Turski poslanici su spremni da uvedu zakon o „stranom uticaju” koji bi prekršiocima mogao doneti zatvorsku kaznu do sedam godina, izvestio je Blumberg, pozivajući se na nacrt koji je taj magazin video.
SAD imaju zakon o stranim agentima (FARA) od 1930-ih. Rusija ga je usvojila 2012. Bivše sovjetske republike Kirgistan i Gruzija donele su svoje verzije poslednjih godina, koje su nevladine organizacije koje finansira Zapad i opozicione stranke proglasile „ruskim“.
„Ovo je veoma ozbiljan autoritarni zakon“, rekao je Inan Akgun Alp, poslanik iz opozicione Republikanske narodne partije (CHP) za Bloomberg, nazvavši njegove definicije „nejasnijim“ i tvrdeći da bi to moglo dovesti do „mnogo represivnijeg okruženja“.
Turski ministar pravde Jilmaz Tunc rekao je da zakon ima za cilj da kazni špijunažu i da se neće koristiti za progon novinara ili „bilo koga ko istražuje u Turskoj“.
Prema Blumbergu i Komitetu za zaštitu novinara (CPJ), zakon bi kriminalizovao aktivnosti „protiv bezbednosti ili unutrašnjih ili spoljnih političkih interesa države, u skladu sa strateškim interesima ili uputstvima strane države ili organizacije“, uz kazne u rasponu od tri do sedam godina iza rešetaka.
Novinari i advokati su izrazili zabrinutost da bi dvosmisleni jezik zakona mogao da dozvoli predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu i njegovoj AK Partiji da kriminalizuju svaku kritiku njihove politike.
„Nejasno sročen zakon bi mogao da pretvori svakodnevne aktivnosti novinara i građanskog zastupanja u kažnjive zločine“, rekao je Mustafa Kuleli, potpredsednik Evropske federacije novinara (EFJ), opisujući predloženi zakon kao „alarmantu pretnju slobodi izražavanja i građanskom društvu .”
Turska vlada je prvi put uvela zakon o stranim agentima u maju, ali su poslanici odustali zbog žestokih kritika opozicije i nevladinih organizacija.
Ozgur Ogret, predstavnik CPJ-a za Tursku, nazvao je zakon „pravnim oruđem za demonizaciju i cenzuru nezavisnih novinara i istraživača koji rade sa stranim partnerima ili primaju strana finansijska sredstva“.
Ogret je pozvao poslanike da glasaju protiv zakona, „kako se ne bi ukaljao ionako problematičan rekord u slobodi štampe u zemlji“.
Zakonom protiv „dezinformacija“ usvojenim pre dve godine, širenje lažnih informacija o bezbednosti, javnom redu ili opštem blagostanju zemlje kažnjivo je kaznom do tri godine zatvora. Opozicija je tvrdila da „zakon o cenzuri“ daje vlastima moć da zatvore svakoga ko osporava zvanični narativ.
