Krah prevare sa zelenom energijom nas košta 5 biliona dolara

Predstavljamo vam intrvju sa Dagom Kejsijem. On je libertarijanski filozof i stekao je dobro zasluženu reputaciju svojim eruditskim (i često kontroverznim) uvidima u politiku, ekonomiju i investiciona tržišta.

Novinar: Vlade širom sveta su potrošile preko 5 biliona dolara u poslednje dve decenije na subvencionisanje vetro parkova, solarnih panela i drugih takozvanih obnovljivih izvora energije.

Međutim, čak i sa tom astronomskom finansijskom podrškom, svet i dalje zavisi od ugljovodonika za 84% svojih energetskih potreba – što je pad od samo 2% otkako su vlade počele da preterano troše na obnovljive izvore energije pre 20 godina.

Šta se stvarno ovde dešava?

Dag Kejsi: To je u suštini trijumf pseudonauke i aberantne psihologije nad fizikom i kritičkim mišljenjem.

Zeleni, koji su sve ovo izgurali, kažu da vole Zemlju i žele da je „spasu“. Ali u stvari, oni uglavnom samo mrze ljude. Nije samo pitanje prisiljavanja na usvajanje neekonomičnih izvora energije. Mnogi od istih ljudi su rekli da su zainteresovani za smanjenje populacije Zemlje za 50 do 90%. Ideja nije da se poveća životni standard ljudi, već jednostavno da se smanji njihova potrošnja, a možda i njihov broj.

To je posledica toga što su levičari zauzeli svetske školske sisteme u poslednjih nekoliko generacija. Profesori, koji su na poziciji autoriteta, indoktriniraju decu. A deca razgovaraju jedni s drugima unutar akademskog balona i osećaju da je ono što im je rečeno činjenica, a ne mišljenje. Njihova osećanja su pojačana onim što čuju iz medija i vlade.

Bajden se sprema da unapred „POMILUJE“ Entonija Faučija kako bi ovaj izbegao odgovornost za COVID histeriju https://t.co/54705UIEYE

— Nulta Tačka (@NultaTackaSrb) December 5, 2024

Vetar i solarna energija su dobri za odabrane namene, posebne situacije i izolovana okruženja. Ali oni nemaju smisla kao oblik masovne proizvodnje energije za industrijsko društvo. Ne samo da su izuzetno skupi za izgradnju i rad, već je i snaga koju proizvode isprekidana i nepouzdana. Oni zahtevaju ogromna i neekonomična ulaganja u tehnologije baterija ili održavanje konvencionalnih elektrana na ugljovodonike kada vetar ne duva ili sunce ne sija. Što je većinu vremena…

Novinar: Čak i uz ogromnu podršku vlade, električna vozila (EV) jedva mogu da se takmiče sa vozilima na benzin.

Prema J.D. Power-u, firmi za istraživanje potrošača, prosečno električno vozilo i dalje košta najmanje 21% više od prosečnog benzinskog vozila, čak i uz podršku vlade. Predsednik Tramp je obećao da će ukinuti subvencije za električna vozila.

Mogu li električna vozila da se takmiče sa vozilima na benzin pod jednakim uslovima?

Dag Kejsi: Prvo, dozvolite mi da kažem da vlada ne treba ništa da subvencioniše. Oni stvaraju poremećaje na tržištu, što dovodi do pogrešne alokacije kapitala. Rezultat je da nekoliko politički zaštićenih tipova ima koristi dok sveukupno bogatstvo društva opada.

Nemam ništa protiv EV. Oni mogu biti mnogo brži i bolje upravljivi od vozila na gas. Za odabranu upotrebu, kao što je u gradovima, gde se električna vozila mogu lako puniti, sigurno imaju mesto u automobilskom ekosistemu. I tokom vremena, EV baterije će se poboljšati, dajući im niže troškove, bolje performanse, manju težinu i veći domet.

Ali i motori sa unutrašnjim sagorevanjem stalno postaju efikasniji. Odluku o najekonomičnijoj i generalno zadovoljavajućoj tehnologiji trebalo bi da imaju proizvođači i korisnici, a ne birokrate. To je stvar fizike, a ne politike, da odredi.

Subvencionisanje neekonomičnih vozila samo rasipa kapital, snižava opšti životni standard i usporava napredak. Postoje ozbiljni problemi koje zagovornici EV-a ne žele da razmotre, kao što je količina dodatne električne energije koja je potrebna za pokretanje ovih vozila. To će zahtevati više proizvodnih postrojenja, skoro sve na ugalj ili gas. I znatno poboljšana mreža za efikasnu distribuciju te snage.

Prerano i prisilno usvajanje električnih vozila verovatno će dovesti do bankrota u celom automobilskom poslovanju. Što će usporiti napredak, zbrisati mnoge investitore, a mnoge radnike ostaviti nezaposlenim. Evo jedne radikalne misli: Vlada ne bi trebalo da ima nikakve – nulte – veze sa automobilima.

Novinar: Neki su tvrdili da je klimatska histerija globalistička šema za oporezivanje i kontrolu običnih ljudi uz bogaćenje korumpiranih insajdera.

Šta mislite?

Dag Kejsi: Imali smo dve ogromne masovne histerije u poslednjoj deceniji.

Jedna se vrti oko zdravlja, sa novom bolešću i stvaranjem vakcine za koju se kaže da se bori protiv nje. Druga je klimatska histerija, koja obećava da će biti još više razorna.

Generacije studenata su indoktrinirane da veruju da Majku Zemlju pustoši njena zla ljudska populacija. U stvarnosti, Zemlja će biti sasvim u redu. Pravu štetu prave ljudi koji žele da kontrolišu druge ljude. Odgovor na ono što treba učiniti je: Ništa. Oni bi trebalo da gledaju svoja posla.

Zeleni, međutim, vole da se uključe u velike ciljeve u kojima imaju mnogo slogana i mimova, ali vrlo malo naučnog ili tehničkog znanja. Međutim, „uključivanje“ stvara emocije koje daju smisao njihovim generalno neproduktivnim životima. U nedostatku tradicionalne religije, žude za nečim većim od njih samih. Nije bilo tako davno da je spasavanje kitova bio uslov opstanka. Iako, uz neke manje izuzetke, kitovi nisu lovljeni više od jednog veka. Ili spasavajući polarne medvede, čak se i njihova populacija decenijama povećava.

Ako nije jedno, onda je nešto drugo. Uvek je nešto što stanovništvo dovodi u stanje straha i histerije. Elita koja kontroliše društvo koristi ih da održi plebs u pokornosti.

Novinar: Sa povratkom Trampa na mesto predsednika, koje su implikacije za stvari kao što su krediti za ugljenik i porezi za ugljenik?

Da li idu na smetlište istorije?

Dag Kejsi: Tramp je kulturni konzervativac. On ne želi da vidi radikalne promene. To je u redu jer je radikalna promena skoro uvek opasna. Samo retko to poboljšava stanje u svetu.

Problem sa Trampom je što on ne razume ni ekonomiju ni nauku. Ne samo to, već iako je kulturni konzervativac, on nema suštinska filozofska uverenja. Pokreće se osećanjima. Tako da je teško predvideti šta će uraditi ili kako će reagovati na nova dešavanja.

Ali generalno, možemo očekivati od njega da utiša zelenu agendu jednostavno zato što ne voli zelene političare i zelene ratnike ili im ne veruje. Što je mudro s njegove strane.

To bi moglo da potraje bar deo njegovog četvorogodišnjeg mandata.

Karbonski krediti i karbonsko računovodstvo idu na smetlište istorije. Nemaju smisla. Oni su zaista prevara.

Ugljenik, osnova čitavog života na planeti, tretira se kao najsmrtonosniji element u periodnom sistemu. Zeleni misle CO2 je toksičniji od iperita ili ciklona-B. Rat protiv CO2 je idiotski. To je biljna hrana. Biljke ga udišu i ne mogu bez njega. Ako želite više zelenih biljaka, potrebno vam je više CO2.

Biljke ne mogu da rastu sa manje od 130 delova na milion CO2. Čak i sada, to je samo oko 400 ili tako nešto. U prošlosti je Zemlja imala nekoliko puta više CO2 u atmosferi i svi oblici života su napredovali. Naučnici su dobro svesni ove činjenice, ali se ne usuđuju da o tome razgovaraju iz straha da će izgubiti svoje pozicije ili finansiranje. Opasno je koliko i poricanje postojanja veštica tokom histerije srednjeg veka. Oblik nauke poznat kao „Nauka“ postao je skoro jednako korumpiran kao i politika.

Politički histeričari imaju kontrolu nad svim informacija. Možda će trebati neko vreme da se ovo preokrene. Međutim, ne možete se boriti protiv stvarnosti zauvek. Pretpostavljam da će se za deceniju ili dve na kredite za ugljenik i obračunavanje poreza na ugljenik gledati kao na sramotu, smešnu i kontraproduktivnu kao i upotreba masovnog puštanja krvi da se izleči šta god da te muči.

Novinar: Koje su najvažnije investicione implikacije kolapsa prevare sa zelenom energijom?

Šta mislite o mogućnostima ulaganja u ugljovodonike i nuklearnu energiju?

Dag Kejsi: Kako se vetrenjače i solarne tehnologije dalje usavršavaju, biće u redu za posebne situacije na izolovanim lokacijama. Ali oni nikada neće imati smisla za masovnu proizvodnju električne energije.

Loša vest je da se ogromne količine kapitala troše i pogrešno raspoređuju na njih. Oni uzrokuju pad životnog standarda, trošenje kapitala ograničava napredak i pronalazak i proizvodnju održivih tehnologija.

Sa tačke gledišta špekulatora, dobra vest je da bi trebalo da zaradimo mnogo novca zadržavajući dugo ugljovodonike — naftu, prirodni gas i ugalj. I duplo dugo uranijum i nuklearnu energiju. Realnost uvek pobeđuje. Veoma su jeftini jer je javnost još uvek uhvaćena u zelenu histeriju i pseudonauku „vouk“ agende.

Napomena urednika: Ekonomska putanja je zabrinjavajuća. Nažalost, malo šta pojedinac može praktično učiniti da promeni tok ovih trendova.

Najbolje što možete i treba da uradite je da ostanete informisani kako biste se zaštitili na najbolji mogući način, pa čak i profitirali od situacije.

Upravo je to razlog zašto su autor bestselera Dag Kejsi i njegove kolege upravo objavili hitan novi PDF izveštaj koji objašnjava šta bi moglo biti sledeće i šta možete da uradite povodom toga.

Nulta Tačka/NaturalNews/InternationalMan