Nemački političari doveli zemlju u ratnu opasnost: Opet moraju da prave bunkere
Nemačka radi na „planu bunkera“ koji uključuje aplikaciju za pametne telefone za usmeravanje građana do najbližeg skloništa u slučaju nužde, navodi se u izveštaju, nakon što je ruski predsednik Putin rekao da zadržava pravo da uzvrati nakon slanja američkih i engleskih raketa dugog dometa čime nisu mogli da upravljaju sami Ukrajinci.
Bundesamt fur Bevolkerungsschutz und Katastrophenhilfe — poznatije kao BKK ili Savezna kancelarija za civilnu zaštitu i pomoć u katastrofama je krenula u projekat da utvrdi gde su preostala skloništa u zemlji i koliko ih je još u stanju za upotrebu. Kao i sada već dugo zapušteni objekti dizajnirani za tu svrhu, zvaničnici će takođe razmatrati potencijal za preuređenje stanica metroa, vladinih zgrada, pa čak i privatnih podruma, navodi se u izveštaju u listu Bild.
Nemački emiter ZDF tumači otkriće onoga što se naziva „plan bunkera“ kao deo odgovora nacije na rusko bombardovanje ukrajinskog grada Dnjepra nenaoružanom interkontinentalnom raketom prošle nedelje. Oružje je bilo novog dizajna, tvrdi ruski predsednik Vladimir Putin, tvrdeći da je i „hipersonično“ i nepropusno za kontramere, a njegovo lansiranje se smatra jasnom porukom ukrajinskim pristalicama.
Ovo morate da vidite, glavni NATO lobista nam ponovo preti | Gunter Felinger | Mario Zna, 304
Predsednik Putin je govorio ubrzo nakon lansiranja, gde je rekao da je lansiranje bilo „odgovor na upotrebu američkog i britanskog oružja dugog dometa“. U poruci državama NATO-a koje su isporučile Ukrajini precizno udarno oružje dugog dometa koje se koristi za gađanje ciljeva unutar same Rusije, Putin je rekao: „Smatramo da imamo pravo da koristimo svoje oružje protiv vojnih objekata onih zemalja koje dozvoljavaju njihovo oružje koje će se koristiti protiv naših objekata.”
Na kraju Hladnog rata Nemačka je imala 2.000 javnih skloništa, kako se izveštava, ali sa padom Sovjetskog Saveza se videlo da je potreba za takvim objektima prošla i finansiranje je prestalo. Godinama kasnije, mnoga su propala, a rasprodaja je počela početkom 2000-ih, a mnogi su postali privatne rezidencije, poslovna mesta, umetničke galerije, turističke atrakcije, čak i hoteli i farme gljiva.
Rasprodaja se nastavila sve do 2022. godine, kada je ponovo počela eskalacija rata u Ukrajini i kada je otuđenje obustavljeno. Savezna vlada danas posjeduje samo 579 skloništa sa prostorima za 480.000, kažu u Federalnom ministarstvu unutrašnjih poslova.
BKK sada, kako se navodi, otkriva koliko starih skloništa još uvek postoji u ispravnom stanju i koja bi se mogla vratiti u upotrebu u krizi, i koliko bi drugih novih prostora moglo biti pretvoreno u skloništa ako bude potrebno. Mnogo će naučiti iz ukrajinskog iskustva, gde su mnoga skloništa od vazdušnih napada koja sada postoje uspostavljena u preuređenim prostorima namenjenim za druge svrhe.
VELIKA VEST! TRAMP postavio jednog od najvećih boraca protiv COVID histerije na čelo najvećeg ZDRAVSTVENOG TELA https://t.co/Q4kIVpGMQi
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) November 27, 2024
Nacionalna anketa će proceniti strukturno stanje lokacija, uključujući njihova vrata i ventilacione sisteme. Privatna i javna imovina, uključujući podzemne garaže, stanice metroa, vladine zgrade i podrume, treba da bude ispitana u okviru onoga što se naziva „velikim projektom“ za koji se očekuje da će trajati dosta vremena da se završi.
Što se tiče javnosti, očigledno postoji očekivanje u tek zvanično objavljenoj inicijativi da se i oni pripreme. Kako se navodi u izveštaju Bilda, od javnosti se očekuje da uradi nešto sa sopstvenim podrumskim prostorima i ne mora da čeka da vlada reaguje. Kao deo projekta, trebalo bi da postoji aplikacija za mobilne telefone koja upućuje korisnike do njihovog najbližeg skloništa u kriznim situacijama: i ovo je inspirisano Ukrajinom, gde je takva aplikacija već u svakodnevnoj upotrebi.
Iako je anketa sprovedena širom zemlje očigledno da proceni šta je dostupno i šta je moguće za budućnost, nemačka vlada navodno nema planova da zaista obezbedi bilo kakva nova skloništa ili bunkere. ZDF navodi stav Berlina od ovog leta da „centralno locirana javna skloništa za nekoliko stotina ili hiljada ljudi nisu odgovarajuća zaštitna mera protiv modernog preciznog oružja koje posebno uništava pojedinačne ratne objekte i za koje postoji samo nekoliko minuta upozorenja pre nego što se desi napad.”
Zaista, nedostatak obezbeđivanja skloništa širom Ukrajine u prvim mesecima rata postao je veliki skandal u Ukrajini jer su ljudi ubijani nakon što nisu mogli da stignu do bunkera na vreme, ili zato što je bilo dostupno lokalno kada je izbio rat zapravo uopšte nije bilo otporno na bombe.
U Nemačkoj su neki bunkeri već dobro poznati. Pored kolosalnih ostataka odbrambenih struktura nacističke Nemačke izgrađenih u Drugom svetskom ratu, od kojih su neke jednostavno bile prevelike da bi se srušile, zemlja takođe ima mnogo bunkera iz doba hladnog rata. Jedna je na stanici Pankstrasse U-Bahn na berlinskoj podzemnoj železničkoj mreži, koja je, kada je nova izgrađena 1977. godine, takođe uključila bunker prema projektu jedne od agencija prethodnika BBK-a za sklonište za više od 3.000 ljudi u slučaju rata.
Međutim, nemaju svi regioni odredbe. Nemački Velt izveštava da savezna država Saksonija-Anhalt u istočnoj Nemačkoj — deo regiona zemlje koji bi bio najugroženiji ukoliko bi eskalacija ukrajinskog rata o kojoj se mnogo raspravljalo dostigne katastrofalne nivoe — nema nijedno javno sklonište.
Druge zemlje koje su bliže ukrajinskom ratu od čak i Nemačke bile su nešto proaktivnije. U Poljskoj je nekoliko „izgubljenih“ raketa koje su ispalile i Ukrajina i Rusija završilo na njihovoj teritoriji, a nekoliko sela u Rumuniji na granici sa Ukrajinom dobilo je nova skloništa kako bi ih zaštitili od „padajućih objekata iz okolnog vazdušnog prostora“.
