Evropa može da ostane bez gasa uprkos visokim nivoima skladištenja
Uprkos visokim nivoima skladištenja, evropske cene gasa ostaju visoke zbog poremećaja u snabdevanju.
Zavisnost EU od ruskog gasa se nastavlja, a alternativni izvori iz SAD i Azerbejdžana suočavaju se sa ograničenjima u ispunjavanju ukupne evropske potražnje.
Eksperti: Izgledi za snabdevanje gasom u Evropi mogli bi se pogoršati 2025. u odnosu na 2024.
Pre godinu dana evropski političari su proglasili gasnu krizu od skoro potpunog prekida ruskih isporuka završenom. EU se okrenula alternativnim dobavljačima prirodnog gasa, uveravajući da će ih biti dovoljno da spreče nestašice i visoke cene. Ova uveravanja sada izgledaju preuranjena.
SREDA 20h! UŽIVO! BUNKER! ALEKSANDAR PAVIĆ U PODKASTU MARIO ZNA
Prošle nedelje, evropske referentne cene gasa dostigle su najviši nivo u poslednjih godinu dana na vest o prekidu proizvodnje u Norveškoj. U petak, Holandski sistem za prenos dostigao je 43,68 evra po MWh, što je bilo najviše od decembra 2023. Čini se da će budućnost doneti više skokova cena—jer je do tog skoka došlo uprkos punim sladištima gasa u Evropi uoči sezone najveće potražnje.
Sve je počelo sasvim nevino. U utorak je norveška državna kompanija Equinor obustavila proizvodnju na jednoj od svojih platformi zbog upozorenja o dimu. Norveška je trenutno najveći dobavljač prirodnog gasa u Evropskoj uniji. Ona isporučuje oko 30% gasa u EU. Kada je prijavila incident, Equinor je napomenuo da to neće uticati na izvozne obaveze. Ipak, cene gasa su skočile.
Sve je u vezi sa sigurnošću snabdevanja, naravno. Sigurnost snabdevanja je naterala evropske kupce gasa da požure da izgrade rezervu početkom godine i da se postaraju da ima dovoljno u skladištima pre početka zimske sezone. Trenutno je gas u skladištu u EU na 95%, što je zadovoljavajuće – samo što to neće spasiti blok od nestašice ako zima bude hladnija od prethodne dve.
TURSKA planira da uvede zakon o „stranim agentima“! Blumberg imao uvid u nacrt zakona https://t.co/2oELD2aI4T
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 2, 2024
Rane prognoze sugerišu da je to upravo ono što bi se moglo dogoditi, ali još jednom naglašavaju činjenicu da je jedini razlog zašto je EU prebrodila zimu 2022-23 bila sreća, koja je kontinentu donela blažu zimu nego inače. Ne treba se oslanjati na sreću kada je u pitanju sigurnost snabdevanja energijom — zbog čega je Rusija drugi najveći snabdevač EU prirodnim gasom i svim ostalim.
EU je to i sama priznala u svom Izveštaju o stanju energetske unije, objavljenom u septembru. „Udeo ruskog gasa u uvozu EU pao je sa 45% u 2021. na 18% do juna 2024., dok je uvoz od pouzdanih partnera poput Norveške i SAD porastao“, napisala je EU, ali koliko god se trudila da istakne prelazak na norveški i američki gas, činjenica je da Rusija isporučuje više gasa Evropi nego Sjedinjene Države — bez obzira na to koliko političari EU pokušavaju da uguše ove isporuke.
Činjenica da se ovo nastavlja je jednostavan dokaz da je Evropi i dalje potrebno mnogo gasa uprkos njenom dobrovoljnom uništavanju potražnje od 2022. To uništenje potražnje, prema Izveštaju o stanju energetske unije, iznosilo je 138 milijardi kubnih metara između avgusta 2022. i maja 2024. godine i nije nešto čime se treba ponositi—ne kada se preduzeća gase zbog previsokih cena energije. Ipak, EU je dala sve od sebe da pozitivno okrene priču o uništavanju potražnje, predstavljajući je kao uspeh u smanjenju zavisnosti bloka od ruskog prirodnog gasa.
Fokusirajući se na to, međutim, čini se da su oni koji se bave spinovanjem zaboravili da je alternativno snabdevanje daleko od garantovanog. Nedavni skokovi cena su grubi podsetnik na to. Bajdenova „pauza“ oko odobrenja novih terminala za izvoz LNG-a je poništena na sudu, ali će proći još neko vreme pre nego što se izgrade svi planirani novi kapaciteti. U stvari, biće to godine. A Evropi je gas potreban sada — jer je Ukrajina rekla da neće obnoviti svoj ugovor o tranzitu gasa sa Rusijom, a ukrajinska cev je jedina koja još uvek prenosi ruski gas, osim LNG, u EU.
Blumberg je ove nedelje izvestio da EU razgovara o alternativnim snabdevanjima sa Azerbejdžanom koja bi zamenila ruski gas koji teče duž mreže ukrajinskih gasovoda ka Evropi – ali samo delimično. „Ugovor bi morao da uključuje takozvani sporazum o razmeni između Azerbejdžana i Rusije jer Azerbejdžan nema dovoljno izvoznih kapaciteta da zameni postojeće zalihe“, objasnio je Blumberg.
Vest, kada se pojavila, razumljivo je spustila cene TTF-a. Ipak, pad nije dugo trajao, a cene su se ubrzo oporavile. Pošto potražnja za prirodnim gasom raste na međunarodnom nivou, dolazi zima, a posao sa Azerbejdžanom još nije finalizovan.
Svi ovi faktori „podižu rizik da izgledi za snabdevanje gasom za Evropu možda neće biti bolji u 2025. u odnosu na 2024., ali bi, u stvari, mogli biti gori“, rekao je za Blumberg Kim Fjustijer, šef evropskog istraživanja nafte i gasa HSBC-a.
Ukoliko EU ne pronađe potpunu zamenu za ruski gas, mogla bi da završi zimu sa punim skladištem gasa od samo 30 odsto i još većim cenama. Za kontekst, prošle zime, EU je izašla iz grejne sezone sa punim skladištem od 58%, što je bio prilično udoban nivo koji je doveo do ugodnih cena. U najgorem slučaju, Evropa bi čak mogla da isprazni svoja skladišta kako bi ostala uključena svetla i grejanje – i Azija voli LNG, a zima obično nije optimalna sezona za vetar i solarnu energiju. Evropski problemi sa gasom su daleko od rešenja.
