PENTAGON: Spremite se za GRAĐANSKI RAT u Americi
U pripremi za očekivanu destabilizaciju nakon predsedničkih izbora, Ministarstvo odbrane SAD-a je ovlastilo vojnu obaveštajnu službu da pruži podršku policiji i drugim civilnim agencijama, uključujući mogućnost upotrebe smrtonosne sile prema civilima.
U skladu sa Direktivom br. 5240.01 Ministarstva odbrane SAD-a, ova podrška može uključivati korišćenje sile s potencijalno smrtonosnim posledicama, poput nanošenja ozbiljnih telesnih povreda ili čak smrti, kao i pružanje pomoći civilnim organima vlasti kada je verovatno da će doći do sukoba između policije i civila ili grupa.
Kompanija Red Group Mass Notification, specijalizovana za komunikacionu tehnologiju za hitne slučajeve i građanske nemire, nedavno je ponudila svoje usluge vladinim agencijama, policiji, privatnim kompanijama, izabranim zvaničnicima i građanima kako bi se pripremili za moguće građanske nemire tokom i nakon izbora u novembru. „Nemojte čekati krizu — počnite sa pripremama već danas,” izjavili su iz kompanije, naglašavajući važnost planiranja upravljanja kriznim komunikacijama i zaštite organizacija.
Zabrinutost zbog izbijanja građanskog rata sve je prisutnija u javnosti. Prema istraživanju Rasmussen Reports-a, 41% verovatnih glasača smatra da bi novi građanski rat mogao izbiti u narednih pet godina, a 16% ispitanika veruje da je to vrlo verovatan ishod.
Podeljenost u društvu se dodatno pogoršava kada se analiziraju politički stavovi po pitanju izbora: 37% veruje da bi konflikt bio verovatniji ukoliko pobedi aktuelni predsednik Joe Biden, dok 25% smatra da bi konflikt bio izvesniji u slučaju pobede bivšeg predsednika Donalda Trumpa.
Istovremeno, trenutno najpopularniji film u SAD-u, „Građanski rat” reditelja Alexa Garlanda, prikazuje Ameriku u savremenom kontekstu zahvaćenu građanskim nemirima i borbama protiv predsednika koji obavlja svoj treći mandat kao diktator. Kritičari su primetili da lik predsednika u filmu podseća na Donalda Trumpa, iako film nije politički orijentisan, već se fokusira na prikazivanje surovih scena masovnih grobnica, mučenja i nasilja u poznatim američkim pejzažima.
Analitičari i politički komentatori, kao što je Ross Douthat iz New York Times-a, naglašavaju da postojeći sukobi i podeljenost u SAD-u možda neće dovesti do pravog građanskog rata, ali da bi ozbiljna kriza mogla dodatno produbiti društvene i političke razlike.
Po mišljenju Douthata, potencijalni scenariji koji bi mogli destabilizovati SAD uključuju katastrofalnu pandemiju, ekonomski kolaps, veći vojni poraz, pa čak i drastičan tehnološki napredak u sferi veštačke inteligencije, koji bi mogao promeniti svakodnevni život.
Britanski think-tank Chatham House u svojoj analizi upoređuje današnje društvene i političke uslove sa onima iz 1861. godine, kada je izbio prvi američki građanski rat, navodeći da su današnje podeljenosti u američkom društvu slične linijama podele iz tog perioda. Na primer, tokom predsedničkih izbora 2020. plave države su glasale za Bidena, dok su crvene glasale za Trumpa, a mnoge od tih crvenih država bile su deo Konfederacije tokom prvog građanskog rata.
Takođe, današnji zakonodavni obrasci dodatno odražavaju ovu podelu. Od država sa najstrožim ograničenjima abortusa, većina je glasala za Trumpa i nalaze se među bivšim državama Konfederacije. Slično tome, mnoge države koje su usvojile zakone o legalizaciji nošenja oružja, restrikcijama učešća transrodnih osoba u sportovima, i ograničavanju LGBT tema u obrazovanju takođe su na strani konzervativnih vrednosti.
Američki profesor Michael Lind smatra da se sukob neće odvijati između plavih i crvenih država već unutar velikih gradova, gde se politički stavovi elita i radničke klase sve više razilaze. On navodi da će politička podela u Sjedinjenim Državama, umesto po državama, biti po metropolitenskim područjima, gde fakultetski obrazovane elite pretežno žive u urbanim centrima dok radnička klasa dominira prigradskim i ruralnim područjima.
