Nova studija pokazuje da nijedan nivo konzumiranja alkohola nije bezbedan za zdravlje mozga
Nova studija dovodi u pitanje dugotrajna verovanja o alkoholu i zdravlju mozga, otkrivajući iznenađujući nalaz: možda ne postoji sigurna količina za piće ako želite da zaštitite svoj um od demencije.
Istraživači su otkrili dokaze da utešna ideja da lagano do umereno konzumiranje pića može pružiti kognitivne prednosti možda nije tačna. Istraživanje direktno povezuje konzumaciju alkohola sa povećanim rizikom od razvoja demencije.
Nivoi demencije u porastu
Predviđene procene pokazuju da bi u svetu broj ljudi koji žive sa demencijom mogao da poraste sa više od 57 miliona u 2019. na skoro 153 miliona do 2050. Ovaj trend ukazuje na hitnu potrebu za efikasnim strategijama prevencije, posebno pošto istraživanja nastavljaju da razjašnjavaju složenost poznatih promenljivih faktora rizika za stanje, kao što je konzumacija alkohola.
Istraživanje objavljeno ovog meseca u eClinicalMedicine otkrilo je da je povećana predviđena konzumacija alkohola zasnovana na genetskim faktorima pozitivno povezana sa većim rizikom od razvoja demencije među sadašnjim osobama koje piju.
Nalazi dovode u sumnju ideju da je bilo koji nivo konzumiranja alkohola bezbedan za prevenciju demencije.
Dok je obilno pijenje dobro utvrđen faktor rizika za demenciju, da li postoji slična povezanost između laganog do umerenog konzumiranja alkohola i demencije ostaje predmet debate.
Prethodne studije često su sadržavale pristrasnosti, kao što je „pristrasnost apstinencije“, gde se osobe koje ne piju obično upoređuju sa onima koji piju i koji mogu da uživaju u boljem zdravlju ili kognitivnim funkcijama, što iskrivljuje rezultate. Ove analize ponekad nisu uzele u obzir kognitivni pad koji se dogodio pre studije ili interakcije sa već postojećim zdravstvenim stanjima.
Claire Sexton, viši direktor naučnih programa i širenja Alchajmerove asocijacije, rekla je za Epoch Times da i dalje postoji određena debata o uticaju lagane do umerene konzumacije alkohola.
„Sa nekim studijama koje sugerišu da, među odraslima u srednjim godinama i starijim osobama, lagano do umereno konzumiranje alkohola može biti povezano sa manjim rizikom od kognitivnog opadanja u poređenju sa nepijenjem, a druge pokazuju da umereni nivoi alkohola mogu biti povezani sa negativnim ishodima mozga, uključujući niže zapremine hipokampusa“, rekla je ona.
Kraj anonimnosti interneta! Irska uvodi strogu cenzuru, onlajn verifikaciju digitalnog identiteta i kazne https://t.co/h0k60Bl1gL
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 25, 2024
Napredne genetske tehnike
U ovoj najnovijoj studiji, istraživači su ispitali podatke iz UK Biobanke, ispitujući skoro 314.000 odraslih Britanaca belaca koji trenutno piju. Tražili su bilo kakvu direktnu vezu između lagane do umerene konzumacije alkohola i rizika od demencije koristeći napredne genetske tehnike, posebno Mendelovu randomizaciju (MR), da bi umanjili pristrasnosti tipične u opservacionim studijama. Konkretno, MR se odnosi na upotrebu genetske varijacije da bi se rešilo da li faktori koji se mogu promeniti izazivaju različite ishode, kao što je bolest.
Učesnici su pružili informacije o svojim navikama u pijenju, a istraživači su pratili slučajeve demencije kroz bolničke i smrtne evidencije tokom 13,2 godine. Prosečna zabeležena konzumacija alkohola bila je 13,6 jedinica nedeljno, pri čemu je skoro polovina učesnika premašila preporučeni limit u Velikoj Britaniji od 14 jedinica nedeljno.
Muškarci su prijavili veću potrošnju od žena, u proseku 20,2 jedinice nedeljno u poređenju sa 9,5 jedinica kod žena. Zanimljivo je da se veći procenat žena (68,6 odsto) pridržavao preporučenih granica, u poređenju sa samo 34,2 odsto muškaraca.
Istraživači su u svojoj analizi primetili obrazac u obliku slova J, gde je nizak nivo pijenja (11,9 jedinica nedeljno) povezan sa najnižim rizikom od demencije. Međutim, ovaj rizik se povećao na višim nivoima potrošnje, posebno među muškarcima, koji su pokazali najmanji rizik od demencije sa 16,8 jedinica alkohola nedeljno.
Dok ova kriva u obliku slova J sugeriše zaštitni efekat od umerenog pijenja, genetska analiza studije otkrila je nijansiraniju stvarnost.
Genetska predispozicija za piće
Nalazi su pokazali da osobe koje poseduju gene povezane sa većom konzumacijom alkohola imaju veću verovatnoću da razviju demenciju, posebno žene. Prema istraživačima, ovo sugeriše da alkohol može imati direktnu ulogu u povećanju rizika od demencije, posebno među onima koji konzumiraju veće količine. Kod muškaraca, rizik od alkohola može biti maskiran drugim povezanim faktorima rizika, kao što je pušenje.
Studija je zaključila da postoji linearna veza između unosa alkohola i verovatnoće razvoja demencije, što je u suprotnosti sa prethodnim epidemiološkim nalazima koji sugerišu da je umereni unos alkohola doneo zaštitne prednosti.
MR analiza je pokazala da bi ove zaštitne tvrdnje mogle proizaći iz pristrasnosti kao što je pristrasnost apstinencije i nerazmotrenih zbunjujućih faktora kao što je socioekonomski status učesnika.
„Ova studija izveštava da su viši nivoi trenutne konzumacije alkohola povezani sa povećanom incidencom demencije među sadašnjim osobama koje piju, i da nije pronađen ’bezbedan’ nivo konzumacije alkohola“, primetio je Sexton.
Iako su istraživači kombinovali linearne i nelinearne MR analize da bi ojačali svoje zaključke, oni su takođe priznali ograničenja. To uključuje oslanjanje na navike pijenja koje su sami prijavili i demografsku homogenost učesnika UK Biobank, što je potencijalno uticalo na primenljivost nalaza na širu populaciju.
Zaštitna povezanost između lagane do umerene konzumacije alkohola i demencije može biti poremećena izborom zdravijeg načina života koji preovladava među umerenim osobama koje piju ili socio-ekonomskim faktorima koji utiču na obrasce konzumiranja alkohola. Ponašanje pri konzumiranju alkohola povezano je sa mnogim faktorima životnog stila, koji se ne mogu kontrolisati u većini konvencionalnih epidemioloških studija. Ova ograničenja su istakla izazove i obrnute uzročnosti u epidemiološkim studijama u vezi sa alkoholom.
„Duboki“ efekti
Dr Asish Gulati, sertifikovani neurolog u Vašingtonu, DC, povezan sa Univerzitetskom bolnicom Džordž Vašington, rekao je Epoch Timesu u e-poruci da alkohol može značajno da utiče na zdravlje mozga, „naročito u oblastima odgovornim za pamćenje i kogniciju“.
Ona je objasnila da su dve ključne komponente alkohola, etanola i acetaldehida, neurotoksične i mogu dovesti do zapaljenja i strukturnih promena u mozgu, posebno u hipokampusu, što je neophodno za formiranje pamćenja i prostornu navigaciju.
„Istraživanja pokazuju da je hipokampus posebno osetljiv na alkohol, pa čak i umerena konzumacija može dovesti do njegovog skupljanja“, napisala je ona. „Pored toga, upotreba alkohola može doprineti ukupnom skupljanju mozga i poremetiti integritet bele materije, što utiče na funkciju mozga.“
Gulati je dodao da je dugotrajno pijenje povezano sa različitim kognitivnim oštećenjima, uključujući poteškoće sa učenjem, pamćenjem i izvršnim funkcionisanjem.
„Negativni efekti alkohola na zdravlje mozga su duboki“, rekla je ona. „Ističući važnost umerenosti i apstinencije i svesti o njenim potencijalnim posledicama.
Oporavak mozga
Gulati je upozorila da je sposobnost mozga da se oporavi od oštećenja izazvanih alkoholom ograničena, posebno nakon dugotrajne, teške konzumacije.
Ona je istakla da je oštećenje neurona i kritičnih moždanih struktura, posebno onih uključenih u kognitivne funkcije poput pamćenja, često trajno. Gulati je primetila da postoji određena neuroplastičnost u mozgu koja omogućava manji oporavak u ranim fazama ili uz umereni unos alkohola, ali da „hronična izloženost može dovesti do nepovratne štete“.
Međutim, prestanak konzumiranja alkohola i usvajanje zdravog načina života može podstaći oporavak.
Neurogeneza, ili formiranje novih neurona, može se desiti, posebno u hipokampusu, i to može dovesti do poboljšanja kognitivnih funkcija, rekla je Gulati, „iako potpuni oporavak možda nije moguć, značajne koristi mogu proizaći iz promena načina života i uzdržavanja od alkohola.”
„Trenutna studija je otkrila pozitivnu linearnu vezu između bilo kog nivoa konzumiranja alkohola i rizika od demencije“, rekla je Gulati. „Dok fokus na trenutne osobe koje piju britanskog porekla može ograničiti generalizaciju nalaza, rezultati podvlače potrebu za povećanim oprezom u vezi sa bilo kojim unosom alkohola zbog njegovih potencijalnih štetnih efekata na kognitivno zdravlje.
