Vodeći evrokrata je pozvala na veću kontrolu govora kako bi se suprotstavila navodnoj pošasti „narativa dezinformacija“ unutar EU.
Uprkos tome što je otkrila da takozvane dezinformacije nisu igrale glavnu ulogu u odlučivanju o izborima za Evropski parlament u junu, potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova rekla je da će za suzbijanje govora biti neophodan pristup „celog društva“.
Ona je u komentarima koje je preneo POLITICO rekla da će to uključivati „stratešku komunikaciju, pre-bunking narativa dezinformacija, efikasno sprovođenje zakona za digitalni prostor, jake nezavisne medije, kao i istraživanje, proveru činjenica i kritičko razmišljanje.
Poriv za još veću cenzuru od strane Brisela dolazi nakon procene navodno nezavisne Evropske opservatorije za digitalne medije (EDMO), koja je tvrdila da je uoči izbora za EU postojao najviši ikada zabeležen nivo onlajn dezinformacija.
Međutim, Jurova je priznala da navodni skok nije proizveo „veliki incident… koji bi mogao da poremeti izbore“.
Elsa Pilihovski, direktorka javne uprave Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sa sedištem u Parizu, rekla je za novinsku kuću da smo „predvideli, znate, više problema ove godine nego što ih je bilo“, i da AI nije bila „promena igre“ na izborima za Evropski parlament.
Orvelova „1984“ u 2024. godini: Britanski sud izrekao prvu osudu za „misaoni zločin“ https://t.co/W3sUcyGZgT
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 17, 2024
Ipak, ona je rekla da vladini zvaničnici „razgovaraju o opcijama politike“ u vezi sa pojavom veštačke inteligencije, uključujući potencijal tehnologije koja će se koristiti za otmicu glasova na izborima.
„Oni su u procesu pripreme. Ali mislim da još nismo spremni za rizike koji dolaze“, rekla je Pilihovski.
Nedugo nakon ovih oštrih autoritarnih primedbi, Jurova je stvar pretvorila u lični napad, rekavši da se vlasnik kompanije društvenih medija Ilon Mask bori uz pomoć zla.
Nejasno je koje dalje mere cenzure bi favorizovali moćnici u Evropskoj uniji, koja je već uvela drakonska ograničenja govora na internetu.
Na primer, prema Zakonu o digitalnim uslugama (DSA), velike internet kompanije, sa korisnicima preko 45 miliona, suočiće se sa kaznama od EU u iznosu do šest odsto svog globalnog prihoda, kao i potencijalnom zabranom da u potpunosti posluju unutar bloka ako ne uspeju da kontrolišu „dezinformacije“ i „govor mržnje“ na zadovoljstvo evrokrata.
Platforme društvenih medija već su počele da kontrolišu svoje korisnike na zahtev funkcionera povezanih sa EU.
Prema Elections24Check-u koji podržava Brisel, od 1.321 postova na mreži koje je mreža za proveru činjenica označila kao dezinformaciju, Meta Marka Zakerberga je reagovala u 80 odsto slučajeva, TikTok u 40 odsto, X Elona Maska u 30 odsto i YouTube na 25 odsto tokom izbora za EU.
Međutim, uprkos tome što je pomogla u donošenju DSA, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen zahtevala je da se preduzmu dodatne akcije.
Govoreći pred kolegama globistima na samitu Svetskog ekonomskog foruma u Davosu ranije ove godine, ona je rekla da preduzeća i vlade moraju da stvore „novo vezivno tkivo“ da bi „isporučili rešenja koja su nam potrebna, za borbu protiv pretnji poput klimatskih promena ili dezinformacija u industrijskim razmerama“.
