UN zahtevaju od nacija da uvedu globalni „klimatski porez“ pre nego što Tramp preuzme dužnost
Strane birokrate u Ujedinjenim nacijama (UN) zahtevaju da vlade širom sveta počnu da uvode globalni „klimatski porez“ ove globalističke organizacije pre nego što predsednik Donald Tramp ponovo položi zakletvu u januaru.
Plan UN-a uključuje usmeravanje milijardi dolara novca poreskih obveznika iz zemalja članica, uključujući Sjedinjene Države, u zemlje trećeg sveta.
Prema planu, poreski dolari će se navodno koristiti za „borbu protiv klimatskih promena“ u zemljama u razvoju.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi vrlo malo sredstava zaista stiglo do zemalja trećeg sveta, ako uopšte i stigne.
Prema Fajnenšel tajmsu, globalisti su izrazili hitnost da uvedu plan uoči Trampovog povratka u Belu kuću.
Zvaničnici stranih vlada koji prisustvuju samitu UN o „klimatskim promenama“, poznatom kao COP29, razmišljaju o ubrzanju uvođenja de fakto globalnih klimatskih poreza za finansiranje razvoja zelene energije.
Međutim, oni se plaše da će Tramp zatvoriti šemu kada se vrati u Ovalnu kancelariju.
Zvaničnici iz zemalja uključujući Francusku, Španiju i Keniju nastoje da planiraju takozvane „solidarne namete“.
LUDILO! Trudo kaže da je borba protiv „klimatskih promena“ važnija od hrane za decu https://t.co/FcQBXa1WAZ
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 21, 2024
Ideja je da se dogovorimo o planu koji bi prikupljao 100 milijardi dolara ili više godišnje za finansiranje „napora u vezi sa klimom“ u zemljama trećeg sveta, preneo je FT.
Da bi prikupile sredstva, UN pozivaju nacije da počnu da nameću de fakto poreze.
Prethodne diskusije o pitanju obezbeđivanja novca za klimu siromašnim zemljama bile su ispunjene napetostima.
Tramp se generalno protivi usmeravanju novca u druge zemlje u ime „klimatskih promena“.
Tokom svog prvog mandata, Tramp je povukao Ameriku iz Pariskog klimatskog sporazuma UN.
Takođe je spreman da to učini ponovo nakon što se predsednik Džo Bajden ponovo pridružio paktu globalista.
Učesnici ovogodišnjeg samita UN o klimi postali su kreativni u pronalaženju izvora finansiranja, navodi FT.
Da bi finansirale šemu „solidarnih nameta“, UN podstiču nacije da povećaju poreze u više oblasti, uključujući brodarstvo i avijaciju, trgovinu kriptovalutama, proizvodnju fosilnih goriva, proizvođače plastike, milijardere i finansijske transakcije.
U stvari, nije čak ni jasno da li bi sredstva koja se generišu od „solidarnih nameta“ čak išla direktno u siromašne zemlje.
Zvaničnici iz nekih zemalja sugerišu da bi novac trebalo da ide u brodarsku industriju kako bi joj se pomoglo u njenoj „dekarbonizaciji“, navodi FT.
Posvećenost brodarske industrije smanjenju emisija stvara veći pritisak na avio-industriju, koja sama ukazuje na industriju nafte i gasa da daju više novca.
Mnoge velike avio-kompanije već su članice globalnog pakta o „offset-u“ ugljenika koji je postignut 2016.
Međutim, taj sistem nema za cilj da generiše prihode koji se onda mogu ponovo koristiti, navodi FT.
Radna grupa koja procenjuje koncept „solidarnih nameta“ razmatra opcije za nadogradnju obaveza na avionske karte koje već postoje u 21 zemlji.
UN veruju da bi povećanje poreza putnicima u avio saobraćaju moglo da prikupi čak 164 milijarde dolara godišnje.
Značajno je da je studija objavljena neposredno pre početka ovogodišnjeg COP29 otkrila da dobro posećena elitna okupljanja poput klimatskih samita UN, Filmskog festivala u Kanu i Svetskog ekonomskog foruma proizvode velike količine emisija gasova staklene bašte.
Ove emisije su posledica velikog broja učesnika koji odlučuju da putuju na samite privatnim avionima.
