Emisije metana rastu zahvaljujući mikrobima, a ne fosilnim gorivima, pokazuje studija
Iako klimatski alarmisti vole da krive fosilna goriva za nedavni porast emisija metana uočen širom sveta, nova i veoma detaljna studija pokazuje da su mikrobi pravi krivac.
Metan je veoma moćan gas staklene bašte koji čini oko jedne trećine zagrevanja Zemlje od vremena industrijalizacije. Atmosfera možda ne sadrži toliko metana koliko ugljen-dioksida, ali ključna stvar koju treba napomenuti je da metan može zarobiti oko 30 puta više toplote nego CO2 tokom jednog veka.
Sa koncentracijom metana u vazduhu koja se skoro utrostručila od 1700-ih, ovo je tema od velikog interesovanja za klimatske naučnike.
Istraživanje su sproveli naučnici sa Univerziteta Kolorado u Boulderu, koji su analizirali uzorke vazduha koje je prikupila Boulderova globalna nadzorna laboratorija u Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu sa 22 lokacije širom sveta otprilike svake jedne do dve nedelje. Izolacijom različitih komponenti sakupljenog vazduha, uključujući metan i ugljen-dioksid, oni mogu da koriste izotope ugljenika u svakom uzorku da identifikuju njegov izvor.
Spremite se za totalnu ludnicu | Milan Tarot | Mario Zna, 300 Uživo
NOAA je prijavila najveći skok metana u 2020. otkako je počela da prikuplja ove podatke 1983. godine, a trend se nastavio i 2021. Vodeći autor studije Silvija Mišel je takođe primetila da izotop ugljenika-13 u ovim uzorcima opada tokom 17 godina, pa je nastojala da identifikuje uzrok.
„Razumevanje odakle dolazi metan pomaže nam da vodimo efikasne strategije ublažavanja. Moramo da znamo više o tim emisijama da bismo razumeli kakvu klimatsku budućnost možemo da očekujemo“, primetila je Mišel.
Njen tim je modelirao različite scenarije emisija kako bi otkrio koji će stvoriti tip izotopskog potpisa koji se zaista dogodio, i otkrili su da je dramatičan porast atmosferskog metana zabeležen između 2020. i 2022. zapravo rezultat mikrobnih izvora. U stvari, mikrobi igraju sve veću ulogu u emisiji metana od 2007. godine; do 2020. godine činile su neverovatnih 90% ovih emisija.
Naučnik sa Kooperativnog instituta za istraživanje u oblasti nauke o životnoj sredini (CIRES) u CU Boulderu i NOAA, Ksin Lan, objasnila je gde oni koji krive fosilna goriva greše.
Bajden: Oni koji podržavaju Trampa su SMEĆE https://t.co/6M3r33KIPt
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) October 30, 2024
„Neke prethodne studije sugerišu da su ljudske aktivnosti, posebno fosilna goriva, bili primarni izvor rasta metana poslednjih godina. Ove studije nisu uspele da sagledaju profil izotopa metana, što bi moglo dovesti do drugačijeg zaključka i nepotpune slike globalnih emisija metana“, rekla je ona.
Zatim, istraživači planiraju da koriste napredne metodologije i alate za dalje pronalaženje tačnih mikrobnih izvora metana. Iako mikrobi povezani sa aktivnostima vezanim za ljude, kao što su poljoprivreda, deponije i stočarstvo, takođe doprinose, jedan veliki izvor emisije metana iz mikroba su močvare.
Mikrobi u kori drveta apsorbuju iznenađujuću količinu metana
Zanimljivo je da je studija koja je nedavno objavljena u časopisu Nature otkrila da su mikrobi u kori drveta zapravo prilično dobri u apsorpciji metana, uzimajući između 25 i 50 miliona metričkih tona svake godine.
Iako specifična količina metana koju zahvataju zavisi od vrste drveta i okoline u kojoj raste, oni su zaključili da drveće zahvata mnogo više metana nego što emituje. Ovo sugeriše da bi napori na pošumljavanju dugoročno mogli biti veoma korisni za životnu sredinu.
