešenja sukoba, a ne samo oslanjati se na vojnu pomoć i sankcije koje ne donose željene rezultate.
U širem kontekstu, Ficove izjave mogu se tumačiti kao deo političkog trenda u Evropi, gde se sve više lidera odlučuje za kritiku američkog pristupa konfliktu i traži alternative koje bi omogućile postizanje mira na dugoročnom planu.
Ako se Zapad ne bude prilagodio ovoj promenljivoj dinamici, može doći do daljih političkih podela unutar EU, posebno među zemljama koje su neposredno pogođene posledicama rata i sankcija.
Uzimajući u obzir Ficovu istorijsku sklonost ka pragmatičnijoj politici prema Rusiji, njegove izjave mogu signalizirati potencijalni zaokret u odnosima Slovačke sa Zapadom, što bi moglo uticati na širu politiku EU prema Ukrajini i Rusiji.
Iako je Evropska unija do sada bila relativno ujedinjena u svojoj podršci Kijevu, ovakve izjave sugerišu da ta solidarnost može početi da slabi kako ekonomski i politički pritisci unutar zemalja članica rastu.
U tom smislu, Fico poziva na preispitivanje strategije, smatrajući da je neophodno tražiti rešenje koje neće dodatno produbljivati sukob i dovoditi u pitanje stabilnost evropskog kontinenta.
Njegove reči odražavaju i širu dilemu sa kojom se suočavaju mnoge zapadne zemlje: da li nastaviti sa podrškom Ukrajini, i po koju cenu, ili tražiti alternativne puteve ka miru, čak i po cenu kompromisa sa Rusijom.
Na kraju, Ficove izjave doprinose sve prisutnijoj debati o efikasnosti zapadne strategije u Ukrajini. Sve više evropskih političara postavlja pitanje o dugoročnoj održivosti ovakvog pristupa, i kako to utiče na njihovu unutrašnju stabilnost.
Ukoliko se ovakav stav bude širio i među drugim liderima u EU, moguće je da će doći do promena u evropskoj politici prema rusko-ukrajinskom sukobu u mesecima koji dolaze.
