Australija uvodi DIGITALNI ID sistem kroz koji će uvesti SOCIJALNO BODOVANJE: „Ako pojedete previše mesa, bićete kažnjeni“
Australijska vlada pravi značajne korake ka potpunom digitalnom nadzoru i kontroli sa Zakonom o digitalnoj identifikaciji, koji kombinuje 128 ličnih dokumenata i „indikatora“ u centralizovani državni sistem.
Ovaj sistem je dizajniran da pojednostavi identifikaciju u različitim sektorima, kao što su bankarstvo i kredit, i potencijalno proširi na praćenje emitovanja ugljenika i društvene kreditne rezultate u budućnosti (socijalno bodovanje)
Ranije ove nedelje, australijska vlada je takođe primenila stroge propise u vezi sa pristupom društvenim medijima . Deci mlađoj od 16 godina sada će biti zabranjen pristup društvenim medijima , što mnogi vide kao preteču raširenijih zabrana za korisnike svih uzrasta.
Kritičari upozoravaju da bi ovo moglo poslužiti kao sredstvo dalje kontrole onlajn diskursa omogućavajući vladi da ograniči pristup platformama društvenih medija po svom nahođenju.
Socijalno bodovanje
Prošireni sistem digitalne identifikacije australijske vlade (AGDIS) se uvodi u četiri faze u narednoj godini, koje se mogu preklapati ili im prethode piloti.
Predlog zakona o digitalnoj identifikaciji prošao je australijski Senat u aprilu ove godine, a kritičari upozoravaju da sve veći pritisak na praćenje ugljenika i socijalni kreditni rezultati u Australiji predstavljaju značajnu pretnju građanskim slobodama i privatnosti.
Socijalni kreditni rezultati, koji prate ponašanje pojedinaca u različitim aspektima života – uključujući finansijske transakcije, društvene interakcije i prisustvo na mreži – predstavljaju očiglednu pretnju slobodi govora i privatnosti.
Sistem funkcioniše tako što ocenjuje građane na osnovu njihovih aktivnosti, kako onlajn tako i oflajn, potencijalno kažnjavajući one čiji postupci ili mišljenja nisu u skladu sa standardima koje je odobrila država.
U Kini je sistem socijalnih kredita već primenjen, a o njegovom potencijalu za zloupotrebu se naširoko raspravlja. Tamošnji građani se suočavaju sa posledicama u rasponu od zabrane putovanja do društvenog ostrakizma ako im rezultati padnu prenisko.
Rizik je da bi se slične mere mogle primeniti u Australiji, gde bi vlada mogla da ograniči pristup uslugama, putovanjima ili čak zaposlenju na osnovu praćenja društvenog kreditnog rezultata pojedinca narušava ličnu privatnost, jer svaka radnja i interakcija postaju tačka podataka koja se koristi za proceniti „dostojnost” pojedinca u očima države.
Praćenje ugljenika
Praćenje emitovanja/potrošnje ugljenika uvodi još jedan sloj potencijalne državne kontrole. Iako cilj smanjenja ugljeničnih otisaka u borbi protiv klimatskih promena može izgledati plemenito, povezivanje upotrebe ugljenika sa ličnom slobodom može postati problematično.
Ako vlada može da prati i ograniči emisiju ugljenika pojedinca, mogla bi početi da reguliše lično ponašanje na načine koji utiču na svakodnevni život. Na primer, to bi moglo nametnuti kazne ili ograničenja u pogledu količine energije koju koristite u svom domu, vrste prevoza koji koristite ili čak izbora u ishrani – sve na osnovu toga koliko ugljenika emitujete.
Ovo bi moglo dovesti do „socijalnog kreditnog rezultata“ povezanog ne samo sa ponašanjem, već i sa uticajem na životnu sredinu, gde bi se pojedinci koji premašuju određeni prag ugljenika mogli suočiti sa ograničenjima ili kaznama.
Sprovođenje takvih mera bi efektivno primoralo pojedince da promene svoj životni stil kako bi ispunili ekološke kvote koje je nametnula vlada, podrivajući ličnu autonomiju.
Ako se ove mere ne ospore, one će radikalno umanjiti lične slobode, ugušiti neslaganje i na kraju dovesti do društva u kome je individualna autonomija podređena kontroli autoritarne vlade.
Kako se ovi sistemi uvode u Australiju, oni predstavljaju jeziv podsetnik da se ravnoteža između društvenih koristi i ličnih sloboda mora pažljivo održavati, ili rizikujemo da živimo u budućnosti u kojoj se svaka naša akcija prati, ocenjuje i reguliše od strane države.
