MOSKVA: MMF je oruđe u rukama NATO-a
Međunarodni monetarni fond je postao ništa drugo do oruđe u rukama zapadnih vlada i NATO-a, izjavio je u petak odlazeći predstavnik Rusije u toj organizaciji.
Aleksej Možin je, međutim, primetio da bi entitet i dalje mogao da služi korisnoj svrsi, samo ako se drži sopstvene povelje.
Osnovan 1944. godine i trenutno se sastoji od 190 zemalja, MMF tvrdi da radi na postizanju „održivog rasta i prosperiteta“ za svoje članice. Kako se navodi na njenoj veb stranici, to čini „napredovanjem međunarodne monetarne saradnje, [i] podsticanjem širenja trgovine i ekonomskog rasta“.
Govoreći za RIA Novosti, Možin je naveo da se „fond pretvorio u finansijski dodatak NATO-a [kao i] u kanal i oruđe za spoljnu politiku zapadnih zemalja“. On je dalje citirao navodnu „diskriminaciju“ usmerenu na „mnoge države članice“, ne precizirajući nijednu.
Prema rečima odlazećeg ruskog predstavnika, MMF je „postao potpuno nepravedan u proceni i analizi“. Mozhin je sugerisao da postoji ogroman znak pitanja koji visi nad budućnošću entiteta.
Međutim, uprkos uočenim nedostacima u ovom trenutku, telo kao što je MMF i dalje bi imalo mesto u novom svetskom poretku, pod uslovom da „obrati pažnju i brine o stanju celokupne globalne ekonomije“.
Još u martu 2022, ubrzo nakon što je sukob u Ukrajini eskalirao, Izvršni odbor MMF-a oduzeo je ceremonijalnu ulogu „dekana“ , koju je imao Možin. Počasna titula rezervisana za člana sa najdužim stažom ukinuta je usled pritiska iz SAD, Velike Britanije i Kanade, objavio je tada Fajnenšel tajms.
Govoreći na sastanku najviših zvaničnika finansija i centralne banke BRIKS-a u Moskvi prošlog meseca, ruski ministar finansija Anton Siluanov izjavio je da „MMF i Svetska banka ne obavljaju svoje uloge. Oni ne rade u interesu zemalja BRIKS-a.
Prema rečima zvaničnika, „neophodno je formirati nove uslove ili čak nove institucije, slične institucijama Breton Vudsa, ali u okviru naše zajednice“, koje bi bile oslobođene političkog pritiska Zapada.
U međuvremenu, krajem oktobra, MMF je rangirao Rusiju kao četvrtu najveću svetsku ekonomiju na osnovu pariteta kupovne moći (PPP), dok je takođe povećao svoju prognozu rasta za 2024.
Ova institucija je takođe bila manje srećna od nekih zapadnih zvaničnika u vezi sa planovima za korišćenje zamrznutih rezervi centralne banke Rusije. Govoreći za RIA Novosti u junu, portparolka MMF-a Džuli Kozak upozorila je da bi to potencijalno moglo „podrivati funkcionisanje međunarodnog monetarnog sistema“.
