Francuski sud oslobodio Libanca nakon 40 godina robije – Žorž Abdalah osuđen zbog ubistva američkih i izraelskih diplomata
Francuski sud je u petak naložio oslobađanje libanskog propalestinskog aktiviste Žorža Ibrahima Abdalaha, najduže zadržanog političkog zatvorenika u Evropi, posle 40 godina zatvora .
Abdalah, bivši gerilac iz Narodnog fronta za oslobođenje Palestine (PFLP), osuđen je 1987. na doživotni zatvor zbog navodne umešanosti u ubistva američkog vojnog atašea Čarlsa Roberta Reja i izraelskog diplomate Jakova Barsimantova 1982. godine .
Ovaj 73-godišnjak se 11 puta žalio na osuđujuću presudu otkako je 1999. godine stekao pravo na slobodu. Sud je rekao da će komunistički aktivista biti pušten 6. decembra pod uslovom da napusti Francusku i da se ne vrati , rekli su francuski tužioci za borbu protiv terorizma u izjavi za AFP.
Tužioci su rekli da će se žaliti na odluku suda, ostavljajući neizvesnim vreme kada će Abdalah biti pušten na slobodu.
Libanski aktivista, rođen u hrišćanskoj porodici u severnom selu Kubajatu, dugo je tvrdio da nije bio „zločinac“ već „borac“ koji se borio za prava Palestinaca.
„Put koji sam išao bio je diktiran kršenjem ljudskih prava počinjenim protiv Palestine“, rekao je on sudijama tokom svoje poslednje žalbe za puštanje na slobodu.
Ranjen 1978. tokom izraelske invazije na Liban, Abdalah, profesor srednje škole , pridružio se marksističko-lenjinističkoj PFLP , koja je izvela niz otmica aviona tokom 1960-ih i 1970-ih.
Godinu dana kasnije, Abdalah je, zajedno sa svojom braćom i rođacima, osnovao sopstvenu propalestinsku oružanu grupu, Libanske oružane revolucionarne frakcije (LARF). Grupa je imala kontakt sa drugim naoružanim grupama krajnje levice, uključujući francusku Action Directe, italijanske Crvene brigade i nemačku frakciju Crvene armije (RAF).
Libanska antiizraelska marksistička grupa preuzela je odgovornost za pet napada, uključujući četiri u Francuskoj 1981. i 1982. godine.
„Čast je biti optužen“
Godine 1986. Abdalah je u Lionu osuđen na četiri godine zatvora zbog zločinačkog udruživanja i posedovanja oružja i eksploziva. Naredne godine mu je suđeno za saučesništvo u atentatu na Reja i Barsimantova, kao i za pokušaj ubistva trećeg američkog diplomate 1984. godine.
Na suđenju za ubistvo, jedan od izvora francuskih tajnih službi bio je Abdalahov advokat Žan-Pol Mazurije, koji je kasnije otkrio da je bio obaveštajni agent.
Na sudu je Abdalah negirao optužbe, ali je izjavio: „Ako mi ljudi nisu poverili čast da učestvujem u ovim antiimperijalističkim akcijama koje mi pripisujete, barem imam čast da budem optužen za njih .
Abdalah je tada osuđen na doživotni zatvor, daleko težu kaznu od desetogodišnje kazne koju je tražio državni tužilac.
Njegov advokat Žak Veržes, koji je ranije branio klijente kao što je venecuelanski militant Karlos Šakal, smatrao je presudu za „objavu rata“.
Odmah je formiran odbor za podršku koji je zahtevao Abdalahovo „hitno oslobađanje“. Najduži zatvorenik u Francuskoj nikada nije izrazio žaljenje zbog svojih postupaka .
„Intelektualno mu ide dobro. On je aktivista. Drži se oružja, puno čita i veoma se informiše o tome šta se dešava na Bliskom istoku. Ljudi mu pišu iz celog sveta „, njegov advokat Žan – rekao je Luis Šalanset za AFP 2022.
‘Politička pobeda’
„Ja sam žrtva političke odluke“, rekao je Abdalah neposredno pre presude u petak.
Vašington se dosledno protivio Abdalahovom oslobađanju , dok su libanske vlasti u više navrata pozivale na njegovu slobodu.
Od 1999. godine, godine kada je stekao pravo na slobodu, svi njegovi zahtevi za uslovni otpust su odbijeni osim jednog 2013. godine, kada je pušten na slobodu pod uslovom da bude proteran iz Francuske.
Kada je te godine odobren njegov zahtev, tadašnja američka državna sekretarka Hilari Klinton kontaktirala je francuskog ministra spoljnih poslova Lorana Fabijusa, rekavši u diplomatskim depešama koje je otkrio Vikiliks : „Iako francuska vlada nema zakonska ovlašćenja da poništi odluku Apelacionog suda, nadamo se Francuski zvaničnici bi mogli da nađu drugu osnovu za osporavanje zakonitosti odluke .“
Francuski ministar unutrašnjih poslova Manuel Vals je tada odbio da izvrši naredbu i Abdalah je ostao u zatvoru.
Šalanset je rekao za AFP da odluka suda u petak ne zavisi od toga da vlada izda takvu naredbu, nazivajući je „pravnom i političkom pobedom“. Međutim, prema francuskom zakonu, žalba može suspendovati odluku suda, efektivno odlažući njeno izvršenje.
Tokom godina, Abdalahova sudbina je mobilisala aktiviste bliske francuskoj Komunističkoj partiji i krajnjoj levici, koji su uzastopne vlade optuživali da primenjuju nemilosrdne taktike u vezi sa oslobađanjem političkog zatvorenika.
Nekoliko komunističkih opština ga je čak proglasilo počasnim građaninom, a protesti su često održavani ispred njegovog zatvora u Lanemezanu, u jugozapadnoj Francuskoj. „Žorž Ibrahim Abdalah je žrtva državne pravde koja sramoti Francusku“, rekla je dobitnica Nobelove nagrade Eni Erno u tekstu u komunističkom dnevniku L’Humanite prošlog meseca.
Liga za ljudska prava, vodeća francuska nevladina organizacija za ljudska prava, dugo je tvrdila da Abdalahovo dalje zatvaranje krši ljudska prava.
