Demokratija je mrtva: U Evropi je u toku državni udar na desničarske pokrete
U prošlosti progresivne elite uglavnom nisu bile ugrožene kampanjama starog centra i partija desnog centra jer su tim grupama dugo upravljali lažni konzervativci bez namere da remete skretanje Overtonovog prozora ka radikalnoj levici. Ali, naravno, vremena su se promenila. Legitimna opozicija krajnjoj levici raste u vidu političkih partija koje se bore za sigurne granice i inicijative protiv vouk ideologije, a progresivci su besni.
Imali su osećaj skoro potpune moći, i iako tvrde da su zaštitnici demokratije, oni otvoreno usvajaju autoritarne ideale kako bi zadržali tu moć.
U SAD krajnja levica vodi sveobuhvatni propagandni rat i godinama zloupotrebljava pravni sistem kao sredstvo da spreči konzervativce da se vrate u vladu. Taktika zakona korišćena protiv Donalda Trampa bila je bez presedana, ali je na kraju propala. U Evropi, međutim, levičari imaju više uspeha.
U Nemačkoj establišment pokušava da zabrani sve uspešniju stranku AfD na osnovu toga što ona navodno predstavlja „povratak fašizmu“. Preko 100 poslanika je podržalo rezoluciju, iako je nejasno da li će se glasati. AfD je druga najpopularnija partija u Nemačkoj i nedavno je predložila kandidata za kancelara na predstojećim februarskim izborima.
Sve ostale političke partije u Nemačkoj su varijacije progresivnog spektra. Levičari kažu da će, ako AfD dobije bilo kakvu značajnu vladinu moć, odbiti da sarađuju s njima, radije će ostaviti nemačku vladu u stanju neizvesnosti umesto da prihvate volju birača. Treba napomenuti da se nemačka koaliciona vlada već ruši i da je zemlja u krizi.
Sve više ljudi poziva na hapšenje Bila Gejtsa nakon što je priznao da koristi Indiju kao „vrstu laboratorije“ za testiranje vakcina https://t.co/M6vvEXLpAy
— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 9, 2024
U Francuskoj je sve veći uspeh Marin Le Pen i njene Partije Nacionalnog okupljanja naišao na ekstremni podsmeh progresivne elite. Establišment pod Emanuelom Makronom upustio se u političku igru nakon što je Nacionalno okupljanje pobedilo u prvom krugu francuskih izbora. Centristi su uspostavili koaliciju sa radikalnim levičarima kao način da spreče desnicu da preuzme vlast. Taj potez je bio tehnički legalan, ali mnogi smatraju nemoralnim pokušajem da se konzervativnim francuskim glasačima uskrati glas.
Elite takođe pokušavaju da upotrebe zakon protiv Le Penove, izazivajući optužbe za zloupotrebu fondova EU sa namerom da sabotiraju njenu kandidaturu na izborima 2026. Kao i u Nemačkoj, treba napomenuti da je sama koalicija koja je stvorena da se desnica ne bi nalazila u vladi sada raspala zbog izglasavanja nepoverenja premijeru Barnijeu i da je Francuska trenutno u krizi.
OMG in Britain it’s illegal to think now!😮
🇬🇧British police arrest an old man just for a social media post that caused someone anxiety. pic.twitter.com/aSeLsHQmXX
— Global Dissident (@GlobalDiss) December 8, 2024
U Britaniji ne postoji desničarska partija koja bi zastupala javne interese. Sadašnji progresivni/globalistički režim prekršio je duh glasanja o Bregzitu i učinio granice zemlje širom otvorene za imigraciju iz trećeg sveta. Rezultati su bili katastrofalni. Vlada i britanski mediji sada provode većinu svog vremena pokušavajući da sakriju porast nasilnih zločina koje su počinili migranti širom Evrope i Velike Britanije. Bez predstavnika, britanska javnost izašla je na ulice da protestuje.
Kao odgovor, levičari su ograničili slobodu govora, hapseći ljude koji kritikuju otvorenu imigraciju na internetu. Demokratija je potpuno mrtva u Britaniji.
U Rumuniji je Ustavni sud prvi put poništio rezultate predsedničkih izbora jer je u prvom krugu neočekivano pobedio kandidat „desnice“. Vlada tvrdi da je Kalin Đorđesku dobio onlajn pojačanje na svom TikTok nalogu za kampanju od ruskih izvora i da je to predstavljalo „remećenje glasanja“. Sud nije izneo nikakve konkretne dokaze koji bi podržali ovu tvrdnju, niti su objasnili kako se „ruski saobraćaj“ na Đorđeskuovom TikTok nalogu prevodi u rumunske glasove.
Sudovi sada odlučuju da li će podneti krivičnu prijavu protiv Đorđeskua. Na kraju krajeva, oni ne mogu da vode nove izbore samo da bi kandidat ponovo pobedio i dokazao da su ruske optužbe prevara. Tužioci vrše prepad na njegove očigledne finansijere kampanje tražeći dokaze o mešanju u izbore. Đorđesku kaže da nikada nije imao veze sa Rusijom ili bilo kojim drugim stranim entitetom; on je Ustavni sud u Rumuniji nazvao ‘mafijaškim sudom’ koji učestvuje u državnom udaru protiv rumunskog naroda.
Opet, ovo je potpuna smrt demokratije kako je promoviše politička levica.
Eksplozija javnog entuzijazma za desničarske pokrete u Evropi sa legitimno konzervativnom politikom (posebno među mlađim ljudima) je dokazala da odlazak ulevo nije ono što stanovništvo želi; nikad nije bilo. Međutim, progresivni establišment je ovu promenu u javnom raspoloženju smatrao neprihvatljivom – odlučili su da učine sve i svašta da zadrže vlast, čak i ako to znači napuštanje samih demokratskih procesa za koje tvrde da ih brane.
