Superbogata „elita“ poseduje više od 95% čovečanstva! Oni oblikuju svet po svojim pravilima
Ono što piše u naslovu je opšte poznato. Međutim, nešto manje je poznato da neke zemlje imaju – po broju stanovnika – više pripadnika „elite“ od drugih.
Kao što pokazuje mapa ispod, ovde imamo ovih superbogatih i uticajnih ljudi – po broju stanovnika – iznenađujuće čak i više (151 – 300 na milion stanovnika) nego, na primer, SAD (51 – 100 na milion stanovnika ), gde su ovi predstavnici za 1% poznatiji i naravno uticajniji.
Ipak, treba ponovo naglasiti da je ovo kalkulacija po populaciji, što znači da je, naravno, ukupno više ovih superbogatih i moćnih ljudi u SAD – i oni imaju i najveći uticaj.
Takođe je primetno da se, po broju stanovnika, najviše „globalnih elita“ nalazi u Skandinaviji (više od 1.000 na milion stanovnika):
Poznato je da globalne elite, kao „top 1 odsto“, imaju više bogatstva od 95 odsto čovečanstva. Takozvani superbogati i mega-korporacije koje kontrolišu tako oblikuju globalna pravila koja služe njihovim interesima na račun ljudi širom sveta.
Izveštaj Oxfama upozorava na superbogate
U izveštaju koji je krajem septembra objavila humanitarna organizacija Oxfam upozorava se da je svet decenijama u rukama „globalne oligarhije” i rastuće nejednakosti, u kojoj najbogatiji deo čovečanstva poseduje više bogatstva nego skoro svi ostali zajedno.
Oxfam je analizirao podatke giganta investicionog bankarstva UBS i otkrio da je bogatstvo prvih 1% sada veće od zajedničkog bogatstva 95%.
Prema ovim brojkama, u globalnoj ekonomiji postoji tolika nejednakost da ključnim industrijama dominira mali broj kompanija. Na primer, skoro polovinu svetskog tržišta semena kontrolišu samo dve kompanije, Baier (Monsanto) i Corteva.
Samo tri finansijska giganta sa sedištem u SAD, Blackrock, State Street i Vanguard, upravljaju sa skoro 20% od oko 20 triliona dolara u svetskoj imovini koja se može investirati.
Velike korporacije čvrsto u rukama milijardera
Ove velike korporacije sve više vode milijarderi. Prema Ofamu, milijarder je ili šef ili glavni akcionar u više od trećine od 50 najvećih svetskih korporacija.
„Iako često čujemo da rivalstvo supersila podriva multilateralizam, jasno je da ekstremna nejednakost igra veliku ulogu“, rekao je izvršni direktor Oksfama Amitab Behar.
Između ostalog, Oxfam se takođe žali da su zahvaljujući ovim korporacijama takozvane „vakcine protiv Covid-19“ preferencijalno date bogatim zemljama.
Oxfam smatra da je to diskriminisalo siromašne zemlje, međutim, nakon onoga što znamo o ovim proizvodima, sigurno bi ove zemlje trebalo da budu zahvalne što nisu bile izložene.
Oksfam je objavio svoj novi izveštaj, „Multilateralizam u doba globalne oligarhije“, uoči godišnje opšte diskusije Ujedinjenih nacija na visokom nivou.
Tema 2024. godine – koristeći izraze tipične za Ujedinjene nacije – bila je: „Ne ostavljajte nikoga iza sebe, radite zajedno na promovisanju mira, održivog razvoja. Ljudsko dostojanstvo za sadašnje i buduće generacije“.
„Ekstremna koncentracija globalnog bogatstva na vrhu direktno podriva ove ciljeve“, kaže Oksfam u svom novom izveštaju.
„Ultrabogati su koristili svoje akumulirano bogatstvo da utiču na političke odluke koje su podstakle destruktivne nejednakosti“, izveštava Oksfam.
Međutim, ovo saznanje nije revolucionarno, tim pre što se ovaj razvoj poslednjih decenija ubrzava, takođe zahvaljujući „digitalizaciji”.
„Ekstremna nejednakost je stoga i uzrok i posledica pomeranja ka globalnoj oligarhiji, koja je ovde široko definisana kao sposobnost ultrabogatih da utiču na političke odluke na načine koji povećavaju njihov prosperitet“, navodi se u izveštaju.
„Demokratije su mučene činjenicom da ultrabogati, često preko moćnih korporativnih interesa koji deluju u njihovo ime, mogu da utiču na kreiranje politike u svoju korist na račun većine.
Kretanje ka oligarhiji takođe više nije ograničeno na nacionalne granice. Ovo je postalo globalno, utičući na kreiranje politike u pojedinačnim zemljama i na međunarodnom nivou“, kaže Oxfam.
Toliko o saznanjima Oxfama, koja, međutim, nisu donela ništa novo.
Odličan primer kako su ogromne korporacije uspele da dominiraju velikim delom Evrope pod jednim vođstvom je EU, koja u osnovi deluje u interesu mega-korporacija.
EU tada uvodi zakone, norme i propise koji su u osnovi protiv interesa građana, ali su uvek u interesu korporativnog lobija.
Svetao primer osiromašenja masa u situaciji kada se brine o najbogatijima (dok je srednja klasa posebno eliminisana) je destruktivni Green Deal ili Agenda 2030.
Naravno, Oksfam – sasvim namerno – neće to da pomene…
